STROGO POVERLJIVO! SANU upozorio ZORANU MIHAJLOVIĆ: Ne damo da srpski vazduh i reke uništi Rio Tinto. KRAJ! (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Srpska akademija nauka i umetnosti, širokogrudo je izašla u susret kako vladi Republike Srbije, tako i stranoj kompaniji Rio Tinto u tako što je pre mesec dana organizovala naučni skup pod nazivom Projekat „Jadar – šta je poznato?" na kome su se predstavnici Rio Tinta, predstavili srpskoj naučnoj javnosti
Skup je organizovan u okviru Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" i njime je predsedavao, uvaženi srpski hemičar, akademik Bogdan Šolaja, profesor na Hemijskom fakultetu Beogradskog univerziteta. U prepunoj svečanoj sali Akademije nauka, našlo se nekoliko desetina, mahom ljudi iz struke koji su pažljivo pratili prezentaciju menadžerskog i marketičnškog tima ove multinacionalne kompanije čija su „dela“ poznata diljem planete, piše Bojan Drašković profesor istorije, književnik, pisac, kritičar i esejista.
Prezentacija je trajala relativno mirno i spokojno, sve dok srpska naučna javnost nije počela da postavlja pitanja, na koja stručnjaci za marketnig, naučeni kako da naivnim mušterijama prodaju usisivač, apsolutno nisu znali da odgovore. U sali su se uglavnom nalazili, hemičari, tehnolozi, lekari, stručnjaci za zaštitu životne sredine, srpska akademska javnost za koju neokolonijalni predstavnici multinacionalnih korporacija nisu znali ni da postoji. A pitanja koja su postavili bila su mahom elementarnog karaktera i zahtevala su jasne i precizne odgovore, što je menadžere i lobiste ove kompanije očigledno iznenadilo i prenerazilo. Izgledali su kao nespremni studenti koji polažu ispit za šesticu, dok su se srpski profesori, računajući tu i na akademika Šolaju, prijatno smeškali veličini njihovog neznanja s kojim su nastupili pred javnošću koju su očigledno potcenili.
U tom smislu ocena krajnje vrednosti predstavljanih rezulata bila je više nego negativna. Rio Tinto jednostavno rečeno, nije dobio prelaznu ocenu u SANU. Ili, tačnije rečeno, nije ubedio srpsku akademsku javnost u opravdanost realizacije njihovog projekta. Ta javnost za koju nekolonijalni eksplatatori nisu znali ni da postoji, koja je bila godinama i decenijama potcenjivana i zanemarivana u jednom trenutku se probudila iz višedecenijskog sna i svima jasno stavila do znanja da postoji i da je spremna i odgovorna da u društvu igra onu ulogu koju treba da igra: čuvara i braniča istine, srpske države, naučne, kulturne i prirodne baštine, ukupne životne sredine, od nasrtaja agresivnog neokolonjalnog korporacijskog kapitalizma.
U tom smislu naučno strogo i akademski objektivno, akademici Vladimir Stevanović, Bogdan Šolaja i Velimir Radmilović, u saradnji s prof. dr Ratkom Ristićem i dipl. inž. Veljkom Dimitrijevićem, prof. dr Željkom Kamberovićem i dr Draganom Đorđevivić, izradili su jasno i precizno mišljenje o organizaciji skupa Projekat Jadar – šta je poznato?, od deset štampanih strana, gde su na naučno argumentovan način i nesumnjivoj akademskoj visini odbacili glavne argumente za realizaciju ovog projekta. Mišljenje su dostavili na adresu prof. dr Zorane Mihajlović, aktuelnog ministra rudarstva i energetike i potpredsednice srpske vlade, s obrazloženjem da se mišljenje dostavlja „s ciljem da pomognemo Vladi, u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i inverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora „Jadar“, a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta, na održanom skupu.“
Sve štetne posledice po životnu sredinu
Ovaj dokument napisan u formi memoranduma, ima veliki značaj kako za srpsku nauku, tako i za srpsku državu i politiku i on stoga, iako mnogima ne odgovara njegovo postojanje, mora po svaku cenu da postane dostupan srpskoj javnosti, koja bi se upravo na ovih deset stranica izvaredno napisanog teksta konačno upoznala sa čitavim smislom projekta „Jadar“, pre svega o njegovim štetnim posledicama po životnu sredinu. Takođe, velika je zasluga i društvena hrabrost uvaženih akademika, članova akademijskog odbora Čovek i životna sredina, što su za razliku od nekih predhodnih vremena, smogli dovoljno intelektualne hrabrosti i javne odgovornosti da pred ekonomskim i političkim moćnicima otvoreno iznesu svoje naučno i stručno mišljenje, čime su povratili dignitet instituciji kao što je SANU, koja na razne načine decenijama odoleva globalističkim neokolonijalnim pritiscima. U tom smislu, ovo mišljenje je možda jedan od najznačajnijih dokumenta SANU napisanih posle ozloglašenog „Memoranduma“ i naučnog skupa o „Velikoj Srbiji“, čime su srpski akademici povratili poljuljani ugled ovoj našoj najvišoj naučnoj i kulturnoj instituciji.
