NAŠI MARTOVSKI POMENI

Naše istorijsko pamćenje je obeleženo mnogim važnim datumima, posebno su bolna tragična događanja u novijoj istoriji u martu mesecu.

Dane sećanja i tuge države obeležavaju vezano za sudbinske istorijske događaje: Rusija 22.
juna kada je fašistička Nemačka napala SSSR, u Sjedinjenim Američkim Državama se
poslednjeg pondeljka u maju mesecu tradicionalno obeležava Dan sećanja povodom
okončanja građanskog rata a u protoku vremena je prerastao u odavanje počasti učesnicima i
žrtvama svih ratova.
Naše istorijsko pamćenje je obeleženo mnogim važnim datumima, posebno su bolna tragična
događanja u novijoj istoriji u martu mesecu. To su Pogrom Srba na Kosovu od 17. do 19.
marta 2004. i početak NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 24. Marta 1999.
koje je trajalo 78 dana.
Ova godine su se obeležavale dvadestogodišwica Pogroma i dvadestpetogodišnjica početka
NATO agresije. Država je prigodnim manifestacijama obeležila ove datume, a srpska
zajednica na Kosovu i Metohiji je u tradicionalnom duhu podelila tugu sa svojim
sunardodnicima.
Centralna proslava početka NATO agresije je posebno u centru pažnje zbog poruka koje se
uupćuju. I ovog puta su to bile poruke ohrabrenja u atmosferi pretnji da se okupira deo
teritorije Republike Srbije pogođene kako NATO bombardovanjem tako i Pogromom. U
takvoj atmosferi je velika odgovornost svake izgovorene reči. Neumesno je bilo da gostujući
predesdnik Republike Srpske podvuče da niko nije obeležavao ove datume kao što čini
sadašnji predsednik Republike Srbije.
Zna se da se opravdani protest protiv Pogroma 2004. pretvorio u anarhiju sa gubitkom jednog
mladog života, te nisu postojali uslovi da se nedelju dana kasnije obeleđi početak NATO
agresije. Desetogodišnjica je obeležena sirenama tačno u podne i manifestacijama u svim
gradovima a predsednik Srbije je položio venac žrtvama u Aleksincu koji je bombardovan 6.
aprila, datumu koji je urezan u pamćenje kao dan bombardovanja Beograda 1941. od strane
fašističke Nemačke.
A onda je dvadestogodišnjica bila dostojno obeležena i to cenralnom državnom
manifestacijom, međunarodnim skupom u Domu Vojske i akademijom u SANU.
Skup u SANU je organizovalo Odeljenje jezika i književnosti. Uvodnu reć je držao dopisni
član Jovan Delić, a govorili su akademici Dragoslav Mihajlović, Matija Bećković, Ljubomir
Simović, Milosav Tešić, Dušan Kovačević, Miro Vuksanović, Goran Petrović i Milovan
Danojlić. Ove besede su bile pravi istorijski događaj, ne kao govori velikana koji imaju
viziju, da parafraziram još jednu javno izrečenu besmislicu u pohvalu aktuelnog predsednika
Srbije, već kao melem za dušu napaćenog naroda.
Akademijski odbor SANU “Čovek i životna sredina” je na svojim radnim sastancima
razmatrao posledice NATO bombardovanja po zdravlje i životnu sredinu. Na svečanoj
sednici povodom 10 godina od NATO bombardovanja prikazani su radovi naših naučnih
timova, koji su objavljeni u inostranim publikacijama. Društvo fizikohemičara Srbije je
organizovalo u saradnju sa ovim SANU odborom 2017. godine raspravu o posledicama
NATO bombardovanja Srbije. Članovi Naučnog odbora te rasprave su bil pok. akademik.


Foto: privatna arhiva

Marko Anđelkovic, predsednik, nedavno preminuli akademik Vladimir Stevanović, akademik
Živorad Čeković i akademik Vidojko Jović. Najvažnija preporuka rasprave je ukazivanje na
neophodnost postojanja Međuresornog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja
Srbije 1999. Vlada Srbije je osnovala ovo telo 12. juna 2018. Aakademik Anđelković je
predsedavao Savetom tog tela. Nekoliko nedelja pre konstitusanja ovog tela u Skupštini je
osnovana Komisija sa istim zadatkom, kojom je predsedavao narodni poslanik dr Darko
Laketić.
Uslovi za rad Međuresornog tela nisu stvoreni, ali su članovi Saveta i operativnog dela
volonterski učestvovali na domaćim i međunarodnim skupovima, tribinama i prigodnim
manifestacijama. Svoj rad su krunisali obimnom monografijom na srpskom 2021. i prevodom
na engleski jezik 2022. godine u izdanju Društva Srbije za borbu protiv raka.

Skupštinska komisija je održavala zvanične kontakte sa italijankim advokatima i
parlamentarcima u uzajamnim posetama radi informisanosti o rezultatima tužbi italijanskih
učesnika mirovnih misija na ratnim područjima, a na prvom mestu na KiM. Komisija se
obavezaa da izradi odgovarajuće izveštaje o posledicama NATO bombardovanja, posebno o
uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje vojnika i civilnog stanovništva u zonama gde se
dejstvovalo tom municijom. Prošlo je gotovo šest godina od osnivanja Komisije a obečano
nije ispunjeno. Javnost je informisana o nekim plenimarnim rezultatima koji nisu bili
podvrgnuti stručnoj i naučnoj evaluaciji.
Kada se ocenjuje rad organa vlasti bilo zakonodavne ili izvršne, moraju se uzeti u obzir
postignuti rezultati u svim oblastima utvrđenim Ustavom Republike Srbije. Ovde su
očigledno izostali rezultati na štetu zdravlja građana i na poboljšanja stanja životne sredine.
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji, član Akademijskog odbora SANU “Čovek
i životna sredina”


Glas javnosti