Oldtajmeri pod novim pravilima, ali bez uštede: Koliko košta registracija?
Autor: Glas javnosti
Iako je izgledalo da će od 20. januara, kada je na snagu stupio Pravilnik o utvrđivanju statusa vozila od istorijskog značaja biti rešeni problemi koji se odnose na registraciju oldtajmera, upitno je koliko je vlasnika sada motivisano za to budući da je cena registracije u rangu, a češće i skuplja od modernijih automobila
To se vidi i na brojkama. Od januara su registrovana 172 oldtajmera, kažu u MUP za Forbes Srbija.
Rešen jedan problem, napravljen drugi
Novi pravilnik je rešio problem registracije i dobijanja tablica.
Poslednjih godina, u Srbiju je ušlo između 200 i 300 vozila, koja na kraju nisu uspela da uđu u zvaničnu evidenciju. Oldtajmer je do januara mogao da prođe carinu. Ali, to nije značilo i da će proći tehnički pregled, navode naši sagovornici. Problem je u njihovim motorima koji su Euro 1 i Euro 2 standardi.
U MUP-u kažu da je većina od 172 uvezena oldtajmera po novom propisu – iz uvoza. Ostali su već bili u zemlji.
Potvrđuju da se troškovi njihove registracije vozila ne razlikuju u odnosu na bilo koje drugo vozilo.
Promena u proceduri
Novina u postupku registracije je ta da se od januara prilaže Potvrda o vozilu od istorijskog značaja koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja. Ona omogućava pravo na oldtajmer tablice kao i lakši prolazak na tehničkom pregledu. Pregledi za dobijanje potvrde se obavljaju u dve laboratorije. U Centru za motorna vozila AMSS i u laboratoriji CIAH Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Međutim, njena cena je 30.000 dinara. Za vozila van Beograda se naplaćuju i putni troškovi za izlazak komisije, što dodatno podiže cenu ovih pregleda.
U Agenciji kažu za Forbes da je od početka primene novog pravilnika do sada podneto 310 zahteva za izdavanje ove potvrde. Izdate su 253. U Agenciji potvrđuju da se više od 95% zahteva odnosi na vozila koja se uvoze, a manje od pet odsto na vozila koja su već u Srbiji.
Kolika je minimalna starost oldtajmera
pixabay
Obuhvata proveru usaglašenosti vozila sa podnetom dokumentacijom, utvrđivanje tehničkih karakteristika vozila, utvrđivanje originalnosti vozila, odnosno očuvanosti vozila u originalnom ili približno originalnom stanju, kao i proveru da li je vozilo u voznom stanju, navode za Forbes u Agenciji.
U vozilo od istorijskog značaja, odnosno oldtajmer spada motorno ili priključno vozilo, proizvedeno ili registrovano pre 30 i više godina, koje je u voznom stanju, održavano u originalnom ili približno originalnom stanju i kao takvo predstavlja materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa za koje je utvrđen status vozila od istorijskog značaja.
Vozilo koje ne prođe tehnički pregled odnosno registraciju vraća se ponovo na pregled ovoj Komisiji da bi se zavelo kao istorijsko vozilo i do sada ih je tokom pregleda bilo oko desetak, kaže jedan od sagovornika Forbes Srbija.
Registracija i do 110.000 dinara
Bora Nastić, predsednik Saveza klubova istorijskih vozila Srbije i Oldtajmer kluba Beograd, koji je uključen u rad ove komisije, ukazuje da je u zemljama u okruženju taj pregled jeftiniji, kao i registracija.
„Pregled pre registracije je donekle u redu za vozila koja se sada uvoze. Za vozila koja do sada nisu imala tablice, njihovi vlasnici se ređe odlučuju da obave pregled jer nemaju koristi. Plaćaju više, a nikakve olakšice prilikom registracije nemaju osim što lakše prolaze tehnički pregled“, objašnjava Nastić za Forbes.
Navodi da komisija gleda je automobil u što boljem i originalnijem stanju. Prihvataju se i određene modifikacije i izmene na vozilima. Ako su promene veće, delovi moraju da budu sa identičnog modela.
Posle pregleda sledi registracija, a kada je reč o cenama, Nastić navodi da se za novi hibridni automobil od 600-700 konjskih snaga registracija plaća 44.000 dinara, a za auto sa 400 konjskih snaga oko 27.000. Za odltajmer koji je iznad 3.000 kubika, registracija je 110.000 dinara.
„To je najveći probem vlasnicima“, ističe Nastić. Kaže da nigde u Evropi cene za registraciju oldtajmera nisu tako visoke. Veruje da bi se smanjenjem troškova povećao uvoz, a smanjio odliv starih vozila iz zemlje.
Oldtajmeri se ne voze svaki dan
Većina vlasnika oldtajmera ovakva vozila kupuju i čuvaju u garažama.
„Voze ih ponekad, vikendom, kad je lepo vreme, jer to je ipak ljubav. Služi im za uživanje, da odu na reli ili neki susret. Niko oldtajmer ne vozi svakodnevno“, dodaje.
U mnogim zemljama oldtajmeri imaju poseban status
Takođe ukazuje i na tretman takvih vozila.
Nastić navodi da smo poslednji u Evropi uveli regulativu za ova vozila. Takođe, njihovi vlasnici u nekim evropskim metropolama ne plaćaju parking u centru grada i dozvoljeno im je da ulaze u turističke zone jer gradski čelnici smatraju da to može da bude dobra reklama za turiste.
U nekim zemljama polisu osigiranja plaća država, i tako pomažu odltajmere budući da je to neka vrsta istorijske baštine države. Upravu carina pitali smo koji modeli oldtajmera se najviše uvoze, ali odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Nastić kaže da se najviše uvoze vozila iz osamdesetihi devedesetih. Naši ljubitelji oldtajmera uvoze uglavnom mlađe Mercedese, zatim BMV i Porše.
Ponuda oldtajmera u Srbiji sve siromašnija
U Srbiji se oldtajmer vozila slabije prodaju. Zato većina vlasnika želi da za veći novac proda vozila u inostranstvu.
„Više se izvozi. Kultni automobili poput fiće i bube odlaze najviše u Nemačku, Holandiju, Italiju. Škoda ide sve više u Češku. I motocikli su nestali, sve više se prodaju u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj. Oldtajmerska scena Srbije je veoma osiromašila“, dodaje.
Nerešeni imovinski odnosi
Ukazuje na još neke probleme. Tačnije, ima mnogo vozila kod kojih nije rešeno pitanje vlasništva jer nisu urađene ostavinske rasprave, a država ne dozvoljava legalizaciju. „Mislim da bi se dosta takvih vozila spasilo da ostane u Srbiji ako bi to bilo dozvoljeno“, dodaje.
Takva vozila su prepuštena zaboravu ili odlaze crnim kanalima ka inostranstvu, dodaje sagovornik.
Nastić kaže da to nije kraj svih problema.
Problematično je i održavanje jer je majstora za ovakve modele sve manje. Mladi su takođe sve manje zainteresovani za kolekcionarstvo. „Svi vole da vide odltajmer, ali nema ljudi koji ulažu, odnosno da ih kupuju, održavaju, sređuju“.
I za oldtajmer „fali jedan papir“
Ima još problema „na terenu“, a osnivač i predsednik udruženja „Oldtajmer kluba Niš“ Nikola Vučković ukazuje na još neke koje novi pravilnik nije rešio.
Dešavaju se problemi prilikom dolaska u MUP „zato što nemaju potpunu dokumentaciju“.
„U praksi uvek fali neki papir jer su to vozila koja nisu registrovana i po više decenija. Problem je što često u MUP-u fale i čitavi dosijei koje je većina policijskih uprava uništila kao staru hartiju. Nisu se nadali da će vlasnici vozila koja nisu dugo registrovana to možda ponovo zatražiti. Ovog puta kao vozila od istorijskog značaja“, dodaje.
Kaže da je i lično imao jedan oldtajmer kome je izgubljen dosije u policiji i zbog toga ima problem oko registracije.
Kako je našem sagovorniku rečeno, MUP takvu građu, tzv. papirni dosije vozila, smatra neupotrebljivom i ne prosleđuje državnom arhivu, već uništava. Kada nemate svu potrebnu dokumentaciju, ne možete da registrujete oldtajmer, dok je u drugim državama to omogućeno kroz razne zakonske odredbe koje su ovakve stvari predvidele, kaže sagovornik. Zbog toga nije uspeo da registruje svog „fiću“ iz daleke 1962.
Šta su još problemi
„Svako vozilo od istorijskog značaja predstavlja pokretno kulturno istorijsko dobro. Posebno u državi gde muzeji automobila sem privatnih kolekcija ne postoje. Pojedincima koji ulažu napore u očuvanju, država itekako treba da pomogne razumevanjem za nihove probleme u praksi“, kaže sagovornik.
Ukazuje i na probleme tokom tehničkih pregleda. Vlasnici na pregledu imaju problem zbog toga što se ne priznaju tehničke karakteristike vozila iz ranijeg perioda već se tretiraju kao savremena.
Primer je skorašnji test vozila starosti veće od 60 godina. Na tehničkom pregledu testirano je pod punim gasom usled čega je došlo do kvara. Nije predviđeno da se tretira kao vozilo iz 2025, navodi jedan od primera za koji je čuo Vučković.
Nepoštovanje istorijskih vozila
Ukazuje da je problem i osiguranja takvih vozila.
„Kada se desi da „Stojadin“ ostane bez krila kod nas teško možete naći identično jer je to raritet. Originalno koje u inostranstvu možete nabaviti po većoj ceni ne uklapa se u vrednosnu procenu osiguranja. Osiguravajuće kuće procenjuju štetu na male iznose, te nema interesa za osiguranje oldtajmera. Smatram da je i to nepoštovanje istorijskih vozila i potreba entuzijasta koji se bore za očuvanje ove oblasti“, dodaje Vučković.
Ukazuje da se često dešava da se stara vozila prodaju na stranim tržištima, zaobilazeći važeće procedure. Tako gubimo značajne primerke.
Oldtajmer godišnje ne pređe više od 2.000 km
Iako nema preciznih podataka o tome koliko je oldjarmer vozila u Srbiji, procenjuje se da vlasnici i muzeji čuvaju hiljade vozila.
Upotreba ovih vozila je veoma mala. U proseku pređu 1.000 do 2.000 kilometara godišnje, pokazuju podaci Srpskog saveza za istorijska vozila (SSIV).
Ona se retko koriste u „saobraćajnim špicevima“, a najveći deo kilometraže pređu na otvorenom putu. Česta su i okupljanja i zajedničke vožnje ljubitelja, vlasnika ovih vozila, koji su članovi brojnih klubova.
Glas javnosti / FO1S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
36 min