SANU je rekao ne Rio Tintu i odbacio projekt „Jadar“ kao štetan i opasan za našu životnu sredinu. Nauka je rekla svoje, a sada su na redu političari – da vidimo kome će se oni privoleti carstvu. Do tada svaki građanin ove zemlje treba pravovremeno da bude obavešten o mišljenju srpske nauke i zato je važno da se građanstvu ovaj dokument u celosti predstavi.
"Poštovane kolege,
6. i 7. maja u SANU održan je naučno-stručni skup Projekat „Jadar" uma je poznato? Program skupa se može naći na https7:www sanu ae rs^vp-contentmploads/2021 /05/Rgojekat- Jadar-program-skupa.pdf. Organizacioni odbor je no održavanju skupa izvršio analizu izloženih predavanja, i diskusija. i na osnovu togaje 4. juna 2021. uputio svoje mišljenje o mogućem otvaranju rudnika Jadar potpredsednici Vlade Republike Srbije, ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović.
Ovim internim dopisom obaveštavamo članove SANU o svom stavu.
S poštovanjem,
Organizacioni odbor naučno-stručnog skupa Projekat „ Jadar “
"Poštovana dr Mihajlović,
Zahvaljujemo se na Vašem učešću na naučno-stručnom skupu Projekat „Jadar“ - šta je poznato? održanom nedavno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Sva predavanja i diskusije snimljeni su, i imamo zadovoljstvo da Vam uručimo dva kompakt diska.
Analizom održanih predavanja i dostupnih dokumenata, nalazimo da Projekat „Jadar“ nije dovoljno osvetljen niti je dovoljno transparentan. Smatramo da će, osim velikih problema zaštite životne sredine, Projekat „Jadar“ imati važne socijalne, ekonomske i demografske implikacije koje su, čini se, stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude. Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Republike Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi, u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora „Jadar“, a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta (Rio Sava Exploration d.o.o.) na održanom skupu.Bili bismo zahvalni ukoliko biste posvetili ovom dokumentu posebnu pažnju.S poštovanjem, Prof. dr Zorana Mihajlović Potpredsednica Vlade Republike Srbije Ministarka rudarstva i energetike Akademik Vladimir Stevanović Velimir Radmilović, dopisni član SANU
Šta je poznato?
Mišljenje organizatora naučno-stručnog skupa na naučno-stručnom skupu održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 6. i 7. maja ove godine, predsgavnici investitora (Rio Tinto - Rio Sava Exploration d.o.o, u daljem tekstu: PT) i učesnici u realizaciji ovog projekta prikazali su u svojim prezentacijama deo rezultata isgraživanja i analiza, određena projektna rešenja i planove realizacije projekta „Jadar".
Sumirajući rezultate dvodnevnog naučno-sgručnog skupa u SANU, pod naslovom Projekat Jadar" - šta je poznato, posvećenog izgradnji rudarskog kompleksa za eksploataciju jadarita i dobijanja litijum-karbonata i borne kiseline kao finalnog proizvoda prerade ove rude, nedvosmisleni je zaključak da se još uvek ne zna dovoljno da bi se doneo valjan sud o isplativosti ovog projekta i o njegovom uticaju na životnu sredinu. Stiče se utisak da je dosga toga u vezi sa tehnološkim procesom eksgrakcije litijuma iz minerala jadarit, obavijeno tajnom i/ili plasirano na takav način, da ne samo da se ne vidi jasno šta će biti uključeno u proces eksgrakcije, već se ne vide ni podaci o količinama sirovina/reaktanata neophodnih za odvijanje procesa proizvodnje. Nekoliko važnih pitanja ostalo je otvoreno, uprkos tvrdnjama potencijalnog invesgitora i projektanata da će sve biti usaglašeno sa visokim svetskim i evropskim standardima u rudarsgvu, uz poseban naglasak da će proizvodne tehnologije i one koje se odnose na prečišćavanje otpadnih materijala i vode biti takve, da će uticaj na životnu sredinu svesti na minimum.
Uprkos ovim deklarativno iznesenim namerama, osgaje otvoreno pitanje: kako će se to sprovesti i ko će kontrolisati da li se sve što je obećano osgvaruje, pogotovo imajući u vidu dosadašnja negativna iskusgva sa poslovanjem PT u svetu.Ono što je bilo upadljivo u izlaganjima projektanata angažovanih od sgrane PT, jeste da je devasgacija predela na kome će biti kompleks rudnika i odlagališta jalovine neminovnosg koja će biti kompenzirana primenom zaštitnih mera prečišćavanja otpadnih voda i zaštite materijala na jalovištima, kako ne bi došlo do njegovog kontakta sa podlogama i podzemnim vodama.AKO se izuzme predavanje o stanju biodiverziteta na području budućeg rudarskog kompleksa, ni reči se nije čulo o tome, kako se materijalno i ekološki vrednuju ekosisgemi i predeli koji će biti sigurno uništeni izgradnjom rudnika i pratećih objekata. Ni reči nije bilo o vrednosgi ziratnog zemljišta, šuma, prirodnih vodotoka i o blagodetima koje vekovima oblikovani predeli pružaju sganovništvu koje tamo živi i privređuje. Da li je jedina vrednosg predela iskazana cenom otkupa zemljišnih parcela?
View this post on Instagram
Da li je iko imao na umu da autonomni i poluautonomni ekosistemi, na bilo kojoj prosgornoj skali, imaju veliku i nezamenljivu ekološku ulogu u asimilaciji i skladištenju ugljen-dioksida u biomasi brojnih članova svakog ekosistema, a da ne govorimo o ekosisgemskom servisu koji obezbeđuje i reguliše prirodne procese od kojih zavisi svaka ljudska zajednica? Jednom rečju, ekosistemi i predeli ne smeju da budu žrtve pohlepe i profita, koji su simbol neodrživosgi u korišćenju prirodnih resursa. U martu 2020. godine, Vlada PC je usvojila Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar", koji predstavlja planski osnov za realizaciju Projekta „Jadar" (razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene), izdavanje lokacijskih uslova, utvrđivanje javnog interesa i sprovođenje eksproprijacije čime je praktično dato zeleno svetlo realizaciji projekta, a da ozbiljna prethodna analiza i rasprava nije urađena.
Ovde iznosimo svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi Republike Srbije, u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora Jadar", na osnovu dostupnih podataka i prezentacije predstavnika Rio Tinta (Rio Sava Exploration d.o.o.) na održanom skupu.1. Realizacija projekta „Jadar" dovela bi do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aitivnosti. U Loznici i okolini već postoje „crne" ekološke tačke i ne bi trebalo da se one umnožavaju dok se dole navedene ne saniraju: ruševine fabrike celuloze „Viskoza", sa velikim količinama uskladištenih toksičnih i kancerogenih materija; „Stolice", deponija 600.000 m2 3 antimonskog mulja; „Zajača", deponija 250.000 m3 antimonskog mulja i rude olova. Lokacija planiranog rudnika jadarita, sa pratećom infrastrukturom, nalazi se na svega 15 km od centra Loznice, kao izvor potencijalnog zagađenja površinskih i podzemnih voda, zemljišta i vazduha. U prvoj fazi je planirano potpuno uništenje 533 hektara (204 hektara šuma; 317 hektara obradivog zemljišta; 8 hektara dvorišta i okućnica; 4 hektara voćnjaka). Uspostavljanjem deponija na više od 310 hektara (prva faza), u neposrednoj zoni priobalja izrazito bujičnih vodotokova Korenite i Jadra, rađa se stalna pretnja da bujični poplavni talasi razore zaštitne nasipe, trajno kontaminiraju priobalje i prenesu ogromne količine polutanata do toka Drine, zatim Save, sa nepredvidivim posledicama za nizvodne deonice, u koje spada i Makiš, vodoizvorište Beograda.2. Uništenje i fragmentacija staništa degradiraće biološiu raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Projekat „Jadar" eliminiše vredan ekonomski potencijal planirane Podrinjsko-jadarske turističke destinacije, u kojoj se nalaze zaštićeni Predeo izuzetnih odlika „Tršić-Tronoša", spomenik u Dragincu i još 50 objekata graditeljskog nasleđa i arheoloških lokaliteta.Planirane aktivnosti predstavljaju direktnu negaciju principa Rio konvencija (UNFCC - klimatske promene, UNCBD - biodiverzitet, UNCCD - borba protiv opustinjavanja i degradacije zemljišta) koje su ratifikovane u Skupštini Republike Srbije i imaju snagu zakona.
Komptomitacija ciljeva
Takođe, ovim projektom se kompromituje 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćena Agenda 2030, kao i domaća zakonska regulativa koja se odnosi na zaštitu prirode. Aktuelni međunarodni renome kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje no pitanju bezbednosti proizvodnih procesa, zaštite životne sredine i tretmana radnika. Posebno je nejasna korist za državu Srbiju, ukoliko se uopšte2 može govoriti o bilo kakvoj kompenzaciji za tako masivnu degradaciju prostora i trajan rizik no zdravlje i bezbednost stanovništva.Teško se može prihvatiti činjenica da privatna kompanija „Rio Sava" (srpska filijala „Rio Tinta") sprovodi akciju raseljavanja lokalnog stanovništva putem kupovine njihovih imanja, uz prećutnu podršku grada Loznice i naše države. Zar je srpski narod, posle svega što ga je snašlo u poslednjih 30 godina, doživeo da ni u sopstvenoj državi nema egzistencijalnu sigurnost?3. Uzimajući u obzir dostupnu dokumentaciju, prezentacije i diskusiju na održanom skupu, kada je u pitanju korišćenje vodnih resursa i uticaj eksploatacije i prerade minerala jadarita u slivu reke Jadar na režim voda, zaključak je da su negativni uticaji projekta „Jadar" na režim voda potcenjeni, a tehnička rešenja nepotpuna i u nekim elementima u suprotnosti sa Zakonom o vodama i planovima upravljanja vodama (Vodoprivrednom osnovom Srbije, Prostornim planom PC i Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine).4. Zona prostiranja uticaja: Projekat „Jadar" je koncipiran na pogrešnoj pretpostavci da se predloženim rešenjima i merama mogu sprečiti negativne posledice na režim voda i uticaji lokalizovati u granicama zaštitnog pojasa od 1.000 m oko industrijsko-proizvodnog kompleksa i 500 m oko deponija otpada.
