IMAMO DOKTORE NAUKA I ZA IZVOZ I ZA TRŽIŠTE RADA (VIDEO)

U Srbiji su trenutno bez posla 164 doktora nauka.

Toliko njih je, prema podacima od kraja avgusta ove godine, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, gde u proseku provedu dve godine i sedam meseci. Podaci sa tržišta rada, do kojih je došao Glas javnosti, govore da je poslednjih desetak godina broj nezaposlenih ljudi sa doktoratom u porastu.

Hiperprodukcija i "štancovanje" doktorata

Koliko doktora nauka zapravo ima Srbija? Da li poslednjih godina postoji hiperprodukcija, odnosno „štancovanje“ doktorata? Kako bismo dobili odgovor na ova pitanja, Glas javnosti obratio se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Međutim, odgovoreno nam je da ministarstvo nema te informacije i da treba da se obratimo univerzitetima koji vode evidenciju o tome.

Prema podacima koje smo dobili od Rektorata Univerzitetu u Beogradu, na ovom univerzitetu, od osnivanja 1905. godine do danas, titulu doktora nauka steklo je 20.012 kandidata. Za deset godina, od 2010. do 2019. doktorsku disertaciju je odbranilo njih 6.265. Dakle, skoro trećina od ukupnog broja, što govori o tome da je poslednjih godina broj novopečenih doktora nauka u porastu. Rekord je zabeležen 2016. kada su „proizvedena“ 1.082 doktora nauka. Međutim, komentare o ovoj temi nismo mogli da čujemo, jer nismo dobili sagovornika iz Rektorata.

Za „Glas javnosti“ o ovoj temi govorio je dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislav Boričić, koji je naveo podatak da je za 84 godine postojanja fakultet iznedrio 863 doktora nauka, u proseku 10-11 godišnje. Ni u prethodnih 20 godina taj prosek se, ističe, nije nije bitno promenio. Jedino je, objašnjava, nešto više odbranjenih doktorata 2016. godine, zbog toga što je to bila poslednja godina kada su kandidati mogli da to urade po staroj regulativi.

- Napisati doktorsku tezu i odbraniti doktorat je vrhunac životnog stvaralaštva čoveka – kaže Boričić. Dodaje da je veliki broj novoosnovanih ekonomskih fakulteta, pre svega privatnih, tako da je i veliki broj odbranjenih doktorata iz ekonomije i biznisa, iznad proseka u odnosu na bilo koju drugu naučnu oblast.

Razlika u kvalitetu diploma  

Ne želi da komentariše teze o tome da li postoji razlika u kvalitetu diploma, odnosno kadrova, pa i doktorata koji dolaze sa državnih, odnosno privatnih univerziteta i fakulteta.

– Ograničio bih se samo na pitanje kvaliteta doktorskih studija i disertacija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Mi garantujemo da su to doktorske teze koje bi bile priznate svuda u svetu. Nije mali broj naših bivših studenata doktorskih studija koji su sa doktorskom tezom odavde otišli u svet i zaposlili se kao doktori nauka – navodi Boričić.

Na drugim fakultetima, odnosno univerzitetima, kojima smo se obratili, nismo dobili sagovornike koji bi za „Glas“ govorili o ovoj temi. Od nekih smo dobili podatke i odgovore u pisanoj formi.

Na Fakultetu organizacionih nauka, za nešto više od pet decenija postojanja, doktorsku disertaciju uspešno je odbranilo 476 studenata. Od toga, samo od 2010. godine do danas, titulu doktora nauka na stekla je gotovo polovina od ovog broja, njih 235. Na Univerzitetu Union, od novembra 2008. godine do danas, odbranjeno je 160 doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata. Broj odbranjenih doktorata godišnje kretao se od 4 do 21, ali je varirao i broj fakulteta na univerzitetu, navodi se u odgovoru Uniona.

Da li veći broj doktora nauka znači i bolje, naprednije društvo? Na fakultetima ističu da je obrazovano društvo ključno za razvoj, da nauka tome daje značajan doprinos, ali da je važan i kvalitet kadrova. Kakva je situacija, procenite sami.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU