MILIJARDE EVRA NA DEPONIJAMA ŠIROM SRBIJE: BACAMO GRAĐEVINSKI OTPAD UMESTO DA GA RECIKLIRAMO!

U Srbiji ima više od 4.000 divljih deponija, a u 99 odsto njih osnov je građevinski otpad, koji spada u opasan ukoliko se prethodno ne izvrši odvajanje opasnih materijala, što se kod nas ne radi. Srbija ima dobru priliku da razvije reciklažu građevinskog otpada i bude prva u ovom delu Evrope, kaže za Glas javnosti Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu

Srbija godišnje gubi između 500 miliona i milijardu evra zbog toga što ne razvrstava građevinski otpad, a 70-99 odsto tog otpada može ponovo da se koristi. Osnovni problem je zakonska regulativa. Potrebne su izmene zakona, pravilnika, edukacija na raznim nivoima, strategija i akcioni planovi kako bi se uredila oblast koja se odnosi na rušenje, dekontaminaciju, reciklažu i upravljanje građevinskim otpadom, koji mora da bude resurs od nacionalnog značaja, ukazuje Bojović. Srpska asocijacija je članica Evropske asocijacije za rušenje, jedina u našoj zemlji i regionu, a okuplja eminentne stručnjake u toj oblasti.  

- Želimo da približimo svetske standarde nama. Neophodno je raditi sinhronizovano. Da bi se zakoni primenili treba početi od lokalne samouprave, pa nadalje, sve firme koje se bave ovom delatnošću ojačati, da se krene u eksploataciju starih deponija, jer druge zemlje to već rade. Ovde imamo pepelišta, ostatke iz železara, puno jalovišta, postali smo zemlja deponija onoga što je resurs – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je važno regulativom razdvojiti komunalni i građevinski otpad, i da posebno telo vrši upravljanje u toj oblasti.

U Beogradu se, navodi Bojović, godišnje skupi oko deset miliona tona građevinskog otpada, a problemi koji su nastali na lokaciji Reva u Krnjači, gde je mesecima dovožen građevinski i drugi otpad, samo potvrđuju ozbiljnost situacije.  

-Zapanjen sam količinom materijala koji je tamo dopremljen. To ne može biti podloga za novi objekat. Način na koji je gradsko komunalno preduzeće reklo da će ga tretirati je, po meni, neadekvatan, nestručan, ali je u skladu sa tim da mi nemamo zakonsku regulativu za to. Bez obzira na to, niko ne bi smeo da nasipa u toj količini i na takav način – kaže Bojović.

Koje opasne materijale sadrži građevinski otpad? Kako se u svetu vrši rušenje objekata i razvrstavanje građevinskog otpada? Zbog čega u Srbiji prethodnih decenija nije ništa učinjeno kako bi se od građevinskog otpada napravio profit, umesto da milijarde bacamo na deponije? Na koje načine su ugroženi i kako se mogu zaštititi zdravlje stanovništva i životna sredina? Da li su i kakvi pomaci napravljeni u poslednje vreme? Koliko je vremena potrebno da bismo stvari doveli u red? To su neke od tema razgovora koji možete pogledati u priloženom videu. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU