KAKO ŽIVE LJUDI SA HENDIKEPOM U SRBIJI? 'Ne zna se gde odlaze pare namenjene invalidima' (FOTO)

Srbija je, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, zemlja sa više od 600.000 osoba sa invaliditetom (OSI), među kojima je samo 37 odsto radno sposobnih

Međutim, ni za ove radno sposobne ljude posla često posla nema, jer firme umesto da ih zapošljavaju, u skladu sa postojećim zakonskim propisima, radije plaćaju takozvane "penale". Posebna je problematika ta što se sredstva iz budžeta, namenjena za OSI, ne troše transparentno.

Srbija ima čak četiri zakona koja regulištu isključivo prava osoba sa invaliditetom (OSI): Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI, Zakon o znakovnom jeziku, Zakon o psima vodičima za slepe osobe i Zakon o sprečavanju diskriminacije OSI. Osim toga, prava ovih ljudi se „provlače“ i kroz mnoge druge zakone, kao što su: Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o planiranju i izgradnji, Generalni zakon protiv diskriminacije.

Srbija je još 2009. godine ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija (UN) o pravima osoba sa invaliditetom i to u svim oblastima društvenog i ekonomskog života, tako da mi zaista možemo reći da imamo regulisane propise, ali nemamo mehanizme podrške da se svi ti zakoni implementiraju u praksi, izjavila je za Glas Javnosti izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom (FMI), Jovana Krivokuća Milovanović.

Imamo sve zakonske propise namenjene osobama sa invaliditetom, ali nemamo mehanizme podrške radi njihove primene u praksi

NE PROPUSTITE

SOLIDARNOST KAKVA SE NE PAMTI: Ratni invalid iz Srbije DOBIO PROTEZU od veterana iz HRVATSKE, država BEZ SREDSTAVA ZA POMOĆ!

Ona je predočila da je Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI, koji  je usvojen 2009. godine, prvi koji je ustanovio obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom i takozvani kvotni sistem. To znači, da je svaka kompanija koja ima više od 20 zaposlenih u obavezi da zaposli jednu osobu sa invaliditetom. Ukoliko neka firma ima 50 zaposlenih ima zakonsku obavezu da u radni odnos primi dve osobe sa invaliditetom i na svakih sledećih 50 zaposlenih još jednu osobu. Tako da, recimo, ako govorimo o kompaniji koja ima, na primer, 1000 zaposlenih ona ima zakonsku obavezu da zaposli 11 osoba sa invaliditetom, što je prilično veliki broj.

Prostor za spekulacije

Prema važećim zakonskim propisima, međutim, obaveza zapošljavanja OSI može da se ispunjava i na drugi način – uplatom u budžetski fond za zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i to su, takozvani penali, kako ih laički zovemo, naglasila je Milovanović. Ti penali iznose 50 odsto prosečne zarade u Republici Srbiji i to po jednoj osobi sa invaliditetom koju te kompanije nisu zaposlile. Dakle, ako imate obavezu zapošljavanja na primer, deset ljudi sa invaliditetom, a niste zaposlili ni jednu, vi uplaćujete 50 odsto od prosečne zarade u republici puta 10, za svaku osobu koju ta firma nije zaposlila, a imaju zakonsku obavezu. Novac se uplaćuje posredstvom Poreske uprave.

Predsednica Foruma je, međutim, naglasila, da uprkos tome što taj Zakon postoji još od 2009. godine, javnosti je dostupan samo poslednji podatak iz 2019.  - da je iznos tog budžetskog fonda, koji se formira na gore pomenuti način, iz uplata penala firmi, iznosio 4,3 milijarde dinara. Iz ovog fonda je te godine uplaćeno 550 miliona dinara Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) za mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom, dok je oko 750 miliona dinara uplaćeno preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. To su jedini poznati podaci, međutim šta se dešava i ,,gde odlazi“ ostatak novca iz tog Fonda, odnosno, samo za 2019. godinu su to tri milijarde dinara, nije poznato, niti se do tih podataka može doći.

Zbog toga se i ovaj Forum mladih sa invaliditetom zalaže da apsolutno mora da bude transparentno trošenje sredstava namenjenih osobama sa invaliditetom, naročito jer se radi o budžetskim sredstvima namenjenim isključivo za ovu populaciju naših građana. Za ostalih devet godina, od početka primene ovog zakona, podaci nisu obnarodovani što je otvorilo prostor za mnoge spekulacije i nagađanja, jer je reč o zaista velikom iznosu sredstava, predočeno je novinarima. Što se tiče lokalnih samouprava, kako smo se raspitali, programi i mere koji se na lokalu sprovode radi unаprеđеnjа pоlоžаја оsоbа sа invаliditеtоm i njihоvоg uklјučivаnjа u društvеnе tоkоvе, prеtеžnо sе svоdе nа pružаnjе finаnsiјskе i mаtеriјаlnе pоdrškе udružеnjimа i оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оvim pitаnjimа. Finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom obavlja se posredstvom lokalnih budžeta.

