Moderne proslave dečijih rođendana u igraonicama

Sve su popularnije “žurke” u igraonicama, stavljaju im se 4D naočare koje ih vode u nestvarne svetove, sa njima zamišljeno igraju i “između dve vatre”, takmiče se, ratuju

Proslava dečjih rođendana kod kuće, u krugu najbližih drugara, uz sendviče sa kiselim krastavčićima i rendanim jajima, mamine kiflice i čokoladnu tortu, igranje “zanimljive geografije” i “fota”, otišla je u istoriju.
Danas se rođendanske svećice gotovo uopšte ne duvaju kod kuće. Zabava je u igraonicama. Po celo odeljenje dobija pozivnicu za žurku. A roditelji ponekad podižu i kredit da bi to priuštili svom mališanu.

Na početku smo se čudili “običnim” igraonicama, sa animatorima, toboganima i trambolinama. A onda su došle one u kojima se deca isključivo virtuelno zabavljaju, stavljaju im se 4D naočare koje ih vode u nestvarne svetove, sa njima zamišljeno igraju i između dve vatre, takmiče se, ratuju. Sve to bez ikakve socijalne i fizičke interakcije sa vršnjacima.

Koliko se promenio “scenario” proslave rođendana, da li se samo prilagodio sveukupnom životnom stilu novih generacija i šta je sledeće što možemo da očekujemo, razgovaramo sa Milenom Buđevac, psihologom i dečjim psihoterapeutom.

OD PRESTIŽA DO IMPERATIVA

Da li smo mi stariji samo nostalgični, pa nam se čini da je nekada bila daleko kvalitetnija “žurka” nego danas?

- Za većinu, period detinjstva i mladosti je doba koje karakteriše bezbrižnost. Upravo zato, sada kao odrasli, sa mnogo obaveza, odgovornosti i briga, skloni smo da idealizujemo vreme i način života koji je iza nas. To nije proizvod samo današnjeg sveta, jer o tome da se nekada živelo bolje postoje zapisi još kod pisaca koji su beležili misli u vreme Rimskog carstva. Način proslave rođendana se jeste znatno promenio, ali nisu sve promene nužno loše. Danas su deca u mogućnosti da “dobiju” iskustvo proslave kakvo je nama bilo nezamislivo - u bioskopu, na bazenu, u igraonicama. S druge strane, odnos koju se sa drugarima sada ostvaruje jeste površniji, pa zato današnje žurke možemo da doživimo kao manje kvalitetne.

Koliko je proslava u igraonicama postala imperativ novih generacija, a zapravo je i stvar prestiža?

- Rekla bih da su se sve zabave i veća okupljanja “iselila” iz kuće. Danas više niko nema vremena da priprema hranu za goste, mesi kolače, sređuje kuću satima pre i posle proslave. To se vidi kao nepotreban napor, dok će trošak organizacije biti skoro isti i ako se slavi van kuće. Tako je i sa dečjim rođendanima. Pre desetak godina proslava u igraonici jeste bila stvar prestiža. Danas je to stav i običaj i manje imućnih porodica. Poziva se mnogo veći broj dece nego ranije, ali na taj način se znatno smanjuje diskriminacija među vršnjacima. Time su i manje “popularna” deca, ipak, uvažena i uključena u društvo.

SLOBODNA IGRA NA UMORU

Koliko je proslava u “futurističkim” igraonicama, sa 4D naočarima, virtuelnim igricama, samo još jedan pokazatelj da su deca prestala da se zaista igraju i druže?

- Danas imaju profile na društvenim mrežama već od prvog razreda osnovne škole, nekada i pre. To ih čini izloženim svačijem mišljenju, a sliku o sebi grade na osnovu broja lajkova. Upravo to, u kombinaciji sa još nekim društvenim promenama, dovodi u veliku opasnost njihovo mentalno zdravlje, čemu svakodnevno, kao psiholog i dečji psihoterapeut, svedočim. Zato mi je važno da roditeljima poručim da ne postoji nijedna školica niti trening koji će razvoju deteta doprineti toliko koliko slobodna igra. Kada dete mora da osmisli šta će se igrati, gde, s kim, šta mu je potrebno od rekvizita, kada u hodu smišlja scenario igre i rešava probleme koji se spontano stvaraju, svoje ponašanje “šteluje” prema drugima, tada je na najpotpuniji način stimulisalo i levu i desnu hemisferu mozga.

