SVA SIMBOLIKA U JEDNOM DATUMU: TESLA PREMINUO NA BOŽIĆ, otac mu je bio PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK, a ovako je govorio o RELIGIJI!

Njegovo ime se prepoznaje u svim krajevima sveta, otkrića do kojih je došao su doprinela čitavom čovečanstvu i promenila način funkcionisanja planete, najpoznatiji naučnik svih vremena- Nikola Tesla.

Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sveštenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, današnja Republika Hrvatska. 

Nikola Tesla: „Sila trenja koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje”

Odrastajući, Nikola je prepoznao svoje izumiteljske talente i želeo da se potpuno posveti izumiteljstvu kako bi, kako sam beleži, tehnologijom pomagao ljudima, olakšao im život i doprineo miru u svetu. „Svako od nas mora imati ideal koji ga pokreće i zadovoljava, ali taj ideal ne sme biti materijalan. To može biti religija, umetnost, nauka, šta god deluje kao nematerijalna snaga”, reči su Nikole Tesle. U duhu misli svetih otaca Crkve je da je tehnologija veoma korisna jer umnogome može da posluži ljudima na dobro. Upravo u Nikoli Tesli Crkva prepoznaje i poštuje taj ideal o kome i Tesla govori.
Nikola Tesla: „Ja se molim Bogu svakoga dana”

Nikola Tesla jedan je od mnogobrojnih naučnika koji su svoje nadahnuće pronalazili kroz duhovnost. Svetlost, lepota i samilost, osnovni su pojmovi kojim pravoslavlje opisuje Boga, i upravo su to elementi koji nadahnjuju Nikolu Teslu: „Postoji u vasioni jezgro odakle mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda je lepota i samilost”.

U pismu devojčici Poli Fotić, Tesla teološki objašnjava prirodne pojave: „...Da li je priroda džinovska mačka? Ako jeste ko je pokreće? To može jedino da bude Bog, zaključio sam”.

U pismu Ivanu Meštroviću Tesla jasno odgovara umetniku o značaju molitve i svojim navikama: „Ja se molim Bogu svakoga dana”; a u pismu Džonu Filipsu Aleksanderu nedvosmisleno definiše svoju crkvenu pripadnost: „Što se tiče mojih religioznih ubeđenja, ja pripadam Pravoslavnoj Crkvi, u kojoj služi i moj ujak...” Jedan Teslin ujak je bio Nikola Mandić, Mitropolit dabrobosanski, a drugi Toma Mandić, paroh gornjogračački i zrmanjski. Iz ugledne porodice Mandić proizašlo je skoro pedeset sveštenoslužitelja Srpske Pravoslavne Crkve.
Direktor Memorijalnog projekta Tesla na Univerzitetu Sorbona Aleksandar Protić beleži da "u svojim člancima Tesla često koristi hrišćanske reference, piše i govori o xrišćanstvu, a u članku Mašina koja će zaustaviti rat, mir i blagostanje povezuje sa Hristovim učenjem u Besedi na gori.” Tokom svog predavanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Protić je na pitanje o Teslinoj duhovnosti odgovorio "da brojni dokumenti i autori svedoče o Teslinoj privrženosti pravoslavlju, što svakako nije sputavalo njegovu interkulturnu otvorenost koja svima može da služi za primer."

Tesla je za života  stvorio i uradio stvari za koje često zaboravljamo da budemo zahvalni. Ostavio je dosta materijalnog iako je kraj života dočekao siromašan. Međutim, ono što, pak, nije uspeo da stvori, bilo je od velike pomoći generacijama koje su dolazile.

Nikola Tesla preminuo je Božić davne 1943. godine. Imao je 87 godina i umro je u snu, od posledica koronarne tromboze. I te noći bio je u svom apartmanu na 33. spratu hotela „Njujorker“ u kojem je proveo poslednjih deset godina života. Sam i siromašan.

Vest o smrti genija je odjeknula svetom. Teslino telo bilo je dva dana izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji. Ljudi su dolazili da odaju poslednju počast velikom naučniku, a u knjigu žalosti upisivali su se državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i obični ljudi koji su mu se divili. Telegrami i izjave saučešća pristizali su iz svih krajeva sveta...

Komemoracija je održana 10. januara. Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.

Tesla je imao pred smrt samo dve želje: da ga sahrane uz muziku i to – Šubertovu kompoziciju "Ave Marija" i kao poslednju "Tamo daleko".

Srpsku pesmu koja je naučnika podsećala na daleku domovinu odsvirao je njegov veliki prijatelj, violinista Zlatko Balaković u pratnji hora "Slovan".

Opelo je održano u Katedrali Sv. Jovana Bogoslova, ali jedan podatak pokazuje da ni taj poslednji oproštaj od slavnog naučnika nije bio dostojanstven koliko je zaslužio.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU