BEOGRADSKI ROBIN HUD: PROFESOR sa Harvarda, delom sudske odštete od 750 MILIONA DOLARA namerava da štampa BESPLATNE UDŽBENIKE za sve ĐAKE U SRBIJI!

Nekadašnji đak beogradske Matematičke gimnazije a sada profesor na čuvenom američkom Harvardu i jedan od vodećih informatičara na planeti, prof. dr Aleksandar Kavčić (52), bio je ovih dana u Beogradu i opet je pozvao nastavnike u Srbiji da pišu udžbenike čije će izdavanje finansirati njegova fondacija, a zatim će ih biti besplatno objavljeni na internetu ili prodavati samo po ceni troškova štampe.

Uverili smo se lično da taj naš prosvetni Robin Hud, koji je “oteo” od bogatih kapitalista da deli našim našim đacima, zaista i postoji i razgovarali juče sa njim za Glas javnosti, baš pred njegov povratak u SAD. Ipak, pre toga, da malo objasnimo odakle toliko bogatstvo ovom dobrotvoru da tako izdašno pomogne naše obrazovanje.

Elem, pre tri godine u našim medijima je neprimećeno prošla svetska vest, iako, senzacija u informatičkoj industriji, da su američkakompanija „Marvel tehnolodžis”, proizvođač više od milijardu čipova godišnje, i Univerzitet Karnegi Melon postigli, nakon sedmogodišnjeg parničenja, postigli nagodbu po kojoj će ovi prvi drugima isplatiti odštetu od fantastičnih 750 miliona dolara, a od čega našem Aleksandru Kavčiću, kako saznajemo, pripalo oko trećine iznosa. U pitanju je bio pronalazak, koji je kasnije i razvio u svojoj doktorskoj disertaciji, koji se od 2003. godine koristi za proizvodnju svih čipova za čitanje sa magnetskih memorija na planeti, a koji je multinacionalna kompanija „Marvel tehnolodžis”, nezakonito proizvodila i prodavala.  

Kao neko ko ne zaboravlja korene i odlično zna kakav je noseći stub obrazovanje u svakoj  državi, naš savremeni Robin Hud osniva Fondaciju „Alek Kavčić”, preko koje odmah poziva naše nastavnike da pišu udžbenike čije će izdavanje finansirati i tako dugoročno osnažiti naš prosvetni sistem. Dodati i da je Kavčić 1986. godine završio Matematičku gimnaziju, kao jedan od najboljih učenika, da bi nastavio školovanje u Bohumu, gde je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Doktorsku disertaciju je odbranio na Karnegi Melon univerzitetu, a sem na njemu, predavao je i na Harvardu i na Univerzitetu Havaji. Živi na relaciji Ostin - Beograd, jer su on i supruga odlučili da, dok deca ne odrastu, deo godine provode u našoj zemlji a deo u prestonici Teksasa, koji ubrzano postaje novi centar informatičke industrije. 

Obrazovanje nacionalni interes

Već tri godine njegova Fondacija pomaže Matematičkoj gimnaziji iz koje je i sam potekao, prvo u računarima, kad je video da su zastareli.

- Kako bi najtalentovaniji matematičari u zemlji dobili najbolju tehnologiju za rad, od 2019. ih snabdevamo računarima poslednje generacije, a one koje smo im dodelili u prethodnoj godini zajedno sa Matematičkom gimnazijom šaljemo osnovnim školama u Srbiji. Mislim da nismo svesni da je naša Matematiučka gimanazija jedna od najboljih na svetu, po jednom parametru sigurno, po medaljama sa takmičenja gde god se pojave. Obrazovanje je strateški nacionalni interes i slično je sportu, košarka je odličan primer. Mi kao mala zemlja možemo da budemo prvaci sveta u jednoj košarci, jer imamo originalnu školu u tom sportu, tako i u obrazovanju, ako se investira u njega, možemo biti konkurentni u svetu. Ključ je prosvetni radnik, i nisu sporne  plate već njihov respekt i status u društvu. Mnogi tvrde da je obrazovanje najbolje u Finskoj i  Kini, a to su po mnogo čemu različite zemlje, ali u obrazovanju nisu, jer im je prosvetni radnik na pijedestalu vrednosti, nadahnuto priča profesor Kavčić za Glas javnosti i objašnjava kako to misli da podeli udžebenike đacima, kada znamo da nekava “udžbenička mafija” kontroliše to tržište kod nas, inače vredno oko 100 miliona evra godišnje…

- Da, procenjuje se da tržište udžbenika u Srbiji godišnje vredi oko sto miliona evra, ali u tome je i naš apsurd koji pokazuje koliko se novca tu obrće i koliko je izrabljivanje roditelja u svemu tome. Da i ne pričam da svaki novi udžbenik koji štampaju strani izdavači već postoji u nekom od oblika jer nova izdanja priprema i državno preduzeće Zavod za udžbenike, koji prati sve promene. To znači da su roditelji, kao poreski obveznici ove zemlje, već jednom platili izdavanje udžbenika, i tu naša Fondacija želi da ispravi nepravdu, da ne plaćaju knjige i drugi put. Ne znam  da li ćemo uspeti da to promenimo, jer direktori škola imaju pravo da biraju udžbenike i pitanje je da li će izabrati besplatna izdanja koja ću da ponudim. Monopol drže četiri povezana strana izdavača: “Klet”, “Freska”, “Novi Logos” i “Bios” a nacionani Zavod za udžbenike nije ni na  deset posto tržišta, sve je jasno, objašnjava nam dalje profesor Kavčić.

"Udžbenici moraju biti besplatni"

Otkriva nam da njega izrada jednog udžbenika košta oko 5.000 evra i da će, uz dodatne troškove koje ima oko izdavanja, na štampanje svih školskih knjiga za sve razrede osnovne škole za sada uložiti manje od milion evra. Slobodno sami izračunajte razliku do “onih” sto miliona evra i gde završavaju.

-Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i na zapadu. Čak ni u Americi, bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. A mi smo, kao mala zemlja, napravili slobodno tržište gde se nadmeću stranci izdavači. Svi ti udžbenici su generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija, to svi vide. Tri decenije smo u tom talogu, neki računaju od 1991. godine od kada se osnivana Megatrend univerzitet, gde su političari počeli kao studenti a sada su već i profesori, priča profesor Kavčić. 

Takođe, tvrdi da zna da ga ne čeka nimalo laka misija, ali veruje da ako ga podrže roditelji, nastavnici i sindikati, to neće biti borba sa vetrenjačama, poređenje na koji ga mnogi upozoravaju. Pitamo ga još samo na kraju da li je pokušao da razgovara sa našim ministrom prosvete o tome, on kaže da nije je “nema prostora”, pogotovo kod prethodnog Mladena Šarčevića. Na opasku da smo dobili i novog, Branka Ružića, naš prosvetni Robin Hud se samo osmehnuo i beznadežno slegnuo ramenima. Nakon ovog razgovora, u kafeu kod Matermatičke gimnszije, profesor Aleksandar Kavčić je otputovao za Teksas, da bi nam se uskoro vratio, kako je obećao.   

 (Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU