SANU ZABRANIO IZLOŽBU 'TOTALNI GENOCID' JER JE SRBIJI TREBALA PODRŠKA HRVATSKE NA PUTU KA EU: 'Na šta ste potrošili odobreni novac?!'

Odeljenje istorijskih nauka SANU trebalo je 2017. godine da održi izložbu “Totalni genocid” oko koje se dugo vodi polemika da li je bila zabranjena ili ne.

Iz SANU je saopšteno da izložba nije bila zabranjena: „Naprotiv, u akademiji i u Odeljenju učinjeno je sve da se stvore materijalni i svi potrebni naučni i stručni uslovi za otvaranje izložbe pod nazivom Totalni genocid, ali ona je morala biti odložena pošto nije bila pravovremeno pripremljena“

Ipak istraživanje Veljka Ćurića Mišine, direktora Muzeja žrtava genocida, pokazala su drugačije.

-Moji napori nisu imali efekta, ali sam nezvanično doznao od dvojice akademika da su krajem maja ili početkom juna (2017.) kod rukovodstva SANU bili dvojica ambasadora (Nemačke i Hrvatske). I da je domaćinima ljubazno predočeno da će Srbiji trebati podrška od Hrvatske na njenom putu ka EU pa bi otvaranje izložbe bilo nepovoljno primljeno u Zagrebu. Prema istim saznanjima, pored predsednika Vladimira Kostića bio je prisutan i akademik Vasilije Đ. Krestić- piše Ćurić za Fakti.org.

Kako tvrdi, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je traženi novac za postavku i pripremu i štampanje prateće publikacije.

-Red je da kao saorganizator i saučesnik u projektu upitam: na šta ste potrošili odobreni novac?- pita on.

U nekoliko pomenutih rečenica saopštenja SANU, napisano je više poluinformacija i dezinformacija.

-Budući da sam, kao saučesnik projekta, obavezan da javno iznesem svoje viđenje pomenutog projekta, nudim sledeći tekst koji obuhvata period od ideje o izložbi do blokade otvaranja postavke- tvrdi Ćurić.

Autor projekta je akademik dr Dinko Davidov, istoričar umetnosti, koji je iza sebe ostavio nekoliko kapitalnih dela koja će uvažavati i pripadnici narednih generacija, naročito oni koji budu zainteresovani za stradanje srpske civilizacije na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu.

-Naša konkretna saradnja započela je krajem 2016. godine. Gospodin Davidov pozvao me je iz kancelarije u SANU i predložio da ga posetim i razgovaramo o saradnji. Sastali smo se dan-dva kasnije. Pričao mi je o projektu koji je prihvatila SANU u svom programu za 2017. godinu. Kazao mi je da će projekat biti vidljiv u formi izložbe„Totalni genocid“ i kataloga pod istim naslovom. Rado sam pristao i ponudio da se u projekat uključi i Muzej žrtava genocida. Uskoro je saradnja dignuta na viši nivo- na dogovor direktora galerije i direktora Muzeja žrtava genocida. Potom su usledili razgovori o koncepciji izložbe, saradnicima, muzejskom i arhivskom materijalu, finansiranju, izradi pratećeg kataloga- piše direktor Muzeja žrtava genocida.

Posao je ušao u uobičajenu kolotečinu. A Ćurić je lično radio na prikupljanju materijala u institucijama, putovao u Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, razgovarao sa predstavnicima Vojnog muzeja, Vojnog arhiva...

Generalni sekretar SANU 4. maja 2017. u jednom intervjuu istakao je: „u saradnji sa Muzejem žrtava genocida u Beogradu, u pripremi je izložba „Totalni genocid“ autora Dinka Davidova i koautora Veljka Đurića Mišine, koja će od 7. juna do 20. jula u Galeriji SANU, kroz dokumente i fotografije, predstaviti stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941. do 1945. godine, kao i uništavanje kulturnog nasleđa“.

Otvaranje izložbe bilo je u međuvremenu odloženo za kraj juna.

