Možda smo blizu toga da litijum ode u istoriju kada govorimo o njegovoj upotrebi za baterije električnih automobila jer, kako se čini, ova industrija okrenuće se ka uništenju – rakova.
Ljušture svih vrsta rakova, od kraba do jastoga, sadrže hitin, koji bi mogao da bude alternativa za vrlo skup litijum u baterijama električnih automobila, a inženjeri sa Univerziteta Merilend su testirali njegovu potencijalnu primenu.
Cena litijuma je mnogostruko skočila zbog sukoba u Ukrajini, a Rusija je najveći izvoznik ove sirovine na svetu. Pored visoke cene, problem je i ekstrakcija koja je destruktivna po životnu sredinu, a litijum-jonske baterije nije lako razgraditi ili reciklirati.
Naučna zajednica već decenijama izdvaja hitin iz ljuštura rakova za razne primene, od tekstila do biorazgradive plastike. Hitin, kao i sestrinski polimer hitozan, smatraju se ekološki prihvatljivim i netoksičnim, pa je bilo dosta interesa za ugradnju ovih hemijskih spojeva u baterije. Naučnici sa Univerziteta Merilend su istraživali mogućnost ugradnje različitih materijala u baterije, a na taj način su otkrili da je hitozan odlična opcija za budućnost elektromobilnosti.
Još pre šest godina su istraživači na Univerzitetu British Columbia otkrili da se kuvanjem hitina sa kiseonikom na visokim temperaturama, oklop raka pretvara u materijal koji je pogodan za elektrode.
Ipak, naučnici iz Merilenda su sada došli do novih rezultata. Ovaj materijal je stvorio električnu struju od 50 miliampera po kvadratnom centimetru tokom 400 sati (oko 1.000 ciklusa punjenja), što je vrlo blizu onome što mogu litijum-jonske baterije.
Kako piše Revija HAK, najveća prednost hitina je njegova cena, koja je oko 1,75 dolara po gramu, a nije bilo potrebno puno materijala da se napravi prototip (oko 20 mikrograma za bateriju veličine novčića). To bi trebalo da znači da bi i cena električnih automobila bila niža.
Automobilska industrija je možda dobila ekonomski i ekološki prihvatljivu alternativu za litijum, ali što se rakova tiče: crno im se piše.