Glas Javnosti

IMAJU LI SRBI DOVOLJNO POŠTOVANJA PREMA NAŠIM ŽRTVAMA? Smetaju nam ležaljke na VIDU dok na SAJMIŠTU cvetaju BLUD I RAZVRAT a na Štrandu SMEĆE I PLAŽA!

Društvo
Autor: Glas javnosti

Srbija je zemlja koja je kroz svoju istoriju podnela milionske žrtve u odbrani svoje slobode. Beograd je najviše bombardovani glavni grad na svetu a samo u 20. veku bombe su padale na njegove građane čak pet puta. Iako smo uspeli da se odužimo žrtvama primerenim spomenicima, mnogi su danas zapušteni i oskrnavljeni. Nažalost, stiče se utisak da nam za takvo stanje nije niko drugi kriv do nas samih.

Naime povod da preispitamo svoj odnos prema žrtvama potekao je od vesti da je na grčkom ostrvu Vido pored Krfa otvorena plaža te da su na njoj kao na kakvoj luksuznoj rivijeri postavljene ležaljke. Po objavi fotografija sa Vida digla se celokupna javnost u Srbiji da brani svoju "Plavu grobnicu" u Jonskom moru u kojoj počivaju desetine hiljada srpskih vojnika koji su život izgubili braneći svoju otadžbinu u Prvom svetskom ratu. Da je odluka o podizanju plaže na takvom mestu u najmanju ruku neadekvatna složili su se svi oni koji čuvaju srpsko nasleđe iz Velikog rata, a prema tvrdnjama kustosa Srpske kuće na Krfu Ljubomira Saramandića, nakon reakcije javnosti, ležaljke će vrlo brzo biti uklonjeni jer kako je istakao stanovnici Krfa spomenike posvećene Srbima doživljavaju kao deo sopstvene istorije.

- Ne želim da se stvori pogrešna slika. Naprotiv. Za 20 godina koliko sam ovde, svih 10 spomenika posvećenih srpskim vojnicima su u dobrom stanju i nikada nijedan nije oštećen. Grci to doživljavaju kao deo sopstvene istorije - rekao je Saramandić.

Ostrvo Vido na kome je podignuta plaža

Međutin, zalazeći malo dublje u prošlost i odnos prema spomenicima našim žrtvama stiče se utisak da domaća javnost o tom pitanju ima dvostruke aršine. I dok revnosno branimo memorijale u drugim državama koji podsećaju na naše stradanje, u našoj zemlji ih skrnavimo na razne načine, a veliki deo naših građana i ne zna čemu su ti spomenici podignuti. A puna ih je Srbija.

Foto: Printscreen/Twitter/Igor Čobanović

Naime, pre nekoliko dana na društvenim mrežama pojavila se slika spomenika žrtvama Novosadske racije na popularnoj plaži Štrand koja se nalazi u tom gradu a gde je na samu mermernu kocku neko ostavio mali plastični bazen za decu. Prema komentaru koji je postavljen ispod slike, kada je jedna osoba pokušala da skloni bazenčić, u istom trenutku je prišla jedna gospođa tražeći da bazen, očigledno u njenom vlasništvu, ostane na tom mestu. 

Dobro, pomisliće neko, možda osiona gospođa ne zna za značenje tog spomenika ili nikada nije čula za hiljade građana Novog Sada koji su 1944. godine ubijeni od strane mađarskih okupacionih snaga tako što su po najljućoj zimi oterani pod led gde su umrli od smrzavanja. Osim toga, u Novom Sadu se svake godine 22. januara obeležava sećanje na žrtve te racije, pa je malo verovatno da za takav zločin naši građani nikada nisu čuli. Izvodi se tužan zaključak da građani i ne haju mnogo za svoje žrtve ili su u najmanju ruku ravnodušni. 

Novosadska racija, gorko sećanje na mađarsku okupaciju

Racija u južnoj Bačkoj je naziv za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom južne Bačke, pretežno Srbima i Jevrejima, izvršili pripadnici oružanih snaga i vojske kraljevine Mađarske takozvanog Honveda za vreme Drugog svetskog rata tokom mađarske okupacije Bačke. Racija je sprovedena na Božić u naseljima Šajkaške - Čurugu, Gospođincima, Šajkašu, Đurđevu, Mošorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju, kao i u gradovima Bečeju, Srbobranu i Temerinu i u Novom Sadu, nešto kasnije od 21. do 23. januara 1942. godine.