View this post on Instagram
Ukoliko se realizuje projekat „Jadar", doći će do bitnih promena hidro-morfoloških karakteristika i statusa reke Jadar i njenih pritoka Korenite i Likodre, u ukupnoj dužini od oko 45 km, a biće ugrožena aluvijalna izdan duž reke Jadar i priobalja Drine u Mačvi, ukupne površine 1.215 km2, koje je najveći rezervoar podzemnih voda u zapadnoj Srbiji i regionalno izvorište za vodosnabdevanje Mačve, donjeg Srema i, u perspektivi, Beograda. U slučaju elementarnih nepogoda, propusta u upravljanju ili havarija na opremi, ukoliko dođe do isticanja rudarskog otpada i otrovnih supstanci u vodotoke i podzemne izdani, negativni uticaji rudnika će se proširiti znatno izvan obuhvata Prostornog plana i ugroziće rečne tokove i priobalje Drine i Save.5. Korišćenje vodnog zemljišta i zaštita od poplava: Objekti rudnika, industrijskog postrojenja i deponije otpada planirani su na vodnom zemljištu, čime se bitno utiče na oticanje velikih voda i zaštitu od poplava u dolini reke Jadar. Vodno zemljište je namenjeno za proticanje i prihvat poplavnih talasa i održavanje vodnog režima, a eventualno isključenje delova rečnih inundacija moglo bi se realizovati, ukoliko se prethodno urade rešenja zaštite od poplava. To podrazumeva regulacije rečnih korita i izgradnju zaštitnih nasipa u zonama prostiranja uticaja, rezervisanje retenzionih prostora u slivu i plan odbrane od poplava koji uključuje i upravljanje ovim objektima. Ovi uticaji nisu razmatrani, niti su radovi na izmeštanju rečnih korita i zaštiti od poplava obuhvaćeni projektom „Jadar".Usvojen je prostorni plan posebne namene, a da nisu konačno utvrđene lokacije deponija, ukupne količine rudarskog otpada i sadržaj toksičnih supstanci u otpadu.
Zakon o vodama izričito zabranjuje odlaganje otpada na vodnom zemljištu, a planskim rešenjem su predviđene dve deponije opasnog otpada: jedna u sklopu industrijsko- proizvodnog kompleksa, površine 20 ha i kapaciteta 5,2 miliona m3 i druga u dolini reke Štavice, gde je planirano da se na površini od 167 ha odlaže oko 1,4 miliona m33 otpada godišnje, tako da bi se u periodu od 40 godina formirala deponija od 57 miliona m3. Međutim, u karti namene prostora ucrtana je deponija industrijskog otpada na drugoj lokaciji, na platou vododelnice reka Jadra i Likodre, za koju je dat i spisak parcela, na katastarskim opštinama Brezovica, Dvorska, Krasava i Cikote, za koje se utvrđuje posebna namena, javni interes i pravo eksproprijacije. Postoji i treća lokacija za deponiju industrijskog otpada, pod nazivom 4 A sever, koja je prikazana na stručnom skupu, a nalazi se iznad rudnika uz industrijsko-proizvodnu zonu. Ovo treće rešenje ne ispunjava nijedan kriterijum za projektovanje ovakvih deponija, jer se nalazi u zoni raseda i najvećeg sleganja tla zbog izgradnje rudnika, u koritu za veliku vodu reke Korenite i na aluvijalnoj izdani sa velikim sezonskim oscilacijama nivoa i u neposrednoj blizini naselja.Odlaganje otpada nije tehnički problem koji se može rešavati uporedo sa otvaranjem i razvojem rudnika, jer na ograničenom prostoru sliva reke Jadar, imajući u vidu bujični karakter vodotokova, geološku strukturu i hidrogeološke uslove, nema povoljnih lokacija na kojima se može odložiti tolika količina opasnog otpada. Pri tome, trebalo bi imati u vidu da ne postoji dovoljno pouzdano tehničko rešenje, koje u slučaju havarijskih oštećenja deponija rudarskog otpada može da spreči trajno zagađenje vodotoka i degradaciju izvorišta u priobalju Jadra i Drine.6. Snabdevanje rudnika vodom, obezbeđenje tehničke vode za potrebe prerade rude i prečišćavanje otpadnih vodaSnabdevanje rudnika vodom za piće predviđeno je iz lokalnih vodovoda, a za tehnološki proces prerade rude koristile bi se drenažne vode iz rudnika i dopunske količine koje bi se zahvatale iz aluviona Drine kod Lipničkog šora.Od strane RT, procenjene količine drenažnih voda iz rudnika iznose od 25 do 30 l/s (maksimalno do 50 l/s), što na dnevnom nivou iznosi 2.160 do 2.592 m3 i zadovoljava potrebe tehnološkog procesa prerade rude, koje prema Prostornom planu iznose prosečno 1.000 t3/dan i maksimalno 1.550 t3/dan. Eventualne dopunske količine vode mogu se obezbediti iz rečnih tokova, a mogu se koristiti i drenažne vode sa područja posebne namene.Izvorište u priobalju reke Drine, kod Lipničkog šora, koje može da obezbedi vodu kvaliteta za piće, trebalo bi u skladu sa Strategijom upravljanja vodama u PC do 2034. godine, iskoristiti za snabdevanje vodom naselja. Ova mera je neophodna, nezavisno od toga da li će se pristupiti izgradnji rudnika, jer su rezultati ispitivanja pokazali da vode u aluvijalnoj izdani u zoni ušća reke Korenite u Jadar nisu pogodne za piće, u nekim slučajevima ni za navodnjavanje, zbog povišenih koncentracija gvožđa, arsena, bora, a u pojedinim uzorcima i aluminijuma, olova i antimona.
