PESNIKINJA MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINJA, NEUZVRAĆENA NJEGOŠEVA LJUBAV: ‘Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto Crnoj Gori kneginje‘

Vladika Petar II Petrović Njegoš, uprkos monaškom zavetu, bio je zaljubljive prirode, a pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, jedna od prvih žena koje su se bavile pisanjem poezije, bila je njegova bneprežaljenja ljubav.

O zaljubljivoj prirodi Vladike Njegoša, koji je rođen na današnji dan, postoje i pisani tragovi…

U Perastu je, na primer, u susedstvu, gde se već rukopoloženi vladika odmarao, živela jedna „žena mlada, ali soko sivi“. Njegoš je pričao da ga je privuklo to što nije bila „plašljiva jarebica“ kao tadašnje crnogorske devojke, i da su neka „strecanja rajska“ ovladala Njegoševom dušom i telom kad ju je video. Njoj je zaljubljeni vladika napisao „Noć skuplja vijeka“, svoju jedinu ljubavnu, gotovo erotsku pesmu. Po povratku iz Perasta na Cetinje, Njegoš je ove svoje stihove čitao prijateljima, ali je odbio njihov oduševljeni predlog da je štampa: „Kako bi izgledalo: vladika, pa da piše pjesmu o ljubavi? Ne dam!“

Crnogorski vladika visoko je cenio pesme i rodoljublje trinaest godina mlađe Milice Stojadinović Srpkinje, koju su savremenici nazivali "vrdničkom vilom", a bila mu je draga i kao žena. Ali…

Tron crkvenog i državnog poglavara Crne Gore bio je njegov usud. Ako je ljubavne stihove i mogao sebi da dozvoli, suprugu nije. Zato mu se jednom, kad je u razgovoru pomenuta Milica Stojadinović Srpkinja, otelo: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto Crnoj Gori kneginje!“

Najbolji opis Njegoša kao čoveka, njegove boli i nedoumice, dao je u svojim „Pismima iz Italije“ Ljubomir Nenadović, kojeg je za vladiku vezivalo i lično prijateljstvo. A slučaj je udesio da se Milica Stojadinović zaljubi baš u njega!

Milica Stojadinović Srpkinja objavila je tri zbirke rodoljubivih pesama, a njen rad nailazio je na lep odziv u javnosti. Prilikom poseta Beogradu knez Mihailo i kneginja Julija pozivali su je u dvor. Ivan Mažuranić, proslavljeni autor „Smrti Smail-age Čengića“, dolazio je da je vidi. Milica Stojadinović u dva navrata boravila je u Beču kod Vuka Karadžića. Četrdeset godina stariji Vuk brinuo se za nju: da joj nađe posao, obezbedi bratu stipendiju, provodadžisao joj, putovao s njom, a ona mu je bila saradnik, brinula se o njegovoj biblioteci, ali i o njegovoj zimnici. Ima naznaka da je otac srpske pismenosti čak bio zaljubljen u nju.

U svom dnevniku Milica je ostavila niz zapisa o ludoj ljubavi prema Nenadoviću. Svoja osećanja čak je poverila jednoj ženi iz visokog beogradskog društva, koja je na sebe preuzela obavezu da to prenese putopiscu. Ali Nenadović, koji je visoko cenio njene pesme, odbio je da joj uzvrati osećanja. Nikada se nije oženio, niti se Milica udavala. Potpuno zaboravljena i u krajnjoj bedi umrla je u Beogradu 1878. Petar Petrović Njegoš živeo je do 1851, a Ljubomir Nenadović do 1895.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU