ŠKOLARCI PROLAZE KROZ PSIHIČKI PAKAO ZBOG ONLAJN NASTAVE I BEZ DRUŽENJA: Korona nam svima promenila živote, POGOTOVO NAJMLAĐIMA!

Korona virus svima nam je u poslednjih skoro godinu dana promenio živote i životne navike. Druženje, porodična okupljanja, izlasci, sporstke i kulturne manifestacije, putovanja...Sve to sada deluje kao da je bilo u nekom drugom životu. I dok se stariji deo populacije nekako već privikao na „novu normalnost“, deca, posebno ona školskog uzrasta, prolaze kroz teške trenutke.

Onlajn nastava koja je proletos đacima zamenila drugo polugodište značila je i prelaz iz učionica i kolektive u kućne varijante ispred televizore, računara ili mobilnog telefona. Gugl učionica zamenila je onu klaisčnu, čet je zamenio drugarsko dogovoranje i druženje tokom nastave i na odmorima. Nekako se „onlajn polugođe“ izgiralo ali onda je došla nova školska godina i tzv. kombinovana nastava koja je školarcima i njihovim roditeljima stvorila potpunu konfuziju. Odeljenja su podeljena na dva ili tri dela (u zavisnoti od broja učenika) a u pkolu se ide kao po nekadašnjem sistemu vožnje automobilom u SFRJ, „par-nepar“, jedan skraćena nastava u školi, drugi dan onlajn. Ono što jedna grupa podeljenog pdeljenja uči u ponedeljak ona grupa koja ide u sredu ne radi to isto već sa gradivom ide dalje a onda oni od ponedeljka jure ove od srede šta su radili i tako u krug. Pa ko je shvatio-shvatio je. Ali nisu tu ocene ni učenje sada najvažniji.

Deca su preko noći ostali bez odeljenja kao kolektiva, bez polovine školskih drugova sa kojima su godinama pre toga bili zajedno svakog dana od septembra do juna. Umesto druženja sve se sada svodi na jurenje za zadacima preko gugl učionice i pokušajima da ispune očekivanja kako nastavnika tako i roditelja. Korona će jednog dana (nadamo se što skorijeg proći) ali veliko je pitanje u kakve će nam generacije sadašnji tinejdžeri izrasti.

Psiholog Ljubica Bogetić kaže da je primetila različite vidove ponašanja kod dece školskog uzrasta tokom pandemije ali za Glas javnosti naglašava da i tu ima odstupanja:

-Postoje deca koja jako teško doživljavaju činjenicu da ne idu redovno u školu i ne viđaju svoje drugare ali ima i onih kojiam je lakše da nastavu prate od kuće. Međutim, činjenica je da je ova podela odeljenja po školama na grupe katastrofalna i ne vidi joj se smisao. Izgubili su socijalne veštine. asimilaciju, otuđena su a čak ne znaju ni da uče. Danima kada ne idu u školu trebalo bi da uče od kuće a mnogi đaci ne znaju kako da uče pojedine predmete, pogotove one društvene poput istorije. Pubertetlijama je i u  najnormalnijoj situaciji haos u glavama a pogotovo sada kada su sami u svoja četiri zida okovani strahom od korone i neizvesnosti šta nosi sutra. Bila je donekle slična situacija i 1999. kadea je bilo bombardovanje ali to je trajalo tri meseca a korona traje već skoro godinu dana i još joj se ne vidi kraj. Anksioznost i depresija kod mladih je u velikom porastu i iskreno sam zabrinuta za mlade generacije u Srbiji, ističe Ljubica Bogetić.

Klinički psiholog Ana Zornić za Glas kaže da je primetan porast školske dece koja dolaze po savet psihologa poslednjih nedelja i da je zajednički problem svima nesnalaženje u „kovid nastavi“ i nedostatak kontakta sa vršnjacima.