View this post on Instagram
Ovo zagađenje je uglavnom posledica ranijih rudarskih aktivnosti u slivu reke Korenite i izlivanja jalovine sa deponije rudarskog otpada u Stolicama, ali nije isključeno da je u određenoj meri do zagađenja došlo i prilikom obimnih istražnih bušenja i crpljenja vode iz neogenog basena u području ležišta jadarita, koja su izvršena za potrebe projekta Jadar" u prethodnih deset godina. Ukoliko se realizuje projekat „Jadar", izvesno će doći do daljeg pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda na4 širem području, što će usloviti izgradnju postrojenja za prečišćavanje i znatno povećati troškove vodosnabdevanja stanovništva.U Prostornom planu je predviđeno da se otpadne vode iz procesa prerade rude i procedne vode sa deponija otpada prečišćavaju pre ispuštanja u vodotoke.
Maksimalni kapacitet postrojenja procenjen je na 1000-2000 t3/dan. Na stručnom skupu je prikazano rešenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz procesa prerade rude, na lokaciji industrijskog postrojenja, kapaciteta 369 m3/h ili 8.856 t3/dan, i manje postrojenje za prečišćavanje procednih voda na deponiji Štavice, kapaciteta 110 m3/h ili 2.640 t3/dan. Posgavlja se pitanje zbog čega se prečišćene otpadne vode ne vrate nazad u proces proizvodnje i tako uštedi u potrošnji vode? Očigledno je da postoji velika neusaglašenost u bilansu potrebnih količina vode za projektovani proces prerade rude i količina otpadnih voda koje se prečišćavaju.Nije opravdano da se na izvorištu u priobalju Drine, kapaciteta 100 l/s (8640 t3/dan) zahvata voda kvaliteta za piće, transportuje 14 km do rudnika, zatim koristi kao tehnička voda u postupku prerade rude i nakon toga prečišćava i naknadno mineralizuje, da bi se ispustila u reku Jadar. Poseban problem predstavlja to što, nakon prečišćavanja otpadnih voda, u efluentu ostaje određena količina litijuma i bora, što nije dozvoljeno važećim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija pre ispuštanja u vodotok.7. Raspoložive rudne rezerve, proizvodni kapaciteti i značaj projekta >g1adar"Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta ensploatacije u prerade minerala jadarita „Jadar" zasnovan je na proceni da se u donjem jadarskom horizontu ležišta nalazi 136 miliona tona ove rude, koja ispunjava sve zahteve i uslove profitabilne industrijske proizvodnje litijum karbonata, borne kiseline i natrijum sulfata.
Bez odobrenog patenta
U junu 2020. godine, u RT Elaboratu o resursima u rezervama bora u litijuma u ležištu „Jadar", urađene su nove procene resursa i rezervi litijuma i bora u ležištu „Jadar", no kojima ukupne rezerve jadarita u ležištu iznose 244 miliona tona, od čega se u donjem jadarskom horizontu nalazi 158 miliona tona rude, od čega 147 miliona tona eksploatacionih količina.Plan proizvodnje koji je prikazan na stručnom skupu (Odlaganje jalovine iz rudnika u procesa ekstrakcije, tretiranje otpada u sanacija deponije nakon završetna projekta Jadar", Dinko Knežević i Dragana Nišić), a koji je dat i u „Elaboratu o resursima i rezervama u ležištu „Jadar" iz decembra 2020. godine, zasnovan je na rezervama od 158 miliona tona rude i ukupno 167 miliona tona otkopane mase, i predviđa dve faze otkopavanja rude: prvu fazu, u trajanju od 60 godina, od 2023. do 2083. godine, u kojoj bi se iskopalo oko 66 miliona tona rude, i drugu fazu, narednih 60 godina, u kojoj bi se izvadilo preostalih oko 101 miliona tona rude. Prikazana dinamika u prvoj fazi eksploatacije rudnog ležišta predviđa: izradu proizvodnog i servisnog okna, otvaranje i razradu ležišta, od 2023. do 2027. godine, punu proizvodnju sa projektovanim godišnjim kapacitetom od 1,6 miliona tona, od 2027. do 2068. godine, i tzv. fazu aktivne eksploatacije, od 2068. do 2083. godine, u kojoj bi iskop rude pao na 15-20% od projektovanih kapaciteta.5 Kompanija Rio Tinto, kao potencijalni investitor, programirala je eksploataciju ležišta jadarita tako da se ostvare maksimalna efikasnost ulaganja i visoka stopa povraćaja investicija. Planirano je da se u prvoj fazi iskoristi najpristupačniji i najkvalitetniji deo ležišta rude, a verovatno sudinamika eksploatacije i kapaciteti industrijskog postrojenja za preradu rude prilagođeni periodu amortizacije mehanizacije i opreme. Međutim, postavlja se pitanje da li je to istovremeno i javni interes, koji bi trebalo da se utvrdi na osnovu usvojenog prostornog plana posebne namene. Realan je scenario da će se iskoristiti oko 40% raspoložive rude, a da će se trajno promeniti namena 2.031 hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog i šumskog zemljišta, da će se raseliti stanovništvo, zagaditi prirodna sredina na širem području, i u slivu reke Jadar ostaviti oko 60 miliona m3 opasnog otpada posle 40 godina ekspolatacije.Da bi se uopšte raspravljalo o projektu, trebalo bi sagledati ukupne troškove i koristi, kao i isplativost projekta sa stanovišta države i stanovništva - ne samo privatne kompanije. To znači da bi projekat „Jadar" morao da obuhvati kapitalna ulaganja u unapređenje životne sredine i u lokalni razvoj, kao kompenzaciju za korišćenje resursa. Metodologija za ovu vrstu proračuna i analize je uveliko u primeni u svim razvijenim zemljama.8. RT nema odobren patent već patentnu prijavu (kako obaveštavaju predstavnici RT), štoje proveravano 25. maja 2021. godine, pred EPO u postupku, poslednja radnja se odigrala u januaru 2021 godine, podneti izmenjeni patentni zahtevi.