 Šta kaže Udruženje osoba sa invaliditetom
 
Profesor Branko Jokić,  predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom ,"Feniks", koji boluje od mišićne distrofije i kreće se uz pomoć elektromotornih invalidskih kolica, za Glas javnosti je u vezi problema OSI naglasio  da se “na žalost ne zna gde ide ostatak novca iz ovog budžetskog fonda namenjenog isključivo za osobe sa invaliditetom". 

NE PROPUSTITE

UŽAS U MAJDANPEKU NA BOŽIĆ: Gorela zgrada, ratni invalid se UGUŠIO NASMRT!

"U stvari zna se političarima u džep. Naše i mnoga Udruženja ne dobijaju novčanu pomoč iz budzeta jer nismo članovi Saveza osoba sa invaliditetom. Naše Udruženje, kao ni mnoga druga u našoj zemlji, ne žele da budu članovi ovog Saveza - jer su korumpirani i vode politiku koja odgovara stranci na vlasti. Tako rade unazad 20 godina”, naglasio je Jokić.  
Profesor Jokić, koji je i član borda direktora Unije u sektoru za poštovanje zakona i prava osoba sa invaliditetom na svetskom nivou, takođe  ističe i da je veliki problem što je zakonski omogućeno da se poslodavci pre opredeljuju za plaćanje penala nego za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Branko Jokić je za naš portal istakao osam ključnih problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji. Pre svih, to su arhitektonske barijere, loše urađeni trotoari pošto se na većinu njih ne može popeti invalidskim kolicima, a naročitu prepreku predstavljaju automobili parkirani na trotoarima. Problem je i ulična rasveta postavljena često na sredinu trotoara, a javne ustanove, stambene zgrade,  čak i privatne medicinske ordinacije su bez prilaza za osobe sa invaliditetom. Bez prilaza za nas su i restorani, kafei, diskoteke, klubovi, muzeji, prodajni objekti, likovne galerije, bazeni, sportski objekti, pozorišta, bioskopi, hoteli…

Drugi veliki problem za OSI su, prema rečima Jokića, to što su gradski, međugradski, međunarodni, autobuski, tramvajski, trolejbuski, železnički prevoz katastrofalni, bez mogućstva ulaska invalidskim kolicima i štakama u mnoga nabrojana prevozna sredstva.

Ogroman problem su i male civilne invalidske penzije, mizerne jednokratne novčane pomoći koje dobijaju osobe sa invaliditetom, male mogućnosti dobijanja tudje  nege i pomoći, dok lokalne samouprave nemaju sredstva za finansiranje personalnih asistenata i gerento domaćica, naveo je predsednik Udruženja ,,Feniks” za Glas Javnosti. On je ukazao da su gotovo sve osobe sa invaliditetom u našoj zemlji socijalni slučajevi.
 

Gorući problem

On, takođe, kao jedan od gorućih problema ističe da su mnoge medicinske ustanove bez prilaza za invalide, da su lekari i medicinsko osoblje neljubazni prema osobama sa invaliditetom, pogotovo po Domovima zdravlja.

,,Stomatološke ordinacije nemaju specijalizovane platforme za popravke zuba i operacije za osobe sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica”. Što se tiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Jokić ukazuje da se nude loši poslovi sa mizernom platom, da radna mesta nisu prilagođena OSI, ne postoje u firmama toaleti za osobe sa invaliditetom koji se kreću uz pomoć kolica. 

Preskupa su i invalidska pomagala, a RFSZO osobama sa invaliditetom refundira nepotpun iznos za invalidska pomagala, dok banjsku rehabilitaciju distrofičari, po poslednjem usvojenom zakonu, unazad 10 godina, mogu da koriste samo jednom u tri godine i to u trajanju od 20 dana. U ponudi su, međutim, banje sa lošim smeštajem u malim sobama u koje ,,uguraju” po 3 ili 6 osoba, sa jednim kupatilom i toaletom za ceo sprat. Jednokrevetne i dvokrevetne pristojne sobe sa sopstvenim kupatilom se dobijaju samo uz doplatu. U mnogim banjama ne postoje dizalice ili rampe za ulaz kolicima ili bez kolica u bazene sa termalnom vodom i hidromasažne kade sa termalnom vodom. 

Predsednik Udruženja “Feniks” ističe i problem ignorisanja i diskriminacije osoba sa invaliditetom od strane političkih lidera i stranaka kada je u pitanju učešće na svim izborima, od lokalnih, parlamentarnih, predsedničkih, kao i pri izboru odbornika ili poslanika - ,,kao da smo građani Srbije drugog reda”. Profosor Jokić je ukazao i na lošu ili čak nikakvu zastupljenost u medijima za probleme sa kojima se svakodnevno, celog života susreću osobe sa invaliditetom, zahvaljujući se pri tome našoj medijskoj grupi, ,,što je pokazala razumevanje da se javnosti predoče problemi ovih građana Srbije". 

(Glas javnosti) 

SKINI APLIKACIJU