Ciljane likvidacije kao specifičan vid ofanzivnog dejstva obaveštajnih službi
Intervju
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ako ubistva imaju tradiciju staru koliko i ljudsko društvo onda „politička ubistva“, pod kojima podrazumevamo atentate na političke lidere ili druge političke, vojne i religiozne ličnosti od uticaja, imaju istoriju staru koliko i pojam „politika“.
Nedavno ubistvo u Moskvi ćerke uglednog ruskog filozofa Aleksandra Dugina, Darje Dugin uzburkao je svetsku javnost?
Univerzalna konvencija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija član 3. ističe da svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost. S obzirom da je pravo na život univerzalno i vrhovno pravo čoveka, i ujedno najznačajnija vrednost koja daje osnov i smisao svim drugim vrednostima koje čovek ima, svi pravni dokumenti kojima se proklamuju prava građana definišu ovo pravo.
Atentat je danas, po oblicima ispoljavanja i opasnosti, prisutan u svim delovima sveta. To je osnovni razlog zbog kojeg se u današnje vreme mnogo govori i piše o atentatima, odnosno zaokuplja pažnju opšte i stručne javnosti.
Šta predstavlja izraz atentat?
Kao sredstvo političke borbe atentat je upotrebljavan u svim istorijskim epohama a atentatori su se oduvek rukovodili procenom da će uklanjanjem određene ličnosti ostvariti svoje političke ciljeve ili makar stvoriti povoljnije uslove za njihovo ostvarenje.
Atentat u svom užem i najčešćem značenju predstavlja umišljeno ubistvo ili pokušaj ubistva neke istaknute ličnosti, izvršeno prvenstveno iz političkih ali i nekih drugih pobuda kao vid sankcije zbog njegovog/njenog političkog ubeđenja, političke aktivnosti ili kao preventivno delo. Izraz atentat je nastao od latinske reči attentare što znači pokušati napad na nešto ili nekoga, takođe predstavlja sinonim za političko ubistvo vladara i visokih zvaničnika tj. magnicid - od latinske reči magnus-najviši i caedere-ubiti. U sličnom značenju koristi se i termin asasinacija izraz nastao od engleske reči assassination ali on podrazumeva svako umišljeno ubistvo građana ili zvaničnika bilo kog ranga iz političkih pobuda.
Dosta je primera atentata zabeleženih u istoriji?
Istraživanjem sadržaja brojnih dokumenata, pisanih izvora koji sadrže činjenice relevantne za istraživanje atentata kao što su: priručnici, stručni i naučni radovi, statistički podaci..., došlo se do adekvatnih podataka sa kvalitetnim opisom manifestovanih sadržaja koji daju jasnu sliku ove bezbednosne pojave.
Istorijski primeri iz raznih epoha, civilizacija i država govore da su neka od ubistava vladara, vojskovođa ili važnih političkih velikodostojnika suštinski menjale tok istorije i sudbine država.
U antičkom dobu i srednjem veku, ubijanje tiranskih političkih i vojnih lidera smatralo se moralno ispravnim činom koji ne protivureči ni ljudskim ni božanskim zakonima. Brojni antički i srednjevekovni filozofi i mislioci kao što su: Platon, Aristotel, Ciceron, Tomas Mor, itd., zastupali su stav da je tiranocid legitimno sredstvo za okončanje represije, odnosno da ubistva nepravednih vladara pripadaju kategoriji pravednih ubistava. Takvi stavovi su doprineli da ciljane likvidacije političkih lidera postanu toliko ustaljena praksa da je tadašnje međunarodno ratno pravo, koje je tek bilo u povoju, atentat prihvatilo kao legitimno političko sredstvo, ne praveći razliku između ubijanja u ratnom ili mirnodopskom vremenu.
Norma protiv ovakve vrste ubijanja počinje da se razvija u XVII i XVIII veku, kada su evropski politički i intelektualni mislioci pokušali da ograniče rasprostranjenu praksu atentata, koji su uprkos svemu i danas ostali moćno političko oružje za ostvarivanje interesa nacionalne politike.
Današnje masovno širenje i primenu atentata u političkoj borbi, kao sredstva državnog nasilja nad drugom državom, možemo slobodno označiti kao doba političkih ubistava.
Koja je uloga obaveštajnih službi u ciljanim likvidacijama?
Obaveštajne službe prate važne događaje i procese u zemlji i inostranstvu, analiziraju prošle i aktuelne događaje i procenjuju budući razvoj sličnih procesa. Osim tih poslova obaveštajne službe vrše i druge poslove po nalogu u šta spadaju i neobaveštajne aktivnosti odnosno ofanzivna dejstva kao što su: špijunaža, diverzija, sabotaža, izazivanje kriznih situacija, terorizam, ubacivanje naoružanih grupa, nasilni prevrat, ciljane likvdacije, što nas upućuje na zaključak da ovaj vid delovanja obaveštajnih službi nema nikakve sličnosti sa njihovom osnovnom funkcijom koja se odnosi na obaveštavanje tj. prikupljanje informacija.
Istraživanja koja se bave ulogom obaveštajnih službi u ovoj vrsti operacija su više nego skromna, ne samo iz razloga što se radi o zoni nedostupnoj za ozbiljna istraživanja, već i zbog nedostatka pisanih tragova. Tek na osnovu rekonstrukcije dela istorijskih događaja, deklasifikovane građe pojedinih obaveštajnih službi, sudskih istraga kao i svedočenja i publikacija bivših pripadnika obaveštajnih službi, moguće je izvesti zaključak da je njihova uloga uvek krucijalna u planiranju i realizaciji.
U stručnoj literaturi koja se bavi obaveštajnom delatnošću može se uočiti da su najčešći upotrebljavani sinonimi za neobaveštajne aktivnosti „prikrivene operacije“, „tajne operacije“ (covert operations), „crne operacije“, „tajne akcije“ (covert actions), „specijalne aktivnosti“ (special activities), „nekonvencionalna dejstva“, „prljave operacije“, „tajne subverzije“, „srednja“ ili „treća opcija“ (middle or third option)... U Velikoj Britaniji ovaj vid delovanja obaveštajnih službi se označava kao „tajne političke akcije“, dok se u bivšem Sovjetskom Savezu koristio naziv „aktivne mere“ (aktivnыe deйstviя, aktivnыe meropriяtiя).
Bivši visoki funkcioner CIA iz Direktorata za planiranje tajnih operacija Ričard Bisel (Richard Bissell) pod tajnim akcijama podrazumeva: pružanje političkih saveta i preporuka; potkupljivanje pojedinaca; finansijska podrška i tehnička pomoć političkim partijama; podrška privatnim organizacijama, uključujući radničke sindikate, poslovne firme, zadruge i drugo; tajna propaganda; privatna obuka pojedinaca i razmena osoblja; ekonomske operacije; paramilitarne ili političke akcije namenjene za svrgavanje ili podržavanje nekog režima i vršenje atentata.
Ko su direkni nosioci ciljanih likvidacija?
Nosioci direktnih operacija su neposredni pripadnici specijalnih snaga države sponzora, za razliku od neprofesionalnih snaga, agenturnih mreža ili najamnika, koje obaveštajne službe države interventa regrutuju (finansiraju, obučavaju i opremaju) u vojnim, policijskim, obaveštajnim, partijskim, emigrantskim, kriminalnim, terorističkim i drugim krugovima.
Ciljane likvidacije se izvode nakon obavljene pripreme koja proističe iz planova i podrazumevaju unapred planirane aktivnosti obaveštajnih, vojnih ili policijskih struktura gde glavni teret nose obaveštajno-bezbednosne službe sa svojim jedinstvenim tehničkim sredstvima i širokim agenturnim mrežama.
Izvođenje atentata podrazumeva određene hronološke faze: izbor mete, prikupljanje podataka o meti napada, osmatranje, praćenje mete napada, planiranje napada, izvršenje napada, bekstvo sa mesta napada. Više o radnjama koje prethode atentatima zainteresovani mogu videti u mojim predhodnim intervjuima.
Kako se vrši izbor mete?
Izborom potencijalnih meta počinje ciklus planiranja. Uticaj na izbor mete često bude izraz motivacije, ideologije, strategije. Mete su najčešće simboli vlasti, reprezentativni pojedinci.
Izborom potencijalnih meta počinje ciklus planiranja. Uticaj na izbor mete često bude izraz motivacije, ideologije, strategije. Mete su najčešće simboli vlasti, reprezentativni pojedinci.
Kada se identifikuje meta, razmatra se: mogućnost pristupa prostoru u kojem gravitira meta, nivo bezbednosti akcije od pripremnih radnji do realizacije napada, mogućnost posedovanja potrebne dokumentacije za legendiranje prisustva na tom prostoru, potrebno sredstvo za izvršenje, transport i logistika.
Podsetiću vas na reči Avi Dihtera, bivšeg šefa kontraobaveštajne službe „Šabak, čovek koji se nađe na spisku kandidata za likvidaciju smatra se mrtvim – njega je preostalo samo ubiti“.
Da li se ciljane likvidacije izvode i samostalno?
Iako retko, tajne akcije obaveštajnih službi mogu se izvoditi i samostalno. Njihova efikasnost, bez obzira u kom kontekstu se izvode, uslovljena je sa dva ključna faktora. Prvo efikasnošću obaveštajne podrške i drugo efikasnošću angažovanih ljudskih resursa, koji mogu biti sopstveni ili agenturni.
Važno je istaći, kada je reč o efikasnosti direknih nosioca ciljanih likvidacija, ona je uvek uslovljena kvalitetom obaveštajne podrške.
Struktura najvećeg dela obaveštajnih službi pokazuje da profesionalne oružane snage koje učestvuju u realizaciji tih operacija ne moraju biti inkorporirane u strukture obaveštajnih službi, već da se za te svrhe mogu koristiti snage koncentrisane unutar vojske npr. u Sjedinjenim Američkim Državama: „Delta Force“, „Green Berets“, „SEAL Team“, itd., u Velikoj Britaniji “SAS” itd.. U takvim okolnostima se pripadnicima vojnih formacija u cilju prikrivanja identiteta zabranjuje nošenje obeležja pripadnosti oružanim snagama.
Za razliku od navedenog, postoje primeri da se specijalne snage nalaze pod direktnom kontrolom obaveštajnih službi na primer „Spetsnaz” u Rusiji.
Kao i svaki drugi oblik delovanja obaveštajnih službi koji zahteva usmeravanje, zaštitu i kontrolu, neprofesionalne snage u svim segmentima zaostaju za profesionalnim snagama (osim ako se ne radi o vrbovanim pripadnicima profesionalnih vojnih ili policijskih snaga strane države), zbog čega su ugled i reputacija čak i najmoćnijih država mnogo puta bili izloženi oštroj osudi javnosti. Primer, jedna od najbolje zadokumentovanih paravojnih operacija CIA izvedenoj u Gvatemali sredinom šezdesetih godina pod kodnim nazivom „Uspeh“, „pomoćne snage CIA oličene u tzv. kordonima smrti, nekažnjeno su proganjale i ubijale političare, sindikalne vođe, studentske aktiviste i vođe seljaka“ (Kinzer, Stiven. 2006).
Moram istaći da dosadašnja praksa dokazuje da države koje su izvodile takve operacije nikada u Ujedinjenim nacijama nisu doživele opštu osudu ili sankcije, niti su takve operacije proglašavane za akte agresije iako u potpunosti zadovoljavaju sve kriterijume.Zašto?
Pre svega zato što se takve operacije teško mogu pripisati državama – sponzorima zbog široke mogućnosti uverljivog poricanja, odnosno nemogućnosti dokazivanja da sponzorisani pojedinci ili grupe deluju po instrukcijama ili kontrolom države sponzora. To su ključni elementi zbog kojih će takve operacije i dalje ostati prihvatljiva alternativa neprihvatljivom riziku i troškovima vojnih operacija.
Da li su izvedene ciljane likvidacije bile opravdane kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva?Operacije ciljanih likvidacija su oduvek bile predmet ozbiljne rasprave u naučnim i stručnim krugovima. Često su vršene debate o pravnim i moralnim pitanjima vezanim za atentate, polje sporenja koje je takođe uključeno u raspravu odnosi se na efikasnost atentata kao političkog sredstva.
U prilog tome da ciljane likvidacije – atentati predstavljaju neefikasan politički instrument govori studija Frenklina Forda (Franklin Ford), koji se bavio analizom političkih ubistava od starih do modernih vremena. Na osnovu empirijskih rezultata Ford izvodi sledeći zaključak: „Kada se ispita istorija brojnih atentata, upoređujući očigledne motive sa konkretnim rezultatima, ne postoji skoro ni jedan koji je rezultirao ishodom kakav je počinilac hteo, pod pretpostavkom da je cilj bio viši od bednog oduzimanja života“. Naime, smatra Ford, „političko ubistvo je neporecivo dramatično s obzirom na nemogućnost sigurnog predviđanja potpunih posledica i stoga veoma nepouzdan poduhvat“. Još važnije, smatra Ford, „ono je sredstvo koje izvrće i dehumanizuje vlastiti cilj“.
O kompleksnosti problema atentata govori i studija Tomasa Pauersa (Powers Thomas). Studiju o atentatima koje je planirala i izvela CIA, Pauers započinje zalaganjem za njihovu apsolutnu zabranu iako smatra da postoje okolnosti u kojima bi se takvi postupci mogli opravdati, jer sumnja da se bilo kojoj vladi može verovati kako će isključivo delovati u takvim okolnostima. Ali na opšte iznenađenje, autor studiju završava odstupanjem od apsolutne zabrane atentata, dopuštajući ih u izuzetnim okolnostima.
Kao prilog raspravi o opravdanosti atentata Senatski komitet za spoljne poslove SAD formirao je komisiju tzv. „Čerčov komitet“, koja je došla do zaključka da je početkom 60-tih godina HH veka CIA imala specijalno odeljenje pod kodnim nazivom ZR/RIFFLE sa zadatkom da organizuje i izvodi ubistva. Zaključak „Čerčovog komiteta“, kao i zaključak Frenklina Forda, upućuje da je atentat neefikasan i nepoželjan instrument spoljne politike. Posebno bih istakao da je izveštaj „Čerčovog komiteta“ doprineo da predsednik Sjedinjenih Država Džerald Ford donese Izvršnu naredbu E.O. 11905 kojom se zabranjuju takve akcije. Pored navedene, kasnije su donešene još dve Izvršne naredbe kojima je potvrđena zabrana ciljanih ubistava: E.O. 12036, predsednika Džimija Kartera, i E.O. 12333, predsednika Ronalda Regana. Naredba 12333, koju je potvrdio svaki naredni američki predsednik, i glasi: Nijedna osoba zaposlena u Vladi Sjedinjenih Država ili koja deluje u njeno ime ne sme da se angažuje ili kuje zaveru da se drugi angažuje u atentatu.
Navedeni izveštaj Senatske komisije predstavlja jedan u nizu primera kako istražne komisije koje imaju ovlašćenja da uz sudske pozive i pod zakletvom ispituju svedoke ili učesnike obaveštajnih aktivnosti, istražuju dokumenta, iznose mišljenja u vezi sa licima koja smatraju odgovornim za nepravilnosti.Šta bi po vama bio preduslov za odbacivanje ovakvih tajnih operacija kao političkom instrumentu?
Zbog svoje protivpravne prirode, dokazane istorijske neefikasnosti kao političkog instrumenta, nepredvidivih političkih posledica po državu metu akcije, štete koja se može naneti reputaciji i ugledu države, moguće osvete i kolateralne štete u vidu stradanja nedužnih, Podržavam mišljenje obaveštajnih teoretičara da bi jačanje etičke svesti obaveštajnih praktičara kao ključne karike u planiranju i realizaciji tih operacija, uz jačanje mehanizama koji bi im omogućili da bez straha od sankcija odbiju učešće u ovakvim ili sličnim aktivnostima, predstavljao značajan doprinos njihovom odbacivanju kao političkom instrumentu.
Kada se radi o podmetanju eksplozivnih naprava u motorno vozilo, šta Vi kao ekspert za bezbednosnu zaštitu predlažete kao ličnu preventivnu aktivnost?
Pre nego što Vam odgovorim na ovo pitanje, napravio bih mali uvod u modus operandi ove bezbednosne pojave.
Podmetanje improvizovanih eksplozivnih, zapaljivih i razornih materija u i na motorno vozilo je tajna, prikrivena i neočekivana aktivnost.
Improvizovane eksplozivne naprave koje su postavljene na motorna vozila, možemo podeliti na: one koje su brzo postavljene, obešene i oslonjene na vozilo; one koje su dobro sakrivene i „auto bombe“ koje zahtevaju dosta vremena za postavljanje. Za ovu vrstu ciljane likvidacije naročito su popularne improvizovane eksplozivne naprave (IES) koje se aktiviraju daljinski, radio vezom i putem mobilnog telefona, radio uređaja. Primer pokušaja atentata na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, 04. decembra 2021. godine. Eksplozivna naprava je pronađena ispod motornog vozila samo nekoliko trenutaka pre početka mitinga podrške Erdoganu u gradu Sirtu na jugoistoku zemlje.
Improvizovana eksplozivna naprava postavljena u motorno vozilo može da se detonira na daljinu kada se meta napada kreće ili se nalazi u parkiranom vozilu. Aktiviranje „IES“ može se izvesti električnim provodnicima, koje kontroliše nosilac tih aktivnosti a koji po pravilu ima legendirano prisustvo u zoni napada. Ako se koristi žičano aktiviranje, nije neophodna blizina osobe koja detonira IES, Često se dešava da je izvršilac u kontaktu sa članom grupe koji ima vizuelnu kontrolu zone napada tako zvana opservaciona tačka. U atentatima se često koriste i bežični sistemi za aktiviranje IES, kao i sistemi koji se aktiviraju na potez ali su ređi slučajevi.
Koji su razlozi za korišćenje improvizovanih eksplozivnih sredstava u ciljanim likvidacijama?Improvizovana eksplozivna sredstva se često koriste u ciljanim likvidacijama iz sledećih razloga: detonacijom IES uništavaju se ili menjaju fizički dokazi na mestu napada i otežava identifikovanje „potpisa“ bombaša; IES jednostavno i jeftino za izradu i nije potrebno posebno poznavanje eksploziva i elektronike; Elementi za izradu IES se mogu kupiti u slobodnoj prodaji, za malo novca i uz mali rizik za kupca, recimo od raznih hemijskih smeša namenjenim domaćinstvu može se napraviti IES; raspoložive su publikacije sa instrukcijama za proizvodnju IES; Lako se postavljaju i sakrivaju.
IES mogu biti različita, kako po izgledu tako i po principu dejstva, i mogu da eksplodiraju pri pokušaju da se pomere s mesta ili pri pokušaju da se otvore i deaktiviraju.
Koje su mere zaštite?
Preventivne mere zaštite koje se preduzimaju, predstavljaju skup mera, radnji i postupaka i zasnivaju se na određenim propisima, osnovnim principima, pravilima i procedurama.
Da bi se izradila odgovarajuća pravila, metode zaštite, neophodno je predhodno izraditi adekvatnu i valjanu procenu ugroženosti. Procena ugroženosti se zasniva na adekvatnim podacima dobijenim od bezbednosnih službi na osnovu kojih se izrađuje plan bezbednosne zaštite koji između ostalog sadrži potrebne kontramere tj. mere neposredne fizičke, preventivno tehničke i protivdiverzione mere zaštite.
Što se tiče zaštite ličnog vozila, neohodno je pored postojećih proceduralnih preventivno bezbednosnih mera zaštite od strane organa nadležih za bezbednosnu zaštitu obavezno preduzimati sledeće bezbednosne preporuke pre ulaska i kretanja motornim vozilom.
Motorno vozilo je sastavljeno od karoserije i pokretnih delova i kao takvo predstavlja idealne uslove za postavljanje improvizovanih eksplozivnih sredstava (IES). Pre nego što se vozilo koristi treba izvršiti proveru, pretragu vozila koje se planira za korišćenje.
Provera vozila se mora obavljati sistematski da bi se otkrili vidljivi znaci koji ukazuju na to da je neko vršio neke radnje na vozilu ili okolini vozila.
Prilikom izlaska iz objekta pažljivo osmotriti okruženje pre nego što se napusti sigurnost koju pruža objekat. Posebnu pažnju obratiti na parkirana vozila u kojima se nalazi više lica.
Kontrolu vozila treba početi sa otklanjanjem opasnosti na mestima koja najmanje oduzimaju vremena za postavljanje IES:
* Pretražiti neposrednu okolinu vozila, tražiti otpatke kao što su ostatci trake i žice i ostale tragove koji mogu da ukažu na to da je neko nešto radio oko ili u motornom vozilu,
* Proveriti oko i ispod motornog vozila iz četiri ugla, proveriti vozilo u visini brava i točkova, proveriti unutrašnjost vozila kroz prozore, proveriti krov vozila,
* Ako postoje uslovi pregledati donje delove vozila na kanalu ili putem ogledala sa reflektovanim svetlom,
* Prvo pretažiti jednu, a zatim drugu stranu vozila, od napred ka nazad,
* Da li se na vozilu uočavaju bilo kakvi tragovi: na haubi, da li je malo otvorena, da li postoje čisti ili prljavi tragovi, na vratima da li ima tragova nasilnog ulaska ili čisti/prljavi tragovi, takođe na zatvaraču za rezervoar i gepeku,
* Pregledati felne jer su idealno mesto za brzo postavljanje IES,
* Pregledati spolja izduvni sistem, osovine i rezervoar za gorivo,
* Pregledati donju stranu vozila, da li je nešto zakačeno ili se nešto nalazi ispod vozila,
* Gepek spolja, da li je otvoren, da li postoje čisti/prljavi tragovi,
* Dobro je imati fotografije zbog upoređivanja da li ima nekih promena,
* Pogledati u prozore sa suprotne strane vozila, sa vozačeve strane pogledati na stranu suvozača,
* Ponoviti proceduru od zadnjeg ka prednjem delu vozila da bi se proverila druga strana vozila,
* Pažljivo otvoriti haubu, pogledati motor, oko akumulatora, izduvnog sistema, prenosnog sistema, i proveriti da li ima novih „žica“ ili delova žica, cevi, naponskih sklopki i sklopki za prenos,
* Otvoriti zadnja leva vrata i pažljivo pretražiti unutrašnjost, proveriti sve oblasti gde se lako može postaviti IES,
* Proveriti unutrašnjost vozila, otirače i tapacirung, pepeljare, retrovizor, pregradu za smeštaj stvari, lične predmete, predmete za prvu pomoć.
Koji su demaskirajući znaci eksplozivnih naprava?
Demaskirajući znaci IES u ovom slučaju su: postojanje eksploziva kao sastavnog dela IES; postojanje antene s radio-prijemnikom kod radio aktivirajućeg IES; postojanje satnog mehanizma ili elektronskog tajmera kod vremenskih upaljača; postojanje žičane linije za aktiviranje; postojanje lokalno postavljene mase metala; narušavanje izgleda okoline - površine zemlje, puta, postojanje toplotne razlike između mesta gde je postavljeno IES i okoline; karakterističan oblik, IES po pravilu sadrži od nekoliko grama do nekoliko kilograma eksploziva zbog toga se može otkriti i registrovati para koja nastaje usled sporog razlaganja ili isparavanja eksploziva. Koncentracija pare je nekoliko puta veća u blizini IES koja nije maskirana...
Kako postupati ako se uoči sumnjiv paket ispod vozila ili u neposrednoj okolini vozila?
IES mogu biti različita, kako po izgledu tako i po principu dejstva: tašne, torbe, paketi i mogu da eksplodiraju pri pokušaju da se pomere s mesta ili pri pokušaju da se otvore. Ako se uoči neki predmet, locirati ga, ne pomerati ga, ne upotrebljavati radio uređaj, bežične ili mobilne telefone u neposrednoj blizini sumnjivog predmeta, upozoriti lica koja se nalaze u okolini vozila da se udalje na bezbednu udaljenost, pozvati specijalizovanu službu!
Na kraju, šta je po vama najbolja zaštita ličnog motornog vozila od mogućeg postavljanja eksplozivne naprave?
Najbolja zaštita motornog vozila od postavljanja IES je da se zabrani pristup vozilu, da bude parkirano u sigurnoj garaži, objektu i pod nadzorom. Servisiranje i obezbeđenje vozila u servisu vršiti lično kao i preuzimanje vozila iz servisa. Lično vozilo ne sme se parkirati uvek na istom mestu (klub, restoran ili druga mesta koja se često posećuju). Izbegavati korišćenje rezervisanih parking mesta.
pukovnik policije u penziji, bivši inspektor državne bezbednosti, Milan Belić MAspecijalista za oblast terorizma i organizovanog kriminala
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
.png)
.png)
