Hemijsko jedinjenje koja se nalazi u oklopima rakova i jastoga može se iskoristiti za pravljenje veoma efikasnih i biorazgradivih baterija.
Smatramo da je biorazgradivost materijala i njegov uticaj na okolinu, kao i efikasnost baterija, veoma važno za konačni proizvod koji ima potencijal da bude komercijalizovan - kaže Liangbing Hu, direktor Centra za inovativne materijale Univerziteta u Merilendu i predvodnik studije, prenosi RTS.
Stručnjaci iz Merilenda smatraju da bi nova vrsta baterija mogla da se proizvodi od materije koje ima u oklopima rakova i koja može da skladišti energiju.
Rakovi, poput kraba, škampa i jastoga, imaju egzoskelete od hitina, vrste polisaharida koji čini njihove oklope tvrdim i otpornim. Ovaj materijal je široko rasprostranjen u prirodi i može se naći u pečurkama i insektima, ali je najčešće višak u prehrambenoj industriji.
Naučnici odavno već traže moguće namene za hitin, a sada su je, između ostalog, pronašli u električnom inženjerstvu.
Posle hemijske obrade, hitin se može sintetizovati u gel i koristiti kao elektrolit za baterije. Kombinujući elektrolite hitina sa cinkom, Huov tim je napravio biorazgradivu bateriju, sa 99,7 odsto efikasnosti čak i nakon 1.000 punjenja – oko 400 časova.
To znači da može brzo da se puni i prazni bez nekog uticaja na njenu učinkovitost.
Nove baterije nisu zapaljive i dve trećine baterije sačinjene su od hitina koji se, zahvaljujući mikrobima u zemlji, razgrađuje u roku od pet meseci, ostavljajući iza sebe cink koji može da se reciklira.