View this post on Instagram
Predstavnici Rio Tinta su izjavili da se u industrijskom otpadu ne nalazi kalcijum-arsenat (posle tretmana koncentrata rude koncentrovanom i razblaženom sumpornom kiselinom, za čime sledi tretman gašenim krečom), što bi trebalo detaljno proveriti i dokazati, već da se arsen nalazi u industrijskom otpadu kao fero-arsenit (ukoliko uopšte postoji kao stabilno jedinjenje pod uslovima odlagališta), (arseno)pirit i (arseno)piritit (verovatno samo kao pirotin (piritit, pyrrhotite)) (12 min. 53 sec. sniml>enog materijala, pod naslovom „Okrugli sto"). Nerastvorni deo koncentrata bi trebalo da unese arsen kao kompleksan sulfid, agregat arsenopirita, ili nekog drugog minerala. Očekuje se da kalcijum-arsenat nastaje iz rastvora u procesu neutralizacije i formiranja taloga (videtihttps://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0089.htmH.10. RT ni u jednoj analizi voda nije naveo detektovane količine sumpora kao sulfida.6 PT ni u jednoj analizi čvrstog otpada, niti analizi rudnog tela nije naveo koncentracije (količine) sumpora kao sulfida, a to je od velikog značaja za evaluaciju celokupnog projekta proizvodnje.PT tvrdi da se arsen nalazi kao arsenopirit i arsenopiritit (verovatno samo pirotin). Arsenopirit (FeAsS) sadrži sumpor.
Pirotin takođe sadrži sumpor. Vnači, ima sumpora, ali se ne navode rezultati analiza. PT je naveo u elaboratu da ima 1,8% pirita/pirotina, a ukupno sulfida 2,4%, što govori da nedostaju podaci za 0,6% sulfida (ovakvi podaci su navedeni samo za uzorak br. 20016503).11. U mnogim naučnim radovima, prikazano je luženje arsenopirita (i mehanizam luženja) pod aerobnim i anaerobnim uslovima na odlagalištima, pri čemu nedvosmisleno dolazi do zagađenja voda koje se luče iz odlagališta industrijskog otpada i njihovog odliva podzemnim vodama u vodotoke, čime se vrši drastično zagađenje čovekove sredine arsenom.U mnogim patentima i naučnim radovima, prikazani su postupci za remedijaciju (delimično do znatno uklanjanje arsena (arsenovih jedinjenja)) iz otpadnih voda (izluževina).12. PT nije prikazao nijedan postupak kojim namerava da ukloni arsen iz jalovišta, niti iz podzemnih voda.PT Info-brošura, feb2021, str. 27: koncentracija arsena u industrijskom otpadu 90 ppm, koncentracija arsena u uzorcima iz rudnog tela 119 ppm. Primera radi, u Francuskoj, Carnoules mine, vršeno je desetogodišnje istraživanje radi atenuacije Acid Mine Drainage, na jalovištu bogatom arsenom.
