UZMI, NOLE, ROLAN GAROS: Rani porazi na pripremnim turnirima, sve podseća na željeni scenario!
Autor: Glas javnosti
Nikome, baš nikome se nije dopalo ono što je video od Novaka Đokovića u Banjaluci (najmanje njemu samom), ali ako je jedan igrač kroz karijeru uspeo da odskoči i da se pojavi niotkuda na najvišem nivou nakon dva ili tri loša turnira onda je to upravo on.
U Monte Karlu ga je prerano zaustavio Lorenco Museti, na Srpska Openu je to uradio Dušan Lajović. Nije Đoković imao svoju uobičajenu oštricu, nije servis služio kako bi trebalo zbog lakta i nije delovalo kao da žrtvuje baš sve za te pobede. Dakle, prostora za rezervu i te kako ima.
Đoković nije mogao da odbije da nastupi u Banjaluci, na turniru čija je najveća zvezda, iako bi možda bilo pametnije da je propustio da zaigra ovde. Jeste se „nahranio“ energijom navijača, ali je to morao da plati lakat. Videli smo nekoliko puta lakat, videli smo da servis nije više tako ubojito oružje, isti onaj servis koji je odveo Đokovića do titule na Australijan openu, ali i da ima rezervu.
Odigrao je oba susreta taman koliko je mislio da je dovoljno, a mnogi nisu videli da je posle 5:4 dobio tabletu od fizioterapeuta. Popio ju je protiv bolova, ali je sve bilo gotovo i pre nego što je tableta zaista počela da deluje.
Đoković je iskoristio samo jednu od 16 brejk lopti. To se njemu desilo možda i po prvi put u karijeri, a napravio je 15 neiznuđenih grešaka. Utisak je da ih je bilo i znatno više, pa je neretko Lajović bio psihički stabilniji igrač.
Novak je munjevito došetao na konferenciju za medije nakon poraza. Završio je svoje obaveze, a onda otišao dalje.
Nije presrećan zbog toga što se stvari razvijaju ovako, pokušava on i sam da sakrije probleme sa laktom. Najgore što je do sada rekao o povredi jeste da „nije idealno“, ali je i te kako evidentno da problem postoji.
Ipak, mnoge je to podsetilo na scenario koji se desio pre dve godine. Tada ga je iznenadio Danijel Evans u drugoj rundi Monte Karla, zatim ga je Aslan Karacev izbacio u polufinalu Serbia Opena, preskočio je masters u Madridu, a u Rimu stigao do finala u kom je poražen od Rafaela Nadala.
Ipak, onda je uspeo ono što mu je i sada glavni cilj. Podigao je trofej na Rolan Garosu, na kom se drugi put zbog Novaka, a treći put ukupno slušala srpska himna.
Mnogi priželjkuju da tako bude i ove godine jer je evidentno da Đoković nije zapinjao do kraja.
„Kombinacija svega je kriva za poraz. On je igrao dobro, solidno, ja sam bio nekoliko nivoa ispod očekivanog. Sa ovom igrom ne mogu to da uspem, osećam se tromo, sporo, bio sam potpuno van udarca. Šta da radim. Na momente sam igrao dobro, ali generalno dosta ispod nivoa“, poručio je Đoković.
Odlučio je da isproba neke taktičke varijante, poput „balona“ sa osnovne linije i promena ritma kakve ranije nije imao. Koristio je servis voleje u jednom delu meča neobično mnogo, što govori da postoji nešto na čemu se radi baš za turnir u Parizu.
Pogotovo na bekhend dijagonalama koje sada imaju dodatni ugao, ako je suditi po poslednjem treningu.
„Nadam se da ću biti dobar za Rolan Garos, tamo su uslovi potpuno drugačiji. U prošlim sezonama je bio spor početak i onda dosta bolja igra u završnici.“
Ne bi trebalo zaboraviti da je imao problema i sa nekim stvarima van terena. Imao je pravi sijaset obaveza, imao je da uradi toliko stvari, a nisu mu išle u prilog ni razne glasine koje su kružile kada se Goran Ivanišević nije pojavio jedan dan na treningu.
Sve ovo je samo bio još jedan element koji je oštetio mašinu koja bi morala da funkcioniše savršeno.
Glas javnosti/Nova
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
