DR ZORKA VUKMIROVIĆ: NATO projektili nas i danas ubijaju, ne smemo dozvoliti da nam se deca razboljevaju (VIDEO)

Za vreme NATO agresije na bivšu Jugoslaviju 1999. godine bačeno je više od 10 tona osiromašenog uranijuma, uništeno je ili oštećeno 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja, zapaljeno oko 150.000 tona nafte i naftnih derivata i oko 367.000 tona kerozina i ispušteno hiljade tona kancerogenih, mutagenih i toksičnih hemikalija.

To su neki od podataka koje su autori – naučnici iz Srbije izneli u monografiji „Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine“, promovisanoj ovog leta. O tome za "Glas javnosti" govori dr Zorka Vukmirović, doktor fizičke hemije, jedan od autora i kourednica monografije.

Od 1999. godine beležimo stalni porast broja novoobolelih i umrlih od karcinoma, a posledica nisu pošteđena ni deca. Najugroženija su naselja gde su pali NATO projektili, uključujući i one koji nisu sadržali osiromašeni uranijum, upozorava naša sagovornica. Na prvom udaru je, kaže, naš respiratorni trakt.

- Ukupna ratna zagađenja, ne samo od osiromašenog uranijuma, piralena, nego i od drugih ubojnih sredstava koja se stavljaju u savremeno oružje i od njihovih proizvoda nastalih interakcijama u atmosferi, daju vrlo štetne, kancerogene i, u krajnjoj liniji, genotoksične materije. Ne smemo dozvoliti da se naše potomstvo razboljeva – upozorava dr Vukmirović.

Ona ističe da posledice NATO agresije i danas trpimo ne samo mi u Srbiji, već da je to i problem regionalnih razmera. Ukazuje da vladino Međuresorno koordinaciono telo za ispitivanje posledica NATO bombardovanja, formirano još 2018. godine, još nije počelo sa radom.   

– Od svih područja u svetu koja su pretrpela ratna razaranja u poslednje vreme jedino je Srbija u punom državnom kapacitetu da može da pokrene projekat na naučnoj bazi i da svetu pokaže nove činjenice univerzalne vrednosti koje govore o posledicama vojnih intervencija savremenim ratnim sredstvima – tvrdi naša sagovornica.

Kakve su posledice po našu decu? Koliko su ugroženi naše zdravlje, voda, hrana, zemlja, vazduh...? Da li je kasno za istraživanja? Ko koči rad vladinog Međuresornog koordinacionog tela za ispitivanje posledica NATO bombardovanja? Šta podrazumeva nacionalni istraživački projekat? Kako su Grci i Rusi doprineli rasvetljavanju nekih činjenica? To su neke od tema razgovora koji možete pogledati u videu.

SKINI APLIKACIJU