Reč je o 4 ppm arsena u Carnoules mine, a na jalovištu rudnika „Jadar" nalaziće se 57 miliona tona materijala koji će sadržavati 90-119 ppm arsena (sa. 5.300 - 6.800 tona arsena vezanog u raznim hemijskim jedinjenjima i mineralima, posle 40 godina eksploatacije a u zemljištu ostaje skoro trajno. Eksperti angažovani od strane Rio Sava (Rio Tinta) koji su učestvovali u radu naučno- stručnog skupa u SANU, nisu mogli da garantuju da neće doći do ekoloških problema korišćenjem predstavljenih tehnologija. Povrh svega, treba imati u vidu da se prosečno TOKOM 300 dana godišnje prevozi koncentrovana sumporna kiselina - oko 1100 tona dnevno - do mesta pretakanja u stacionarne rezervoare. Ukupna potrošnja mogućeg rudnika Jadar je 320.000 tona/god. Kiselina će se verovatno prevoziti iz Bugarske, eventualno iz Bora.14. Iz iznetog jasno proizlazi da Rio Tinto (Rio Sava) ili nije uradio sve neophodne analize, ili rezultate možda urađenih analiza ne prezentuje Vladi Srbije koja odlučuje o proizvodnji litijum-karbonata i borne kiseline iz jadarita. Istotako, Rio Tinto nije obezbedio postupak uklanjanja velike količine arsena iz jalovišta, čime se zdravlje stanovništva u široj okolini rudnika i onog koje živi nizvodno od rudnika dovodi u veliku opasnost.15. U ovom trenutku, projekat „Jadar" je tehnološki nedovoljno osvetljen. Ne postoji utemeljeni materijalni bilans procesa. Osnova za procenu uticaja tehnološkog procesa su rezultati i analiza budućeg rada poluindustrijskog postrojenja, u7 kapacitetima koji bi trebalo da oslikavaju proces jasno u detaljima. Trebalo bi zahtevati potpuno transparentno objavljivanje idejnog projekta koji služi kao podloga za izradu Studije o proceni ugicaja na životnu sredinu. Domaći pozitivni zakoni zahtevaju izjavu projektanta da je postrojenje koje će biti izgrađeno tehnički dostiglo nivo tkz. najboljih dostupnih tehnika. Trebalo bi izraditi dokumentaciju u cilju celovite kontrole i sprečavanja zagađenja, na osnovu ishodišta analiza rada poluindustrijskog postrojenja, što zakonodavstvo ne predviđa kao obavezu. Trebalo bi pažljivo proučiti mogućnost stabilizacije migratornih toksičnih elemenata iz čvrstog otpada i to predstaviti svim zainteresovanim stranama - zainteresovanoj stručnoj javnosti i stanovništvu. Sigurno će doći do dreniranja deponije i u godinama kada prestane eksploatacija tog rudnika, što je glavni problem svih rudničkih jalovišta. RT nije dao odgovor na to pitanje. Hemijska stabilnost deponovanog otpada bi trebalo da bude višestruko proverena.
Vakonodavstvo ne predviđa prethodnu opciju, ali zainteresovana stručna javnost to predlaže. Primeri su sadržani u mnogim naučnim radovima. Slično je moguće primeniti i kada je fizička stabilnost deponije u pitanju, naime standard u razvijenim zemljama je solidifikacija opasnog otpada i provere istog, naravno sve u cilju postizanja tehnološki održivog minimuma uticaja.Uzimajući u obzir veličinu i strateški značaj projekta, stručna javnost bi trebalo da aktivno učestvuje u postizanju održivog dogovora sa investitorom, a kako naša strana (Vlada Srbije) ne zahteva dodatne uslove za smanjenje uticaja postrojenja, možemo lako doći u sličnu situaciju kao i tekući projekti na obodu EU.16. U nedostatku relevantnih i tačnih informacija o količinama i planiranim aktivnostima u rudniku „Jadar" još uvek je teško kvantifikovati trajnu degradaciju terena i nepovoljne ugicaje na životnu sredinu, kao i njihov prostorno-vremenski domet. Podatak da u nalazištu Jadar postoji 10 % globalnih zaliha litijuma je netačan. Veći broj izvora, npr. https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2021/mcs2021.pdfukazuje da sadržaj litijuma u nalazištu Jadar ne prelazi 5,71% globalnih zaliha, uzimajući u obzir rudne zalihe, a 1,4 % kada su u pitanju ukupne globalne rezerve.Ruda jadarit spada u rudne stene litijuma, čija eksploatacija prouzrokuje ozbiljna zagađenja životne sredine, sa trajnim i dalekosežnim posledicama, za razliku od njegove eksploatacije iz salara u Litijumskom trouglu. Zbog toga se eksploatacija litijuma iz rudnih stena uglavnom vrši u pustinjskim oblastima (Nevada, Kalifornija, pustinje zapadne i severne Australije i sl.). Portugalija i Srbija su jedini primeri u svetu, gde se razmatra eksploatacija litijuma u plodnoj zemlji. Portugalija je nedavno odustala od rudnika litijuma, zbog porasta svesti o razmerama trajne degradacije zemljišta i ozbiljnog zagađenja životne sredine.17. Neki parametri iz tehničke dokumentacije Rio Sava, analize rudnog tela i podzemnihslanih voda, ukazuju na izrazito visok rizik no zagađenje životne sredine toksičnim i kancerogenim arsenom PARC Publications koji ce nalazi u rudnom telu i u podzemnim slanim vodama, koje ometaju otvaranje rudnika i zbog čega ce planira njihovo ispumpavanje na površinu.
View this post on Instagram
Arsen je u podzemnim slanim vodama detektovan u 84% uzoraka iz bunara nizvodno od ležišta, sa srednjim koncentracijama od 455 L'1 (str. 131 Elaborata o8 rezervama) i maksimalnim 6.290 pg L'1, u uzorku JDRHG010PZ, pri čemu je granična vrednost koncentracije arsena za prvu klasu površinskih voda u prirodi < 5 pg L'1 odnosno 10 pg L"1 za drugu klasu kvaliteta.
