Gde je sad moj Beograd – spomenik u visini osmospratnice (VIDEO)

Jedan od simbola Beograda svakako je Pobednik na Kalemegdanu, remek delo Ivana Meštrovića čija je visina 14 metara.

Sad zamislite Savski trg ispred bivše  Železničke stanice, na kom je planirano postavljanje spomenika Stefanu Nemanji čija će visina biti 28 metara – tačnije rečeno u visini jedne osmospratnice!

To je jedan od razloga zašto sve više ljudi potpisuje peticiju protiv postavljanja pomenutog spomenika. Do sada je peticiju potpisalo 3300 ljudi. Sa postavljanjem spomenika se za sada stalo, da li zbog sve većeg nezadovoljstva građana ili zbog nečeg drugog uskoro će biti jasno. Nedavno su i profesori Filozofskog fakulteta, njih petoro potpisali peticiju kojom se traži obelodanjivanje finansijske strukture koje se tiču pomenutog spomenika. Ali do sada nema odgovora na to. Neophodno je istaći da građani ovom peticijom ne izražavaju negativan stav protiv ličnosti Stefana Nemanje ili naše istorije, već samo neprimerenost jednog megalomanskog gigantskog spomenika na mestu koje ni prema arhitektonskim, ni urbanističkim zakonima ne može biti na mestu koje mu je određeno.

Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac, pokretač peticije protiv spomenika Stefanu Nemanji ističe za Glas javnosti da je pomenuta peticija pokrenuta u jednom stanju očaja i nemoći u odnosu na to kako se mi kao građani osećamo, a koliko zapravo gradska vlast i vlast uopšte, kako kaže, u ovoj državi radi stvari koje njima odgovaraju bez ikakve konsultacije ni sa građanima, ni sa stručnom javnošću.

- Ono što nama smeta jeste jedna banalnost, glupost, jedna zloupotreba emocija građana koji se zloupotrebljavaju na taj način da se kaže: eto, vi imate nešto protiv da se podigne spomenik Stefanu Nemanji, imate nešto protiv da spomenik bude veliki. To su sve stvari koje na jedan patetičan, retorički način pokazuje da se igraju sa emocijama građana, ali ja se prosto nadam da neće nasesti na tu prevaru – zaključuje Atanacković.

 Među onima koji su izrazili svoje nesalganje sa postavljanjem spomenika Stefanu Nemanji na Savskom amfiteatru ima i mnogo stručnjaka arhitekata i urbanista. Među njima je i arhitekta Dragoljub Bakić.

- Sa zadovoljstvom sam potpisao peticiju koju je pokrenuo Dejan Atanacković da se ta rugoba tako velika i na tom mestu ne podigne. To je jedna megalomanija koja je karakteristična za jednu autokratsku vlast kakvu mi imamo. Neću da ulazim u te skulptorske vrednosti samog spomenika, ali njegova dimenzija na tom mestu, taj spomenik tu ne može da stane. On ne treba toliki tu da stoji. To je visina osmospratnice. I ne može tu da se posmatra samo spomenik, tu mora da se posmatra i prostor u koji se on smešta. Koliko je važan spomenik toliko je važan i prostor u koji se smešta.

Prema njegovim rečima, pomenuti spomenik mogao bi da se izmesti u neki prostor gde će oko sebe imati više mesta. Gde će biti moguće slobodne vizure i od spomenika i na spomenik.

-Ovo je potpuna besmislica da se na tom mestu napravi toliki spomenik, on će da napada ljude, ko će se tu kao pešak prijatno osećati da mu iznad glave, sa nekog osmog sprata visi ogroman mač i krst. To će ljudi izbegavati. Ima mnogo motiva zbog kojih sam potpisao tu peticiju – zaključuje Bakić i dodaje da bi spomenik Stefanu Nemanji mogao da se prebaci na Ušće.

-Oni su predvideli taj neki besmisleni jarbol na samom onom špicu na Ušću, možda bi takvo neko mesto odgovaralo Nemanji. Ili pronaći mu neko brdo, ima Beograd toliko brda.Naći mu neku lokaciju gde će on sa daljina biti sagledljiv i jednostavno da se izbegne to da on u najužoj gradskoj strukturi bude toliki ogroman. Na kraju krajeva, imamo mi vrlo dobre urbane mere što se spomenika tiče: recimo Dušanov spomenik sa Zakonikom koji drži na ramenu ispred Palate pravde, to je prava mera jednog spomenika. Zašto bi sada Nemanja bio važniji. On tri puta nadmašuje zgradu na koju se projektuje. To je potpuna besmislica – kaže Bakić.

Naš sagovornik smatra da su ljudi iz struke, zapravo arhitekte koje su se prijavile na konkurs za spomenik delom krivi za sadašnju situaciju.

-Znam mnoge arhitekte koji  su prihvatili da rade konkurs trga sa uslovima da je Nemanja toliko veliki. I zato mislim da je tu problem na tim arhitektima što su to prihvatili. Jer bila su dva konkursa i to pravite međunarodni konkurs za rešenje parterno trga gde u suštini samo oblikujete travnjake, ređate klupe i sadite drveće. Za to ne treba da se raspisuje međunarodni konkurs, to mogu da urade dpbri studenti arhitekture. Jedan je konkurs bio arhitektonski gde je Nemanja imao 14 metara, a drugi konkurs ponovljeni tu je već bilo zadato da je Nemanja visok 28 metara. Znači, neko je preko noći, ne zna se odakle i ko je to naredio da Nemanja poraste sa 14 na 28 metara. Istog trenutka arhitekte su trebale da odustanu od takvog konkursa ili bar da javno izraze svoj revolt da ne može na tom trgu da stoji spomenik od 28 metara – zaključuje Bakić dodajući da sve ovo treba nazvati jednim urbanističkim terorizmom.

"Čitava kompozicija nesrećna kompozicija amaterizma i sile"

Urbanista Marin Krešić ističe da je čitava kompozicija oko bivše Železničke stanice jedna nesrećna kombinacija amaterizma i sile.

- U urbanizmu i arhitekturi se vekovima uče kanoni kako se komponuju trgovi, kako se grade gradovi, kako se usmeravaju ulice. I jedna od najvažnijih stvari kako i gde na trgovima i na kojim prostorima se postavljaju spomenici. Od Vitruvija pa nadalje do Kevin Linča koji je dao obimnu studiju oko slike grada i kako se u stvari prave vizuelne percepcije u jednom gradu. A ovde je sve naopako, ovde je gomila amatera kao i na drugim lokacijama u Beogradu silom svoje političke snage isprojektovala delove grada pa i ovaj spomenik – kaže Krešić i dodaje da je taj spomenik potpuno pogrešno koncipiran: on je duplo viši od zgrada u okruženju, duplo je viši od Železničke stanice, centralno na trgu što se nikada ne radi sa spomenicima i nema nikakve veze sa čitavim ambijentom u krug.

Planirano je da spomenik bude visine jedne osmospratnice pri čemu u okruženju nema nijedne zgrade u toj visini. A naš sagovornik objašnjava da je na delu čist amaterizam dostojan jednog studenta početnika.

-Ne bih improvizova, ali bih svakako dao profesionalcima da neđu mesto za taj spomenik. Ja nisam specijalista za spomenike, ali te elementarne stvari zna i student prve godine, a ne mi veterani. Zamolio bih profesionalce da to lepo nacrtaju i da svi građani o tome prodiskutuju i da se onda svi složimo. Ova agresija vlasti je besmislena – zaključuje Krešić.

Sledeći korak koji će preduzeti Dejan Atanacković, pokretač peticije protiv spomenika Stefanu Nemanji jest pokretanje žalbenog postupka pred poverenikom za informacije od javnog značaja. Da li će peticija kao i vapaj ljudi iz struke imati ko da čuje ostaje da vidimo u narednom periodu. A gradske vlasti su najavile izgradnju još nekolicine spomenika znamenitim Srbima. Možemo li u budućnosti očekivati da nas recimo, Miloš Crnjanski u visini Beograđanke prepadne na sred Tašmajdana.Vi procenite sami kakav Beograd želite za sve nas.

(Glas javnosti - D. Đ – N. Ž)

SKINI APLIKACIJU