Dr DRAGANA ĐORĐEVIĆ, naučni savetnik u Institutu za hemiju: Izgleda da RIO TINTO postaje vlasnik Srbije!

Nedavna pojava crvene vode u jezeru u dolini Jadra pokazuje da su već sada, u istražnim radnjama za rudnik litijuma, napravljene katastrofalne, nepopravljive štete, kaže za "Glas javnosti" dr Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine.

Ova pojava poznata je kao eutrifikacija, a to znači da je došlo do promene mikrobiološke ravnoteže, kada u vodi počinju da bujaju alge koje su nepovoljne, koje su karakteristične za bare, i počinje da se izdvaja metan, objašnjava dr Đorđević.

METAN I EFEKAT STAKLENE BAŠTE

- Metan je posebna priča. Litijum se vadi da bi se smanjila emisija ugljendioksida, tako što bi se od litijuma pravile baterije za vozila koja bi se kretala koristeći struju iz tih baterija. A one bi se kod nas punile strujom koja se proizvodi fosilnim gorivom, što znači da se ništa tu ne bi smanjilo od emisije ugljendioksida. S druge strane, napravljeno je jezero-bara koja emituje metan, a metan ima 70-80 puta veći potencijal za efekat staklene bašte u odnosu na ugljendioksid – ukazuje naša sagovornica. 

Bila je na toj lokaciji pre oko tri nedelje i jezero je, kaže, bilo bistro i voda čista. Kako su joj meštani objasnili, jezero postoji dve godine, i sve vreme voda je bila takva. Ono je, objašnjava, nastalo tako što je firma podizvođač kompanije “Rio Sava” na tom mestu kopala zemlju da bi je nosila oko ispitnih bušotina koje cure.

Naime, mnoge bušotine koje je “Rio Sava” postavila za ispitivanje podzemnih voda, rudničkih voda, rudnog tela itd, propuštaju podzemnu vodu, često toksičnu. To nije voda blizu površine, koja je pitka, već iz dubljih slojeva, gde postoje slane, toksične vode, koje su u blizini rude, tako da se, navodi dr Đorđević, oko ispitnih bušotina gde su te vode izbile na površinu usevi suše.

-“Rio Sava” je angažovala firmu da rekultiviše zemljište na njivama gde je došlo do izbijanja tih podzemnih voda i kontaminiranja zemljišta. Ta firma prikuplja iz njiva površinski sloj kontaminiranog zemljišta i odnosi ga negde. Ne zna se gde. I to je pitanje: da li oni to zemljište rasejavaju gde god stignu, po deponijama, gradskim deponijama, da li zemljište bacaju u reku? To je opasan materijal, nije obično, već kontaminirano zemljište. A na mestu gde se pojavila ta bara-jezero, oni su kopali zemlju da bi je stavili oko bušotina, odakle su prikupili onu kontaminiranu. Zato se i pojavilo jezero, nastalo od podzemnih voda – pojašnjava dr Đorđević.

OPASNOST OD CIJANOBAKTERIJE

Upozorava na opasnost da se u jezeru pojavi cijanobakterija, što bi značilo da bi ta voda bila zauvek mrtva. Cijanobakterija je, objašnjava, vrlo opasna zato što ispušta toksine u vodu, koja takođe postaje toksična. Uslovi da se cijanobakterija pojavi su, kako navodi, promena fizičko-hemijskih karakteristika vode, narušen mikrobiološki odnos u vodi i visoke temperature.

-Voda u crvenom jezeru je očigledno povezana sa podzemnim vodama, ona prodire u vodotokove i seoske bunare iz kojih se meštani snabdevaju vodom, tako da postoji opasnost da će se kontaminirati. Na tom području zvanično postoji 500 bušotina, a nezvanično 1.400. “Rio Tinto”, odnosno “Rio Sava” nije ni prijavila koliko zapravo ima bušotina na tom terenu. A mnoge od njih cure. Niko ne zna ni koliko njih curi, ni ko to kontroliše – kaže naša sagovornica.

Ta bara je indikacija – ona pokazuje da će se, ukoliko dođe do otvaranja rudnika, čitav vodni sliv pretvoriti upravo u to što je postala ta bara, upozorava dr Đorđević.

KATASTROFU BI OSETIO I BEOGRAD

Za sada se ne zna kakve su karakteristike vode crvenog jezera. Činjenicu da do sada, kako ističu meštani, nijedna državna merodavna institucija nije uzela uzorke vode i zemljišta, naša sagovornica ocenjuje kao javašluk države.

-Naša država je bukvalno dozvolila “Rio Tintu” da radi u Srbiji šta god hoće. “Rio Tinto” izgleda postaje vlasnik Srbije. Nemam drugog objašnjenja. Za uzimanje i analizu uzoraka su kompetentni gradski zavodi za zaštitu zdravlja, Agencija za zaštitu životne sredine, institut “Batut”… Sve te institucije moraju da vode računa o kvalitetu životne sredine i o zdravlju ljudi koji tu žive. Niko od njih se do sada nije oglasio – kaže dr Đorđević.

Na naše pitanje šta se može uraditi i kako rešiti problem, odgovara da su rešenja veoma skupa i da bi to morali da rade timovi stručnjaka – hemičara, mikrobiologa, biologa, geologa…

- Bušotine iz kojih je počela da curi podzemna voda, verovatno i rudnička voda sa dubine, oko rudne stene, one će uvek da cure, ne može se predvideti gde će se sve ta voda pojaviti. I to samo u fazi istraživanja. A zamislite da se rudnik otvori. To bi bila prava katastrofa koju će i Beograd osetiti – zaključuje dr Dragana Đorđević.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU