КАКВА ЗЕМЉА, ТАКВЕ И ВЕСТИ - ЛАЖНЕ: Више од трећине објављених вести у Србији нема наведен извор!

Више од трећине медијских објава у Србији о међународним актерима, Европској унији, САД и Русији су без наведеног извора, што је основ за потенцијалне дезинфомације, показала је регионална анализа медијског извештавања коју је спровела организација ЦРТА у периоду од 14. маја до 10. јуна.

Карактеристика дезинформација и лажних вести је да се оне најчешће пласирају без јасно наведеног извора вести, уз пристрасно и необјективно извештавање, преноси ЦРТА.

У Македонији је највећи проценат медијских објава – 43 одсто на ову тему са цитатима неименованих извора.

У Црној Гори и Босни и Херцеговини забележен је значајно нижи број објава без навођења цитата.

Анализа је представљена на отварању међународне конференције "Да ли губимо битку са дезинформацијама" у организацији Истиномера.

Заступљеност неутралног и пристрасног позитивног медијског садржаја ка Европској унији у Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори варира између 19 и 25 одсто медијских објава.

У Србији доминира ЕУ неутрални садржај (27 одсто), док је ЕУ пристрасно позитивно усмерење медијских објава значајно ниже у односу на остале државе (15 одсто) и готово једнако пристрасно позитивном усмерењу објава према Русији (14 одсто).

"За ефикасну борбу против дезинформација и лажних вести неопходно је да медији и новинари проверавају, а не само да преносе информације. Да доносиоци одлука и и институције раде на медијској писмености грађана, а грађани, да пре него што поделе вест на друштвеним мрежама, најпре прочитају целу вест и провере изворе", рекла је Вукосава Црњански, директорка "Црте" и оснивачица Истиномера.

Феномен дезинформација и лажних вести није нов, али брзина којом се оне данас шире и утичу на креирање јавног мњења, ставља ову појаву у жижу интерсовања.

Истраживање "Еуробарометра" показује да грађани Европске уније сматрају да су дезинформације и лажне вести проблем у њиховим земљама.

Исто истраживања показало је да скоро 85 одсто грађана сматра да су дезинформације и лажне вести проблем за демократију.

Грађани препознају медије као прве у борби против дезинформација (45 одсто), затим доносиоце одлука и институције – 39 одсто, а чак више од трећине (32 одсто) сматра да грађани могу да допринесу у овој борби.

SKINI APLIKACIJU