Gastrointestinalni trakt je obložen sa više od 100 miliona nerava, poznatih kao „enterični nervni sistem“ (ENS). Ovaj sistem je toliko složen da je dobio nadimak „drugi mozak“.
Dok ENS autonomno kontroliše varenje, bez delovanja mozga, ova dva sistema komuniciraju međusobno, koristeći mrežu hemijskih i električnih signala poznatih kao „osovina stomak- mozak“.
Kada nam je, na primer stomak prazan, endokrine ćelije ENS-a počinju da oslobađaju hormon grelin, koji zatim putuje krvotokom do našeg mozga, i tako mu šalje signale da smo gladni.
Osovina stomaka i mozga utiče na mnogo više stvari nego što je glad i varenje. Istraživanja su je povezala sa dijabetesom, poremećajima raspoloženja, kognitivnim procesima i sa još monogo stvari.
Istraživači sa MIT-a sada razvijaju pilulu koja šalje električne impulse i stimuliše endokrine ćelije u stomaku kako bi pokrenula oslobađanje grelina – ovo bi potencijalno moglo pomoći ljudima sa zdravstvenim problemima koji uzrokuju mučninu ili gubitak apetita, kao što su rak ili anoreksija.
Već su testirali elektronsku pilulu na svinjama, i u roku od 20 minuta od gutanja, životinje su imale povišen nivo grelina u krvi. Pilula je napustila želudac svinja nakon otprilike jednog dana i izlučila se u roku od dve nedelje bez neželjenih efekata.
„Koliko znamo, ovo je prvi primer korišćenja električnih stimulansa putem uređaja koji se može progutati za povećanje endogenih nivoa hormona u telu, poput grelina“, rekao je Halil Ramadi, jedan od vodećih koautora studije.
Elektronska pilula koju su napravili istraživači MIT-a u sebi ima bateriju od jednog dolara (koju je Federalna agencija za lekove i hranu SAD već odobrila za upotrebu u drugim uređajima koji se gutaju) koja šalje struju kroz sitne elektrode na površini pilule.
Da bi osigurali pravilan kontakt sa stomačnim tkivom, istraživači su dodali žlebove na površinu pilule koji odvlače tečnost od elektroda – inspiracija za ovo rešenje je zapravo bio australijski gušter, bodljikava agama, čija duguljasta bodljikava grba pomaže da se oslobodi vode sa svoje kože.
„Ta površina može da upravlja tečnošću koja bi potencijalno mogla da spreči da elektrode dodiruju tkivo u stomaku, tako da može pouzdano da isporuči električnu stimulaciju“, objašnjava Džejms Mekrej, jedan od vodećih autora studije.
Trenutno, elektronska pilula MIT-a radi neprekidno, ali istraživači kažu da bi buduće verzije mogle da se bežično uključuju i isključuju. Oni takođe veruju da je moguće podesiti pilulu za rešavanje drugih problema za koje je presudna osovina stomaka i mozga, kao što su gojaznost i dijabetes.
„Pokazali smo jedan od primera kako možemo da utičemo na sluznicu želuca i oslobađamo hormone, i očekujemo da bi se to moglo koristiti i na drugim mestima u gastrointestinalnom traktu koje ovde nismo istraživali“, naglašava mentor studije, prof. Đovani Traverso.
Pošto je uređaj „relativno jednostavan“, profesor Traverso veruje da neće biti potrebno da prođe dugo vremena da bi se dobilo odobrenje za klinička ispitivanja. Tim sa MIT-a se nada da bi testiranje na ljudima moglo da počne najviše za tri godine, prenosi N01S.
26 min