-Deca su pod velikim pritiskom jer sada osim klasičnog učenja što su imali do sada moraju da bukvalno svakoga dana jure po raznoraznim platformama šta su konkretni nastavni zadaci  tog dana ili sutra. Time gube i vreme i energiju koju su do sada koristili samo za učenje posle nastavnog dana. Ne postoji više ni klasična interakcija između školskih drugova, izgubio se zajednički kolektiv a to je do sada bio nekima i jedini način druženja sa svojim vršnjacima tokom radne nedelje. Osim toga, nemojte misliti da decu koja imaju osam, devet ili deset godina ne dootiče sva ova psihoza oko korone koju doživljavamo svakoga dana, oni razumeju sve ovo mnogo više nego što mi stariji mislimo. Vide oni dobro strah kod svojih roditelja, znaju da se od ovog virusa može i umreti, da im mama ili tata može ne samo da se razbili nego i da ostane bez posla, jer o svemu tome svakog dana bruje svi mediji. Tada se kod dece, pogotove one u adolescentskom periodu, kada hormoni najviše bujaju, javljaju mnoge neželjene psihičke posledice. Kolega logoped mi je rekao da mu sve više dolazi dece i mladih koji imaju problem sa mucanjem ,koje se od skoro pojavilo. Iskreno mislim da će se posledice korone kada je u pitanju mentalno zdravlje ove nacije osećati još dugo, dugo kad se pandemija okonča, upozorava Zornićeva.

Lazar Marković iz Šapca, otac dva učenika četvrtog i šestog razreda kaže da se ponašanje njegove dece dosta promenilo otkako je korona epidemija počela i da je slično i kod druge dece u toj školi.

-Stariji sin je prvih pet razreda završio odličan i sa svim peticama ali moram da naglasim da ni supruga ni ja nikada na njega nismo vršili pritisak da mora da bude odličan, još manje da ima sve petice. Prosto je po svojoj prirodi takav, ozbiljan i odgovoran. Otkako je počela ova onlajn nastava on se potpuno pogubio, ne stiže da za radnu nedelju nauči sve jer ne može više da pohvata kad je koja lekcija. Odeljenje ne samo da su im podeleli nego su ih spojili sa decom iz drugih šestih razreda, koji se dos ada maltene nisu ni poznavali jer su išli u suprotne smene. Sin do kasno u noć ne može da zaspi i stalno priča da je u strahu da ne počne da ređa jedinice a ne može da uči kao što je navikao jer to u ovakvim oklnostima nije moguće, kaže Marković i dodaje da su svi roditelji u školi njegovog sina listom za to da deca idu redovno na nastavu, bez onlajn predavanja, ali da zna da je to dok traje korona neizvodivo.

Sociolog Marija Zdravković mišljenja ja daje pandemija promenila globalnu sliku planete kada je reč o međuljudskim odnosima i da tu ni deca ne mogu biti izuzetak.

-Dovoljno je samo slušati da moramo držati distancu dva i po metra, da nema rukovanja, grljenja, ljubljenja.. Uopšte ne dovodim u pitanje opravdanost takvih mera već samo govorim iz ugla sociologa koji međusobni kontakt vidi kao presudan za razvoj svake ličnosti. Naravno da se mere moraju poštovati da bismo sačuvali zdravlje ali postaćemo tako još više otuđeni jedni od drugih, deca takođe. U nekim školama deca ne prilaze jedna drugoj na odmorima u školskom dvorištu, kroz masku je nemoguće drugaru uputiti osmeh... Sa koronom se moramo izboriti, na sve načine, ali čim pandemija prođe moramo da radimo na vraćanju poverenja jednih u druge i na povratak druženja, pogotov među najmlađima i mladima, kaže Zdravković.

Dok je svet u iščekivanju vakcine i povratka normalnog života i oni najmlađi i nešto stariji čekaju kada će se u pkolu ići bez makse i bez onlajn programa i kada će moći da planiraju rekreativne nstave i ekskurzije a na njima i nezaboravna druženja i prva zaljubljivanja. A bez svega toga život je mnogo siromašniji, i sa koronom i bez nje...

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU