OVO JE ZAKERBERGOV NOVI UNIVERZUM, u koji je uložio milijarde dolara: AVATAR vas vodi na koncerte i kafu sa prijateljima
Autor: Glas javnosti
Mark Zakerberg je iznenadio tehnološki svet kad je pre nedelju dana najavio da će njegova kompanija promeniti ime i usmeriti poslovanje pod novim brendom sa fokusom na izgradnju metaverzuma. To je i učinjeno, kada je šef "Fejsbuka" tokom konferencije o virtuelnoj i proširenoj stvarnosti objavio da će kompanija promeniti ime u Meta.
Šef “Fejsbuka” Mark Zakerberg dugo je zamišljao virtuelni svet u kojem ljudi rade, igraju se i komuniciraju, a sada se priprema da potroši milijarde dolara i godine napora da to i ostvari.
- Tokom sledeće decenije ove nove platforme će početi da otvaraju one vrste iskustava koje sam želeo da izgradim još pre nego što sam uopšte pokrenuo “Fejsbuk” - rekao je Zakerberg u ponedeljak.
Facebook je istog dana saopštio da će njegova potrošnja na “Fejsbuk rijaliti labs”, gde kompanija radi na proširenoj i virtuelnoj stvarnosti, umanjiti ukupni operativni profit za oko 10 milijardi ove godine.
Očekujem da će ova investicija još više rasti u svakoj od sledećih nekoliko godina – istakao je Zakerberg.
Kako navodi “Foks biznis”, on je postao jedan od najglasnijih zagovornika onlajn svetova u kojima ljudi borave u takozvanim imerzivnim, virtuelnim i deljenim prostorima koji se sve više obuhvataju u terminu metaverzum.
Šta je metaverzum?
Kako ga je opisao Zakerberg to su "virtuelna okruženja" u koja se može ući umesto da se samo posmatraju putem ekrana. U suštini to je svet beskrajnih, povezanih virtuelnih zajednica gde se ljudi mogu sastajati, raditi i igrati služeći se različitim uređajima i pomagalima, navodi “Radio Slobodna Evropa” (RSE).
Zasnovan na naučno-fantastičnim romanima poput “Ready Player One” i “Snow Crash”, metaverzum predstavlja digitalnu stvarnost u kojoj bi ljudi putem avatara mogli da idu na koncerte sa prijateljima ili isprobavaju odeću po radnjama, kao što bi radili van interneta, u stvarnom svetu.
Pojam metaverzum ili meta-univerzum skovao je pisac Nil Stivenson u svom romanu "Snow Crash" iz 1992.
Očekuje se da će tehnologija virtualne stvarnosti (VR) i uvećane stvarnosti (AR), kako piše RSE, biti pokretačka sila trodimenzionalnih virtualnih svetova za korisnike gde će njihova iskustva još više brisati granice između realnog i digitalnog života.
Fokus na mlade
“Foks biznis” navodi da je ovaj preokret centralni za Zakerbergove napore da se fokusira na usluge za mlađe korisnike. Iskustva koja će kompanija uvesti dok stvara metaverzum trebalo bi da privuku i uzbude takvu publiku, rekao je šef "Fejsbuka".
Ali, ostvarivanje te vizije neće biti ni brzo ni jeftino. Trebaće godine da se razviju proizvodi za metaverzum. Analitičari “Džeferiz grupe” ukazuju da još ne postoje neki od osnovnih elemenata za izgradnju metaverzuma i da ćemo “videti punu viziju metaverzuma za deceniju”.
Ukupni troškovi “Fejsbuka” mogli bi da skoče čak na 27 milijardi dolara sledeće godine, dosežući 97 milijardi, kako se troši na ljude i infrastrukturu. Očekuje se da će kapitalni izdaci za stvari kao što su mrežna infrastruktura i centri za podatke skočiti za skoro 80 odsto sledeće godine, saopštila je kompanija.
Konačni povraćaj investicije mogao bi biti dalekosežan. Prihodima “Fejsbuka” danas dominira prodaja oglasa.
Ako ste u metaverzumu svakog dana, onda vam treba digitalna odeća i digitalne alatke za različita iskustva. Naš cilj je da pomognemo članovima da dosegnu milijardu ljudi i stotine milijardi dolara digitalne trgovine – rekao je Zakerberg.
Analitičar “Džeferiza” Endru Erkvic rekao je “Foks biznisu” da je računica zarade od metaverzuma teška, ali da posao sa video igricama pruža indikaciju potencijala tržišta.
- Ljudi su voljni da potroše 80 i više milijardi dolara na virtuelnu robu – rekao je on, ukazujući da bi prihodi od metaverzuma mogili biti “veoma, veoma veliki”.
“Fejsbuk” nije jedini u trci
Kompanije za video igrice i drugi tehnološki giganti takođe su u trci da razviju svoje metaverzum platforme i uspostave ranu dominaciju na polju koje obećaje velike prihode i koje će možda trajno izmeniti način ljudske interakcije.
Neke od ranih verzija onog što bi se moglo smatrati metaverzumom već postoje u određenim kompanijama. Tako je “Epik gejms” bio domaćin koncerta Travisa Skota u svojoj popularnoj igrici “Fortnajt” nekoliko meseci nakon početka pandemije. Prisustvovalo mu je preko 12 miliona ljudi. Kompanija “Robloks” je u maju pružila imerzivno iskustvo da proslavi 100 godišnjicu modnog brenda “Guči” u kojem su korisnici mogli da kupe robu za svoje avatare iz ograničene serije, a prošlog meseca bila je domaćin koncerta “Twenty One Pilots”.
RSE navodi da se i “Gugl” 2015. potpuno reorganizovao pod holding kompanijom “Alfabet”, delimično kako bi signalizirao da nije više samo internet pretraživač, već konglomerat sa kompanijama koje prave automobile sa autopilotima ili zdravstvene tehnološke gedžete.
Ali, analitičari ukazuju da će implementacija metaverzuma i dalje zahtevati od kompanija da prevaziđu niz prepreka. Na primer, vreme koje je potrebno za podatke da stignu od jedne do druge tačke i nazad trenutno je previše sporo da podrži koncept. Moraće da evoluiraju i virtuelne valute kako bi se metaverzum razvio kao tržište.
Treba ukazati i da nisu sve tehnološke kompanije u skladu sa vizijom metaverzuma. Ivan Špigl, izvršni direktor “Fejsbukovog” rivala “Snep” koji takođe investira u proširenu stvarnost, kaže da je koncept rođen u fikciji da opiše sve koji se urušava.
- Zainteresovani smo za proširenu stvarnost jer je zasnovana na svetu koji delimo – rekao je on.
Uzbunjivačica iz “Fejsbuka” šokirana
Bivša radnica “Fejsbuka” Frensis Hogen, koja je razotkrila mračne tajne kompanije i svedočila o svemu pred američkim Kongresom, rekla je da je “šokirana” razmerama planova za metaverzum, preneo je “Biznis insajder” podsećajući da je firma nedavno objavila da će na izgradnji virtuelnog sveta zaposliti 10.000 ljudi.
Hogenova je rekla u ponedeljak da je šokirana što će kompanija uložiti toliko mnogo novca u metaverzum i da bi slična investicija u odeljenje za bezbednost bila “sjajna”.
- Znate li šta bismo mogli da uradimo sa bezbednošću kad bismo imali još 10.000 inženjera? To bi bilo sjajno - istakla je ona obraćajući se britanskom parlamentu.
SKINI APLIKACIJU