Viševekovni, na i milenijumski problem, kao i u periodu eksploatacionog veka rudnika, predstavljaju jalovišta na kojima će se odlagati ostaci hemijski tretirane rude.
Iako ce planiraju podloge od folija debljine 2 mm i druge zaštite jalovišta, svi ti materijali vremenom propadaju, a toksični sadržaj bi ce oslobađao u vodotoke i na poljoprivredne površine. Takođe, rad rudnika će nepovoljno uticati na kvalitet ambijentalnog vazduha za vreme transporta i mlevenja rude: 1) zbog emisije praškastih materija koje u sebi sadrže toksični arsen, 2) zbog emisije aerosola koncentrovane sumporne kiseline u vazduh, i drugih hemikalija koje ce budu koristile za tretiranje mlevene rude, i 3) zbog resuspenzije prethodno nataloženih čestica sa površine tla i jalovišta u toku njihovog nastajanja, a koja će ce nastaviti i nakon završetka rada rudnika.18. Budućnost litijumskih baterijaMeđu najpropulzivnija istraživanja na početku XXI veka, spadaju ona u oblasti baterijskih (akumulatorskih) izvora energije, koji će biti zamena za Li-jonske baterije koje dominiraju poslednjih 20 do 30 godina, zahvaljujući velikoj gustini energije, iako nisu povoljne za životnu sredinu. Trenutno ce intenzivno radi na brojnim alternativnim tehnologijama koje koriste materijale poput cinka, vanadijuma i natrijuma, a koje bi mogle postati konkurentne Li-jonskim baterijama u bliskoj budućnosti, u nekim segmentima tržišta. Momentalno najviše obećavaju natrijum- jonske baterije (Na-baterije) koje funkcionišu na principu interkalacije, slično Li- jonskim baterijama, što je i očekivano zbog njihove hemijske sličnosti. Međutim, natrijum je znatno jeftiniji, daleko šire rasprostranjen (oko 1000 puta) i daleko povoljniji kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu. Na-joni, kao zamena za Li-jone, reaguju sa obe elektrode i kreću ce između njih kroz elektrolit. U toku pražnjenja, atomi natrijuma sa anode prelaze u obliku jona u elektrolit, a u toku punjenja slična reakcija ce odvija na katodi.
Joni u rastvoru imaju funkciju provodnika, a to obezbeđuje relativno mala koncentracija Na-jona, odnosno korišćenje veoma tankih elektroda. U poslednje vreme, istraživanja ovih baterija pokazala su izvanredan napredak. Pored brojnih drugih prednosti, za izradu elektroda u bateriji koristi ce obična kuhinjska so. Do sada su ostvareni veoma značajni rezultati, koji pokazuju da Na- jonske baterije postižu veoma dobre performanse (iako desetak procenata slabije od litijuma), tako da to više nije samo teorijski koncept već je postalo i realnost. Ha primer, videti https://www.faradion.co.uk/ gde je navedena samo jedna, uznapredovala, alternativa litijumovim akumulatorima.Iz navedenih razloga, pri donošenju konačne odluke o realizaciji projekta „Jadar", treba voditi računa o mogućnosti da ce korišćenju tehnologije Li-jonskih baterija nazire kraj.
Dodatno, videti najnoviji primer na https://www.tovota.com/mirai/. Tojotin automobil Mirai pokreće ce na vodonik (voda je proizvod sagorevanja u "motoru"), kao pogonsku jedinicu koristi gorivni cnper, nalazi ce u prodaji, tako da utire put čistim tehnologijama koju će koristiti transportna sredstva.9 Uzimajući u obzir kritička razmatranja projekta „Jadar", onako kako je koncipiran i predstavljen u dostupnim dokumentima, uočljivo je da investitor i projektanti nisu sagledali svu kompleksnost socijalnih i ekoloških problema i opasnosti do kojih bi dovelo otvaranje rudnika. Činjenice i zapažanja izneta u ovom dopisu argumentovano ukazuju na mnoge nedorečenosti Projekta i načina rešavanja velikih problema i pogubnog uticaja na životnu sredinu ovog dela Srbije, ukoliko bi došlo do njegove realizacije. U tom smislu, iz dobronamerno iznetih kritičkih stavova jasno proizlazi da bi projekat „Jadar" trebalo ozbiljno preispitati i izložiti novoj proceni ekonomske i ekološke opravdanosti i celishodnosti, kako za državu tako i za - dugoročno gledano - lokalno-regionalno stanovništvo, što je u ovom slučaju najvažnije za donošenje valjane i pravedne odluke u vezi predloženog projekta.
Verujemo da ćete ovaj dopis uzeti ozbiljno u razmatranje.Organizacioni odbor skupa Projekat Jadar"- šta je poznato?Akademik Vladimir StevanovićAkademik Bogdan ŠolajaDopisni član SANU Velimir Radmiloviću saradnji sa prof. dr Ratkom Ristićem, dipl. inž. Veljkom Dimitrijevićem, prof. dr Željkom Kamberovićem i dr Draganom Đorđević."
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
