MOĆNE REČI MATIJE BEĆKOVIĆA: Kao što je Sveti Đorđe nekada ubio aždaju, tako je i Amfilohije pogubio koronu (VIDEO)

Danas je u Podgorici sahranje upokojeni mitropolit Amfilohije Radović,a pored mnogih koji su se govorom pred okupljenima posebno se izdvojio govor proslavljenog srpskog pesnika i velikog prijatelja ppokojnog mitropolita, Matiej Bećkovića.

"Tužni sabore, ožalošćeni narode, mlada slobodna Crna Goro!

Nadao sam se da će mitropolit Amfilohije sahraniti mene. Bila je to velika čast za svakoga koga je sahanjivao proteklih 30 godina i tome se svako od ans nadao. Ali nebo je odlučilo da se ja opraštam i sahranjujem njega, a znam da neću ni moći ni umeti onako kako bi on mogao i umeo.

 Gospod ga je pozvao u lučinske dane, bezmalo kad i Svetog Petra Cetinjskog i Petra II Lovćenskog tajnovidca pošto ih je Svetim Lukom spojio. Dugo je birkao i čekao onoga koji je dostojan da u tri dana probroji trećeg lučinca Amfilohija Radovića, moračkog jasnovidca.

 I već sam video njegovu ikonu.

Dva Sveta Petra Petrovića su dve žive stene na kojima je sagrađena Mitropolija crnogorsko-primorska svete Srpske pravoslavne crkve. A treća, najtvrđa stena odvaljena u naše vreme iz crnogorskog kamelomoma bio je i ostao mitropolit Amfilohije Radović.A sva trojica nisu bili manje verni Hristu od apostola Petra, postolja i kamena hristove crkve, onako kako ga je opisao Sveti Luka. Uostalom, apostol Petar se Hrista odrekao tri puta, a naša dva Petra nisu nijedanput. A nikad nije i nizašto to ne bi mogao učiniti mitropolit Amfilohije Radović.

Amfilohije se rodio u Morači na Božić i na krštenju dobio ime Risto. Naš narod i Hristos ga zovu Ristos. I dva sveta Petra Petrovića, bili su pesnici. Ovaj drugi je jedini gorostas u srpskoj poeziji. I Amfilohije Radović je pesnik. I srpski narod je pesnik. I najpesmotvorniji narod. I srpski jezik je od najvećih autoriteta svetske kulture ubrajan u najlepše i najvažnije jezike sveta. I kako je rečeno, sposoban da stvori svetsku, a ne budžačku državu i zemlju učmaliju. I Crna Gora je delo poezije. A šta je teologija i monahologija nego stihologija i dokaz da ateističke poezije nema. I kako je napisao Ivo Andrić, ni pesniku ni njegovom delu, ni vreme ni ljudi ne mogu ništa.

 Velike ljude i njihova dela, smrt samo uvećava, proslavlja i uveličava a samo sitne duše i njihova nedela poništava.

 Danas počinje drugi, novi, večni život Amfilohija Radovića. Kad je hirotonisan na Cetinju ja sam mu rekao, ako želi biti svet, nema boljeg mesta ni zemlje za takvu priliku i ulogu. Kažu da bog svakoga drži na zemlji dok ne uradi ono zbog čega se rodio. To je potvrdio i svojim životom i mitropolit Amfilohije. Gospod ga je pozvao u pravi čas. Baš kad je trebalo. Ako će ko bog. Da ga je pozvao ranije, ne bi valajlo. No, đe ja boga učim kad je i šta je trebalo. Pozvao ga ja na nebo gde će sad moći više da učini za svoj narod i svoju crkvu, nego da je ostao na zemlji gde je učinio sve zboč čega se rodio i zog čega ga je bog stvorio.

Nova preporođena Crna Gora počinje od A, zato smrt nikom nije pala lakše nego njemu. Zato je na odru ovako blažen i spokojan. Zato mi plačemo, a on i nebo se raduju.

Kao što je Sveti Đorđe nekada ubio aždaju, tako je i Amfilohije u naše dane pogubio koronu. I ne samo bolest, nego i virus bratske mržnje. Bili smo zajedno u Hilandaru i Opti na pustinji i u Petrogradu na grobu Svete Ksenije Petrogradske, i u Gačinu u carskom selu, u manastiru ruke Svetog Jovana, one ruke koja je sada na Cetinju i na srpskom vojničkom groblju Parizu koji je monah Amfilohije jedini okadio. Tu smo se fotografisali na grobu neznanog srpskog junaka i mučenika koji je pregazio Albaniju a umro u tuđini i tu sahranjen kao bezimen.

Kad sam se vratio iz Francuske, pitala me majka, šta je najlepše što sam video u Parizu, rekao sam Amfilohije Radović. Ta reč je stigla u Moraču kod njegovog oca Ćira, koji je peške na opanke potego u Kolašin i pozvao me da čuje gde je i kako je njegov sin o kojem godinama ništa nije znao. Amfilohije je spolja nosio izbledelu mantiju, a iznutra je bio raskošno odeven. Šetali smo Jelisejskim poljima kad je prišla nepoznata devojka da mu celiva ruku i pokloni se nejgovom putu i činu, u isto vreme kada su njega i njegovog oca proklinjali i kamenovali u Titogradu i Kolašinu. Gonili su ga bez umora od prvog dana pa do ovog poslednjeg, ne pomišljajući da tako ispisuju njegovo žitije.

Crna Gora je bila crkva, država je bila crkveno imanje, njeni su vladari kaluđeri, monasi, crnorisci. Zvali su se Crnogorci, a monahinje Crnogorke. U novim vremenim neba mutitelji, lišavali su Crnu goru neba a svom Bogu se molili da boga nema. Nisu zakopali samo jednu crkvu, nego i celu Crnogorsko-primorsku mitropoliju i njen klir.

Amfilohije je propirio vatru i ubacio varnicu u hladne grudi Cne Gore. Nije bio samo čovek nego i svečovek i čovekofil. Vraćajuči reč onome koji mu je tu reč dao, preklinjao je i pozivao na pomirenje, u jedinoj zemlji na svetu u kojoj ima antifašističkih a nema fašističkih jama. Besudnu zemlju u kojoj su rađale samo krvave voćke, kalemio je i plemenio i mirisao svojim junaštvom, ljubavlju i poštenjem, moleći Crnu Goru i Crngorce da se vrate svome obrazu. Naslednik tragičnog junaka kosovske misli, bio je kosovski junak koji se uspeo na kosovski vis, golim rukama sharanjivaomučenike, do zadnjeg daha preklinjao da ne zaboravimo kosovski zavet i jednom zauvek datu reč.

Kosovo je nebesko rešenje srpskoga pitanja i zato se ni po koju cenu ne sme pasti naniže tamo gde smo se popeli najviše.

Pozivao me da dođem u Crnu Goru, a kad sam ga podsećao da su mi ulazak zabranili, rekao mi je ’pa neka te malo zatvore’ kao što su zatvorili vladiku  Joanikija i tolike monahe i sveštenike apsili i ponižavali a njega satima držali u policijskoj stanici. Ali nisu mu ništa naudili. Na kraju je svet video litije kakve nigde nije video nikada ranije i čuo jedinstven poklič kakav se ni u jednoj zemlji nikada nije čuo ’ Ne damo svetinje’

Iz bratskih rana, grobova i bezdana, grunuo je na svetilo dana, mlad, lepi, zdravi svet Cne Gore i pokazao da ga ima kao cveća što ga vidimo i danas i da je Crna Gora rešila da ozdravi.

U ove dane kada ceo svet pere ruke i govori s krpom na ustima, ispraćemo na dalek put mitropolita Amfilohija, onako kako su ispraćeni još samo kralj Aleksandar i patrijarh Pavle. I već vidimo kako ga koliko danas grle sveti Justin Ćelijski i sveti Nikolaj Levijski i Žički i dočekuju ga rečima koje su prolamaju nebesima ’ Ne damo svetinje

Srećan put kažemo i mi, a nebesa uzvražaju dobrodošao Amfilohije!"

Ceo govor našeg velikog pesnikamožete pogledati od 1:16:45!

SKINI APLIKACIJU