Sveti Prokopije, zaštitnik rudara i dece, od idolopoklonika do vojnika Hristovog

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog velikomučenika Prokopija po kome je grad Prokuplje dobio ime.

Rođen u Jerusalimu, otac mu je bio hrišćanin, a majka neznabožac. Po smrti očevoj majka vaspita sina potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva.

 Zvao se Neanije. Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsi.

Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane. Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas.

Na tom putu desi se Neaniju nešto slično kao negda i Savlu. U treći čas noći bi jak zemljotres i utom javi mu se Gospod, i ču se glas: "Neanije, kuda ideš, i na koga ustaješ?" U velikom strahu upita Neanije: "Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam". Utom se pokaza u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i od krsta dođe glas: "Ja sam Isus, raspeti Sin Božji".

I još mu Gospod reče: "Ovim znamenjem koje si video, pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom". Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On dade napraviti onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana, on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim.

Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije.

Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor dvanaest žena i rekoše: "I mi smo sluškinje Hristove". Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sveti Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih dvanaest žena biše po tom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva, takođe, poverova u Hrista, te svih trinaest budu pogubljene. Kada sveti Prokopije bi izveden na gubilište, on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da Pravoslavlje sija do skončanja vremena. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sveti Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303. godine.

U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi sa ovim praznikom i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. 

SKINI APLIKACIJU