RAZVILA GA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: Šta sve može da „namiriše“ elektronski nos?
Autor: Glas javnosti
Uređaj „elektronski nos", koji je napravio Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije u budućnosti bi mogao da ima veliku primenu u medicinskoj i prehrambenoj industriji.
Elektronski nos (E-nos) je uređaj koji omogućava mašini, odnosno računaru, percepciju mirisa, u užem smislu primene – da donese zaključak o nekom stanju određenog procesa na osnovu uzorka gasa. Potencijalna primena uređaja je višestruka.
„Projekat E-nos je tek u začetku na našem Institutu. Generalno, u svetu se na tome radi već 30, 40 godina. Međutim, ove savremene tendencije u oblasti razvoja veštačke inteligencije daju neko novo svetlo koje će, mi verujemo, poboljšati performanse toga što se radi.
E-nos funkcioniše tako što ima niz gasnih senzora, a svaki od njih je posebno osetljiv na određene grupe gasova. I onda kada ukrstimo odzive tih gasnih senzora i primenimo tehnike veštačke inteligencije na tim odzivima, donosimo odluku o stanju uzorka koji se analizira”, objašnjava Savo Ičagić, istraživač pripravnik Instituta za veštačku inteligenciju Srbije.
Najočiglednija primena ovog izuma u budućnosti je u oblastima medicine i u prehrambenoj industriji.
„Konkretno, u industriji hrane, tu se najčešće radi na detekciji pokvarenosti proizvoda ili praćenju stanja nekog biološko-biohemijskog procesa. Dok u medicini, literatura tvrdi da postoji potencijal za relativno jeftinu i neinvazivnu detekciju, na primer, raka pluća, raka debelog creva i nekih sličnih bolesti”, objasnio je gost RTS-a.
Kada je reč o prehrambenoj industriji, E-nos bi primenu pronašao u procesu alkoholne fermentacije.
„To je proces proizvodnje alkoholnih pića, konkretno proizvodnja rakije. Imamo taj jedan pilot eksperiment koji smo obavili sa Institutom za voćarstvo u Čačku krajem prošle godine i on pokazuje obećavajuće rezultate. Došlo se do toga da postoji primena elektronskog nosa, na primer, u praćenju procesa fermentacije u proizvodnji vina. I to je demonstrirano već pre dvadesetak godina, sama primena – da je moguće pratiti uspešno proces fermentacije”, dodao je Ičagić.
Pitanje komercijalizacije
Stručnjaci prepoznaju šansu da se radi na komercijalizaciji i konkretno na primeni E-nosa na našem području, gde je proizvodnja rakije od određene važnosti. Institut za veštačku inteligenciju, između ostalog, gaji kulturu preduzetništva i pokretanja startapa i komercijalizaciju samih istraživanja.
„Važno je zato što onda možemo osigurati kvalitet i konzistentnost kvaliteta samih proizvoda u proizvodnji koji dolaze na kraju i do krajnjih potrošača, čime proizvođači dobijaju na tome da budu konkurentni na tržištu, naročito mikro, mali i srednji proizvođači koji sa ovom prirodom i obimom proizvodnje ne mogu da priušte skupe industrijske senzore koji već možda i postoje”, kaže Ičagić.
Dodaje da bi voleo da to dođe do nivoa komercijalizacije, da se to već primeni prvo kod nas, a posle i u Evropi i u inostranstvu, i da se, uz dodatno finansiranje i podršku istraživanje proširi, kao i projekti u Institutu vezani za slične oblasti.
„Sada se radi na tome da se prepoznaju potencijalni slučajevi retkih bolesti, pa da se na osnovu toga predloži terapija, ili da se uradi dodatni skrining da bi se pomoglo tim ljudima. A druga oblast koja je jako važna je kompjuterski dizajn proteina koji omogućava lakše razumevanje bioloških procesa, kao i dizajn nekih novih terapija koje mogu dovesti do novih lekova i generalno pomoći ljudima kojima je to potrebno”, objasnio je za RTS Savo Ičagić, istraživač pripravnik Instituta za veštačku inteligenciju Srbije.
Glas javnosti/ R05S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