Koliko se, nasuprot tome, popularnim vidom zabave “tupi” njihova kreativnost i društvenost, a pospešuje asocijalnost i agresivnost?

- Zamisao rođendanske proslave je da se detetu pruži prilika da radi ono što najviše voli ili da doživi neko nesvakidašnje iskustvo. Činjenica je da je na današnjim proslavama manje interakcije među decom, čak i kada je način obeležavanja rođendana drugačiji od tipičnih igraonica gde deca uglavnom samo jurcaju, pa nema neke organizovane igre. Kao što ni primena virtuelnih naočara ne zahteva od dece interakciju, tako ni organizovana proslava u bioskopu ili na bazenu, ne traži od njih da razgovaraju, bolje se upoznaju i razmenjuju među sobom ideje i stavove. Pasivniji su, otuđeniji i manje poznaju i sebe i drugare. Otud veliki broj nesamopouzdane dece. Manje se stimuliše i poziva na kreativnost i izgradnju odnosa. Ipak, ukoliko se van rođendana među decom podstiču druženja, odlasci u šetnje i parakove i, najvažnije, slobodna igra, onda na ovo iskustvo iz igraonice, sa svim čudima savremene tehnike, možemo da gledamo samo kao na jedan novi doživljaj koji smo deci pružili.

Šta možemo da očekujemo posle ovog?

- Ako smo nešto naučili iz svih promena do sada to je da su neizbežne. Sa napretkom nauke stvari će se još ubrzanije razvijati. U svemu tome moramo da se potrudimo da mislimo na zdravlje dece, fizičko i mentalno. Obaveza odraslih je da pokušaju da izvuku sve ono što je dobro, a minimalizuju negativne efekte. Jer virtuelni svet donosi mnogo učenja, novih doživljaja i korisnih stvari, ali smanjuje kretanje, kreativnost, aktivnost i kritičko mišljenje. A sve su to osobine i veštine koje su neophodne da deca izrastu u funkcionalne, samostalne osobe. Posvećenost, svest i kontrola sa roditeljske strane moraju da postoje, podjednako kao i želja da dete “drži korak” sa novim trendovima.

NOVI SMISAO SLAVLjA

Neki roditelji se često utrkuju i oko zvučnosti igraonice. Da li smo time izgubili suštinski smisao slavlja, svodeći se samo na lokaciju na kojoj će se društvo okupiti?

- Ono što jeste stvar prestiža i prostor za utrkivanje su zapravo razni keterinzi, dekoracije i animacije koje ne spadaju u redovan trošak igraonice. Samo cena profesionalno dekorisane torte može da se kreće od 50 do 100 i više evra. Smisao slavlja se mnogo promenio, iz više razloga. Najpre, vi ste ranije pozivali desetak drugara na rođendan, što znači da ste na isto toliko i išli. Danas deca u proseku idu na 30 i više rođendana godišnje. Na taj način se izgubilo ono iščekivanje i vrednost koji je rođendan kao “događaj” imao. Čini mi se i da se emotivni doživljaj ukućana povodom rođendana mnogo izmenio. Nekada su mame mesile torte i organizovale zabavu, a tate, braća i sestre su pripremali poklone i iznenađenje, što je značilo da rođendanska atmosfera u kući na neki način traje bar dva dana, kada je dete imalo centralnu poziciju u porodici. Danas, zbog tempa života, mnogi samo žele “da odrade” rođendan, a najlakši način svakako jeste otići u igraonicu i za dva sata sve završiti.

Izvor: novosti.rs
 

SKINI APLIKACIJU