Srbija u Top 12 po broju zloupotrebljenih podataka, evo na koji način da se zaštitite
Autor: Glas javnosti
Zbog nedovoljnog poznavanja interneta i uslova korišćenja, možete lako da postanete žrtva hakera, a da toga niste ni svesni. Sve više i sve češće su krađe podataka na internetu.
Poslednja istraživanja pokazuju da je skoro 260 hiljada lozinki, pinova za bankovne kartice i ličnih podataka Srba ukradeno. Po broju zloupotrebljenih podataka Srbija zauzima visoko 12. mesto u Evropi.
Podaci se najčešće kradu putem mejlova, takozvanog phishinga, gde se osobe obaveštavaju da su dobile nagradu ili nasledstvo i da je samo potrebno da daju svoj broj kreditne kartice ili računa kako bi im novac bio uplaćen.
Nažalost, postoji veliki broj lakovernih i naivnih ljudi koji smatraju da je sve ovo legitimno, pa šalju svoje informacije a zapravo ne znaju da daju prostor hakerima da manipulišu njihovim bankovinim podacima i da vrše nelegalne radnje. Obicno su to radnje gde hakeri prazne račune korisnika.
Drugi način zloupotrebe podataka jeste instaliranje softvera na računare korisnika koji nisu ni svesni da su na taj nacin postali meta hakera. "Taj softver pretražuje i izvlači podatke iz njihovog računara, kao što su kreditne kartice, lični podaci korisnika i druge osetljive informacije", kaže stručnjak za marketing Milivoj Đorđić.
Sa pravne strane, problem kod hakerskih napada jeste što je krivce teško naći i procesuirati jer mogu da se nalaze na bilo kom kraju sveta. Kazna za ovakav vid kriminala zavisi od toga da li je u pitanju fizičko lice, privatna kompanija ili državni organ.
"Ukoliko neko neovlašćeno uđe, izmeni, ošteti ili ukrade neki podatak zaprećena kazna zatvora je do godinu dana, a ukoliko se to izvrši protvi neke ustanove, javne službe od državnog i javnog značaja, tu je zaprećena kazna do pet godina zatvora", ističe Nenad Cvjetićanin, advokat.
Savršena zaštita ne postoji, ali ono što može da odvrati hakere jesu jake i kompleksne lozinke kao i način na koji ih čuvamo. Bitno je da lozinke imaju više od osam karaktera, da imaju velika slova, znakove interpunkcije itd. Nikako ne bi trebalo da ih zapisujemo na papirićima, držimo na vidnim mestima ili da ih čuvamo kao slike u telefonima.
Pored mejlova, velika opasnost jesu i društvene mreže i krađa privatnih podataka, snimaka, fotografija najčešće iz osvete ili zbog ucene. Ne postoji dugme za trajno brisanje sadržaja koji ste objavili. Bilo koja slika, komentar ili video objavljeni na mreži ili poslati u inboks ostaju tamo zauvek.
Glas javnosti/P04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