Za tri dana racije u Novom Sadu u vodama Dunava je nestalo preko 1300 do 2000 Novosađana. Ukupan broj nestalih tokom pogroma prema nekim izvorima je oko 4500. Pored Srba i Jevreja, u raciji je ubijen i jedan broj pripadnika drugih etničkih grupa, najvećim delom Roma. Racija je sprovedena između 4. i 29. januara 1942. Otpočela je u Šajkaškoj 4. januara, nastavila se u Novom Sadu gde je trajala od 21 do 23. januara, a završila u Bečeju 29. januara.

Novi Sad nažalost nije usamljeni primer nebrige o našem nasleđu jer se ni Beograd nije proslavio kada je u pitanju pijetet prema mrtvima.

Brojni splavovi poređani tik uz spomenik najvećem stradanju Srba i Jevreja u našoj zemlji na Starom sajmištu, decenijama unazad predstavljaju mesto bluda i razvrata. Učestale hronike, ubistva, hapšenja, priče o prostituciji i obračunima navijačkih grupa postale su sinonim za taj deo leve obale Save odakle je u smrt otišlo na desetine nevinih žrtava nacističkog režima.

Straljanja, mučenja i dušegubka

Logor Sajmište, službeno nazvan Jevrejski logor Zemun,  nalazio se na levoj obali reke Save, naspram Savskog mosta, na mestu gde je 11. septembra 1937. otvoren Prvi beogradski sajam koji je u to vreme predstavljao poslednju reč graditeljstva i tehnike.

Kako se sajamski prostor nalazio svega nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske, Ustaške vlasti su na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupile nacističkom okupatoru kako bi tamo napravili logor  nad kojim je upravu imao nemački SS.

U početku je logor bio samo za srpske Jevreje, da bi se kasnije proširio i na druge političke osuđenike, komuniste, partizane i četnike. Za vreme okupacije blizu 8.000 Jevreja i 32.000 Srba je ugušeno u dušegupkama, specijalnim autobusima u kojima su prisilno ubijani zatvorenici tako što su izduvni gasovi iz vozila kroz auspuh sprovedeni u autobusku kabinu. Autobus bi napravio nekoliko krugova kroz okupirani Beograd dok se sve žrtve ne bi ugušile da bi ih potom mrtve istovarao u logoru.

I na spomeniku žrtvama nemačkih streljanja u Jajincima više puta su osvanuli nacistički grafiti skrnaveći tako sećanje na hiljade građana koji su život okončali nakon strašnih mučenja, bez suđenja sa metkom u čelu.

Sve i da su u pitanju izolovani incidenti, ili stvar vremenske distance i zuba vremena, sećanja na žrtve neumitno blede a država u tom smislu preuzima vrlo malo kako bi sačuvala pomen na herojska vremena naših predaka.

Odkale nam onda pravo, zapitaće se mnogi s pravom, da drugima držimo lekcije o čestitosti kada i sami zanemarujemo i rugamo se onima koji su nas zadužili svojim besmrtnim delima.

Hrvati pravili žurke na Pagu, stratištu za stotine Srba

Ni Hrvatska ne zaostaje u izrugivanju žrtvama ustaških zločina. Naime plaža Zrće na jadranskom ostrvu Pag postala je meta kritika kada su na njoj počele da se organizuju masovne žurke za turiste. Malo ko je do tada znao da se na tom mestu desio jedan od najvećih masakara koje su počinile ustaše.

Naime, pre 79 godina, u noći između 14. i 15. avgusta, uoči katoličkog praznika Velike Gospe, ustaše su u logorima Slana na ostrvu Pagu i Jadovno na Velebitu, izvršile masovnu likvidaciju preostalih logoraša, usmrtivši više od 2.000 osoba.

Na Pagu je pobijena najmanje 791 žrtva, među kojima je, kako su kasnije Italijani evidentirali, bilo 407 muškaraca, 293 žene i 91 dete, dok je na Velebitu ubijeno oko 1.500 ljudi, stoji u izveštaju Udruženja "Jadovno 1941".

Danas na ostrvu Pag, na mestu nekadašnjeg logora, nema spomenika koji bi podsećao na stravičnu sudbinu najmanje 8.020 ljudi, uglavnom nedužnih Srba i Jevreja, pobijenih u to krvavo leto 1941. godine.

(Glas javnosti/Vikipedija)

 

 

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP