- Tehnologija i mobilni telefoni svakako jesu jedan od neprijatelja dece, mnogi roditelji daju deci mobilni telefon uz objašnjenje da će deca tako naučiti engleski jezik. To nije tačno, naučiće neke fraze. Ipak posvećenost roditelja je na prvom mestu. Ta tradicija govora i porodičnog ručka sve češće izostaje zbog tempa života koji nam je nametnut.
Smilja Vukotić je objasnila kada se kod beba očekuje prva reč kao i to da je svako dete individua za sebe.
- Do osamnaestog meseca očekujemo prvu reč sa značenjem. Do dvadeset četvrtog očekujemo rečenice koje će se sastojati najmanje od dve reči. Ipak ne treba paničiti. Nije svako dete isto i ne potiče svako iz iste porodice. Detetu treba dati vremena - objašnjava logoped i nastavlja:
-Roditelji treba da potraže savet onog momenta kada posumnjaju da nešto sa njihovim detetom nije u redu. Međutim savet ne treba tražiti na Guglu. Nije svako dete koje ne priča autistično, a internet će vam to reći. Postoje i drugi, rešivi problemi, koji se javljaju kod dece, samo ako se na vreme stručnom licu obratimo za pomoć. Nekada se smatralo da logopedi nemaju šta da rade sa decom pre pete godine života, međutim, sada je drugačije. Logopedi mogu da reše probleme počevši od onih sa hranjenjem pa na dalje. Inače, deca koja dugo jedu pasiranu hranu, kasnije propričavaju. Žvakanje komadića hrane je važno jer žvakanje podstiče mišiće koji motivišu govor.
Gošća je takođe razbila predrasude da dečaci po difoltu kasnije počinju da govore.
- To su izgovori. Postoje i oni izgovori tipa:"Sve mu dajemo što mu je potrebno, nema razloga da priča". Ipak postoje neke norme koje treba poštovati nezavisno od pola deteta - objasnila je Smilja. Ostatak saveta kao i pokazatelje na šta treba obratiti pažnju pogledajte u emisiji Glas zdravlja.