NAPAD NA SRPSKU SVETINJU U PRIŠTINI: "Kroz ZLOUPOTREBU kvaziustavnog sistema vrši se SISTEMSKO NASILJE po pitanju svojine SPC!"

Saborni hram Hrista Spasa u centru Prištine smeta albanskim vlastima zato što svedoči o postojanju 50,000 Srba koji su proterani iz tog grada. U katastru u Prištini zemljište na kome se nalazi hram Hrista Spasa vodi se na Eparhiju raško-prizrensku, ali to nije predstavljalo prepreku Univerzitetu u Prištini da tuži SPC za navodnu uzurpaciju više od četiri hektara zemljišta.

Za danas zakazano ročiše po tužbi Univerziteta u Prištini protiv Srpske pravoslavne crkve, odnosno Eparhije raško-prizrenske, kako Sputnjik nezvanično saznaje, nije održano jer poziv Eparhiji nije ni upućen.

Svedočanstvo o postojanju 50 hiljada Srba u Prištini treba uništiti

- Crkva postavljena nasilnim merama u kampusu Univerziteta u Prištini simbolizuje plan Srbije za etničko čišćenje Albanaca i ovaj objekat bi trebalo da funkcioniše kao muzej nedavnih ratnih zločina na Kosovu“, glasi sramna izjava Mehid Ramusa iz "Studentske demokratije", a prenosi Kosovo Online. On je još sredinom 2019. godine predlagao rušenje hrama, tako da mu ovo nije prvo oglašavanje tog tipa. 

dr Dušan Čelić, profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, ovaj problem vidi kao i brojne druge probleme koji ukazuje na aspurdnost situacije na Kosovu i Metohiji.

Apsurdna zamena teza-zna se kome je zemlja uzurpirana

- Apsurdno je to da neke samozvane vlasti u Prištini tuže Crkvu, Eparhiju raško-prizrensku za uzurpaciju, a zapravo je uzurpirano crkveno zemljište. Desetine hiljada hektara crkvenog zemljišta na Kosovu i Metohiji je uzurpirano iako su se vlasti u Prištini obavezale da će  sprovoditi Ahtisarijev plan u kome postoji obaveza restitucije i to evo već 12 godina nisu učinile - istakao je dr Čelić.

Ovim povodom, objasnio je istoriju dešavanja vezanih za hram SPC u srcu Prištine.

- Kada je reč o crkvi Hrista Spasa i o lokaciji u centru grada pored Filozofskog fakulteta gde se taj hram nalazi, činjenica je da je mnogo veća površina tog dela grada i mnogo veći broj parcela u tom delu grada pripadao Srpskoj pravoslavnoj crkvi. S obzirom na to da nije postojao pravni okvir za restituciju, koliko znam, devedesete godine prošlog veka, nakon jedne peticije koju su potpisali gotovo svi građani srpske nacionalnosti u Prištini, njih više od 40.000, grad je doneo odluku da Crkvi delimično vratri zemljište koje joj je oduzeto nakon Drugog svetskog rata" - napominje profesor.

Hram SPC usred Prištine „bode oči“

dr Dušan Čelić podseća da su gradske vlasti Prištine 1990. godine donele odluku da Crkvi vrate ono što joj inače pripada i što je bilo njeno do 1945. godine. Čelić, međutim, ukazuje na ono šta stoji iza zahetva odnosno tužbe prištinskog univerziteta.

- Suština je u stvari u tome da taj hram smeta albanskim vlastima u Prištini. On se nalazi u centru grada, to je jedna impozantna građevina koja nažalost nije završena. Jeste građevinski, ali enterijer nije završen, nije oslikana crkva i ona naprosto „bode oči“ zato što se nalazi u centru i zato što je svedočanstvo nekadašnjeg postojanja 40-50 hiljada Srba u tom gradu. Kroz zloupotrebu tog kvazisudskog sistema u Prištini pokušava se jedno sistematsko nasilje po pitanju svojine na toj parceli - nedvosmilen je Čelić.

On se osvrnuo na činjenicu da je izgradnja hrama stala je 1998. godine kada su počela ratna dejstva i da je posle samoproglašene kosovske nezavisnosti crkva mnogo puta vandalski skrnavljena, a 2016. i zapaljena i potom pretvoren u javni toalet i smetlište. 

Hram Hrista Spasa se nalazi u centru univerzitetskog kampusa i s obzirom na kreiranje antisrpskog albanskog javnog mnjenja u Prištini očigledno je da taj impozantni srpski poravoslavni hram u tom delu grada smeta. U tom konktekstu, kako kaže Čelić, on i vidi tužbu Univerziteta u Prištini protiv Srpske pravoslavne crkve.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU