Srpski industrijalci između dva svetska rata: Bili su evropski kraljevi mesa, štofa i papira, Rokfeler dugovao pare Miši Anastasijeviću!

U svojoj najnovijoj knjizi “Portreti najvećih srpskih industrijalaca” istoričar i publicista Drago Delić otkriva jedan sasvim zaboravljeni svet velikih srpskih privrednika između dva svetska rata, koji su u to vreme stvorili jednu od najprosperitetnijih ekonomija u Evropi.

Za razliku od današnjih biznismena, koje jedino pokreće pohlepa, industrijalci tog vremena ogroman deo svoga bogastva zaveštali su srpskom rodu, gradeći zadužbine za kulturni i obrazovni preporod svog naroda.

Njihov rad, znanje i imetak nestali su dolaskom komunista na vlast, jednim dekretom kojim im je oduzeta ne samo imovina, već i građanska čast, a u velikom broju slučajeva i život, proglasivši ih za narodne neprijatelje.

Njihove fabrike preuzela je narodna vlast, da bi mnoge od njih bile prodate u vreme krvave demokratske tranzicije. Ironija, vlasnici njihovih fabrika su današnji srpski tajkuni, a naslednici nekadašnjih indsutrijalaca bezuspešno se bore da povrate imovinu.

U svojoj knjizi Delić je otkrio brojne zanimljive detalje, da su brojni evropski dvorovi grdne pare dugovali srpskom kralju soli i prvom evropskom brodovlasniku Miši Anastasijeviću, a da se i sam Rokfeler kod njega zaduživao. Tu su i crtice iz života brace Barlovac, Save Igumanova, Apela, Kikija, Krena, brace Giđevac, Milana Vape, kraljeva srpske čokolade braće Šonde, Nate Gračića…

 -  Kada se njihovo delo realno sagleda i prouči, nameće se jednostavan zaključak – da smo u ekonomiji i finasijama, tu gde je najteže, ostvarili rezultate vredne divljenja i poštovanja. Takve ljude i njihov značaj moramo sačuvati od zaborava zarad naše budućnosti, nasleđa, kulture i očuvanja ideniteta - kaže autor.

S druge strane, navodi Delić, izgurati ih u zaborav predstavlja novu nepravednu presudu, možda i goru od one koju su mnogi od njih dobili za života, kao “narodni neprijatelji:”

 - Sve do Dugog svetskog rata išli smo u korak čak i sa vodećim evropskim zemljama, i pored nekoliko ratova i stardanja naroda i privrede. Skoro svi veliki privrednici išli su dobrovoljno u rat i dobijali odlikovanja, pratili su sudbinu svoga naroda. U poslu su uspevali jer je privreda bila zasnovana na privatnom kapitalu, a država je podsticala privatnu inicijativu  razvoj domaće indsutrije. Taj kontitunitet nisu mogle da pokvare ni česte promene vlada. pa i dinastija, jer je poslovni ambijent uvek bio na prvom mestu…”

 Razgovor sa autorom knjige pogledajte OVDE

SKINI APLIKACIJU