Agroinfo predstavlja: Kakva je veza između sela i grada i da li je samoodrživost moguća?
Autor: Glas javnosti
Nekada su seoska domaćinstva proizvodila većinu potrebnih stvari za život i opstanak počev od hrane, odeće, obuće, ali su se neka sredstva morala i kupovati. U ranijim vremenima je na selu bila moguća samoodrživost u velikoj meri, a sada se pitamo da li je to i danas moguće, koliko je jaka veza između sela i grada, koliko se vreme promenilo i zašto je seljak toliko važan za naš opstanak.
Osim što se proizvodila hrana, brale biljke i lovile životinje, na selu su se pravile i stvari za svakodnevni život poput odeće, obuće, oruđa za rad, melema za lečenje i slično, tako da su sela u tom periodu mogla donekle da budu samoodrživa. Ono što se nije u ruralnim područjima proizvodilo, poput recimo soli, moralo se nabaviti putem trgovine. Danas su se stvari umnogome promenile. Selo je i dalje glavni snabdevač gradova hranom, ali su mnogi stanovnici sela napustili svoja ognjišta i naselili urbana područja u potrazi za boljim životom. Ovaj proces migracija i dalje traje, mada su se u poslednje vreme javile i neke tendencije koje ukazuju da bi se mnogi ljudi vratili na selo i započeli sopstvenu proizvodnju. Mnogi su to već i učinili.
Veza između sela i grada
U gradskim sredinama su se i u prošlosti nalazile brojne ustanove poput univerziteta, bolnica, sudova. One su bile stecište plemstva, vladara, činovnika. Tada, kao i sada, selo je bilo glavni snabdevač gradova hranom pa se logično nametnuo zaključak da gradovi bez sela ne mogu. U novije vreme, sa razvojem industrije u gradskim sredinama koja je privlačila seosko stanovništvo koje je samo želelo bolji život, takođe se istraživanjima zaključilo da ceo proces može da funkcioniše do momenta obezbeđenosti stanovništva hranom. Onog momenta kada više ne bude dovoljnih količina hrane za gradsko stanovništvo iz različitih razloga, doći će do velikih poremećaja na svim nivoima i biće onemogućen nastavak napredovanja jednog društva.
Ni selo nije potpuno nezavisno
Današnje vreme se veoma razlikuje od onog u kome su živele naše bake i deke. Potpuno su drugačiji trendovi, pa iako seosko stanovništvo može da se prehrani iz sopstvene proizvodnje, mnoge potrepštine je neophodno nabaviti u gradu, ali i završiti brojne poslove. Ovo je sasvim logičan zaključak s obzirom na to da živimo u vremenu savremene tehnologije i tehnike koja se unapređuje iz dana u dan. Ono što treba kao društvo da shvatimo jeste da život u seoskim sredinama danas ne mora i ne treba da predstavlja bilo kakvo ograničenje. Takođe je ovakav način značajno zdraviji, a sve češće susrećemo ljude koji se odlučuju da se vrate na svoju dedovinu ili kupuju zemljište kako bi imali svoju proizvodnju ili da bi jednostavno došli i odmorili se od gradske vreve.
Moramo imati na umu da bez sela, ljudi koji tamo žive i koji proizvode hranu, nema života. Ono što se može nametnuti kao alternativa su proizvodi iz uvoza sumnjivog porekla. Zato se danas, više nego ikad, mora obratiti pažnja na srpsko selo i srpskog seljaka, moramo se truditi da on dobije adekvatan položaj u društvu kao neko ko nas prehranjuje i bez čijih proizvoda ćemo ostati gladni. Ovako će biti omogućen dalji razvoj industrije, a time i razvoj društva u celini.
NE PROPUSTITE
Glas javnosti/Agroinfo.rs
SKINI APLIKACIJU
.png)
