Više je nego očigledno da je u tome veliki raskorak i da o ljudskim pravima i slobodama najviše govore oni koji ih najviše povređuju i za koje su demokratija i ljudske slobode ono što najjači misle, a što se ostatku sveta nameće topuzima.
Najmanje se govori o pravima dece, verovatno se misli da deca nemaju šta da misle, zadatak im je samo da rastu, uče i igraju se. Konvencija o pravima dece se grubo povređuje i to nam se vraća kao bumerang, kroz vršnjačko nasilje.
Mnogi misle da je pravda spora ali dostižna, a ne shvataju da su čak i sudovi za ljudska prava velika prevara, ne štite ljudska prava i slobode već nedemokratske režime i centre moći i krupnog kapitala.
Sa prof. Danicom Petrović, iz Jagodine, razgovarali smo na ovu temu, a povod je bio da je široj javnosti, protestom na javnom mestu, prezentovala probleme koji se tiču najmlađih, njihovih dečijih ljudskih prava i sloboda.
Bilo je govora i o:
- konkretnom institucionalnom povređivanju Konvencije o pravima dece,
- drskoj pljački roditelja u navodno besplatnom školovanju njihove dece i na koje načine,
- posledicama razaranja sistema obrazovanja, štampanja i uticaja na sadržaje udžbenika za decu Srbije u zemljama iz kojih su Hitler i Pavelić,
- vršnjačkom nasilju, koga deca kopiraju i oponašaju, zašto beže iz Srbije, da li se znanje poštuje,
- šta treba pod hitno preduzeti u cilju zaštite najmlađih i njihovog nesmetanog razvoja, vaspitanja i obrazovanja, njihovog srećnog detinjstva,
- da li je i zašto propao projekat „Škola bez nasilja“,
- posledicama online nastave…