EKOLOŠKA (NE)SVEST: Evropa upozorava Srbiju da NEMA NAPRETKA u zaštiti životne sredine! (VIDEO)

Upozorenja stižu i iz Evropske komisije, koja konstatuje da Srbija nije mnogo odmakla kada je ekologija u pitanju.

Nedostupnost pravovremenih i tačnih podataka o stanju životne sredine, nenamensko trošenje sredstava izdvojenih za zaštitu životne sredine, manjak kapaciteta državnih organa, kao i nedostatak učešća javnosti u odlučivanju u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena, neki su od najvećih problema koji su izdvojeni u izveštaju Koalicije 27 pod nazivom "Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli".

Netransparentnost, tako u jednu reč može da stane sve ono što je Koalicija 27 zapazila kada je reč o zaštiti životne sredine u Srbiji.

-Naš izveštaj pokazuje da u državnom budžetu postoji prostor za veće investicije u životnu sredinu, ali isto tako je evidentno da u većini oblasti postoji nedostatak kapaciteta. Primera radi, u 11 lokalnih samouprava ne postoji inspektor za zaštitu životnu sredinu, a u pojedinim je on opterećen drugim poslovima. Sa jedne strane se vidi namera i volja državnog aparata da se poboljša životna sredina za građane, ali evidentan je nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi-, izjavio je predsednik udruženja Inženjeri  zaštite životne sredine, Igor Jezdimirović.

Akutni primer manjka podataka o stanju životne sredine je stanje kvaliteta vazduha koje je uznemirilo Srbiju i druge zemlje u regionu. Čak i kada postoji evidentan interes javnosti, nacrti zakona ili podzakonskih akata, kao i planska dokumenta koja su ključna za pravovremeno reagovanje, nisu dostupna (npr. slučaj katastra malih hidroelektrana).Pristup informacijama od javnog značaja kada su u pitanju teme zaštite prirode, i dalje je izazov za medije iako taj mehanizam funkcioniše u Srbiji već godinama,  naveo je direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen. Novinari se u potrazi za tačnim informacijama često oslanjaju na saradnju sa organizacijama civilnog društva.

-Ima mnogo priča za istraživačke novinare kada su u pitanju teme zaštite životne sredine. Nažalost, mi smo u situaciji da skoro nijedan dokument više ne možemo da dobijemo od institucija, a to su teme koje se tiču svih građana Srbije i u tom smislu bi one morale da budu prioritet ne samo za istraživačke, već za sve medije. To je oblast u kojoj država nije mnogo odmakla kada je merenje i prikupljanje podataka, pri čemu nam civilno društvo pomaže koliko može-, primetio je direktor CINS-a Branko Čečen.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama pokazuje da je država ostvarila ograničen napredak i to u sferi strateškog planiranja. Srbija bi trebalo mnogo intenzivnije da se posveti “zelenoj tranziciji” i fokusira na jačanje adminstrativnih i finansijskih kapaciteta, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, posebno kada je reč o Agenciji za zaštitu životne sredine.

-Preporuke Evropske komisije ostale su iste kao u prethodnom izveštaju, što znači da je veoma malo urađeno u međuvremenu, a trenutna pandemija dodatno otežava situaciju. Izveštaj ukazuje koliko je važno da tema životne sredine postane glavni prioritet političke agende država, kako u regionu tako i šire-, rekla je Madalina Ivanica,  koordinatorka sektora za proširenje u Generalnom direktoratu za životnu sredinu Evropske komisije, koja se na promociju izveštaja Koalicije 27 uključila iz Brisela.

(Glas javnosti/Nova.rs)

SKINI APLIKACIJU