Profesorka Milojlović Opsenica, koja je i član Intenacionalne komisije za med, prvo nam objašnjava koje se sve procedure sprovode da bi se utvrdilo da li je i koliko je jedan prehrambeni proizvod, od meda do mesa, zdrastveno spreman da uđe u široku potrošnju i da ga građani mogu slobodno koristiti u ishrani.
- Šta tačno znači kada na proizvodu piše - upotrebiti do, ili kada piše - najbolje upotrebiti do..
-Kakve su prednosti takozvanog pametnog pakovanja...
-Zašto misli da ne treba da robujemo predrasudama da je mnogo bezbednije kupovati na zelenim pijacama nego u trgovoinski lancima, gde je kontrola mnogo transparentnija...
-Poseban deo razgovora sa profesorkom Milojković Opsenica posvetili smo aditivima, za koju je i ona tvrdi da više i ne možemo zamisliti hranu bez njih, jer su sada već nezamenjive supstance koje se dodaju u procesu proizvodnje hrane kako bi se poboljšao izgled…Ipak, u oko 2.000 aditiva koliko je u upotrebi, ona upozorava na onaj famozni E 171, koji daje belu boju proizvodu. Reč je titan dioksidu, za koga nemamo ograničenje koliko treba da ga bude u pojedinim namirnicama, što je vrlo problematično, jer kako ona tvdi, za njega je u laboratorijama rađenja procena rizika do sada samo na miševima i pacovima!
Podsećanja radi, titan dioksid, se do sada i dalje koristi u žvakaćim gumama, sladoledu, mlečnim proizvodima, sosovima, čorbama…, a ima indicija da ga i mnogi klaničari koriste da bi mesu dali navodno svežu belu boju, svetli, beli pigment, ako im tako odgovara za bržu prodaju.
Šta tek reći, ako se zna, da se titan dioksid ima veoma široku upotrebu i kao sastojak boja, krema za sunčanje, plastike, papira, lekova i masovno kod provodnje kozmetičkih proizvoda. Prema studiji francuskog Nacionalnog instituta za agrikulturu sprovedenoj na životinjama, titanijum dioksid prolazi kroz zid creva i dolazi do drugih delova tela.
O svemu ovome, kao i o tome gde ona lično kupuje i kojih se standarda drži kada kupuje hranu za svoju porodicu…