-Krajem maja, saznao sam od službenice SANU da je izložba otkazana a da se za više detalja obratim akademiku Davidovu. U međuvremenu, sa operativnom autorkom postavke (na ovom mestu ime nije bitno) razmatrani su detalji postavke, pomoćna sredstva, boje koje će se koristiti, formati fotografija. Sa ženama koje su radile na grafičkom prelomu prateće publikacije posao je tekao glatko, nedostajalo je nekoliko sitnica pa da ide u štampu- piše Ćurić.

Sredinom juna razgovarao je sa akademikom Ljubodragom Dimićem, inače mlađim kolegom sa studija, i saznao da je Odeljenje istorijskih nauka  (Vasilije Đ. Krestić?) zadužilo njega da napiše stručno mišljenje o tekstu publikacije i sinopsisu postavke.

-S obzirom na to da je Dimić znao moju ulogu u projektu izložbe i publikacije, pristao je da mi dostavi svoje mišljenje koje je predao Odeljenju istorijskih nauka- piše on dalje.

Akademik Dimić je u svom tekstu zaključio: „Navedene sugestije upućene su autoru kataloga i izložbe sa najboljom namerom da eventualno pripomognu kako bi uloženi trud rezultirao što uspešnijom izložbom i trajnijom stručnom vrednošću (upotrebljivošću) kataloga. Mišljenja smo da bi njihovim eventualnim uvažavanjem bio otklonjen deo očekivanih „udara“ instruiranih i dežurnih dušebrižnika namernih da sitničavom i zajedljivom kritikom obesmisle temu izložbe i njen sadržaj (vid osporavanja postojanja genocida nad srpskim narodom u NDH i revizije istorije), svesno ruše ugled SANU i dovode u pitanje naučni autoritet autora. Izrečene sa najboljom stručnom namerom, poštovanjem i odgovornošću navedene sugestije ni na koji način ne obavezuju uvaženog akademika Davidova i SANU kao izdavača kataloga.“

-Mada Dimić nije napisao gotovo ni jednu negativnu reč koja bi značila i zaustavljanje, već je davao sugestije (koje autori mogu a i ne moraju da prihvate, što im pravila posla omogućavaju), nekome je to poslužilo kao argument pa je izložba otkazana. Davidov je sve to primio s velikim bolom u duši, povukao se i gotovo osamio u šta sam se uverio prilikom slučajnih i jednog dogovorenog susreta- piše Ćurić za fakti.org.

-Moje pretpostavke i nezvanična saznanja o ulozi akademika Krestića (i podrška koju je morao da ima od predsednika SANU Vladimira Kostića) imaju dobre osnove. Jedna od njih je i sledeća činjenica: na jednom od radnih sastanaka i prilikom razgovora o traganju za arhivskim materijalom, rekao sam da bi bilo od koristi da se zatraži od Vasilija Krestića, direktora Arhiva SANU, da se pregleda fond Viktora Novaka i eventualno pozajmi određeni broj dokumenata, sagovornici su mi kazali da zaboravim na bilo kakvu saradnju sa akademikom Krestićem- piše on.

Kako je naveo, tom prilikom nije shvatio šta to znači (reč je o sujeti koja je porasla zbog toga što on nije učesnik  u projektu niti pisac predgovora).

- Shvatio sam, međutim, tek posle čitanja prikaza Krestićevih memoara Zapamćenja, koji su objavljeni u časopisu Srpske studije (broj 7, Beograd, 2017)- piše dalje direktor.

Odeljenje istorijskih nauka nije učestvovalo u obezbeđivanju novca potrebnog za realizaciju izložbe već je to bio posao administracije SANU i Muzeja žrtava genocida. Ne stoji ni tvrdnja da je Odeljenje pomoglo u pripremi izložbe jer je istina sasvim drugačija: Odeljenje je zabranilo izložbu! Akademik Davidov preminuo je nepunu godinu dana posle planiranog otvaranja izložbe.

-Ovo napisah jer o svemu postoje svedoci i dokumentacija koja je nastala u uobičajenom poslu rada na projektu. Sačuvana dokumentacija u Muzeju žrtava genocida lako može da potvrdi učešće Muzeja i mene lično. Akademik Davidov nije dočekao štampanje publikacije koja je trebalo da bude prateća uz izložbu a koju je posthumno štampao Žarko Čigoja.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU