NOVAK ĐOKOVIĆ - NAJVEĆI SPORTISTA SVIH VREMENA: Da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa

Prekoračavanje granica iskustva, ono što je s one strane iskustva – to je objašnjenje reči transcendencija. To što radi Novak Đoković osvaja i pomera granice tog dosad neistraženog – u 37. godini života, čarobnjak sa reketom u ruci trka se sâm sa sobom, sa istorijom, sa večnošću. I pobeđuje.

Podvizi koji su za većinu nedosanjani san za njega su svakodnevica, a tako je bilo i u nedelju uveče na US openu – pobeda nad Danilom Medvedevom 6:3, 7:6 (7-5), 6:3 za 24. grend slem titulu i četvrto podizanje trofeja u Njujorku.

Rezervoari mentalne snage koji su pohranjeni u Đokovićevom biću treba da budu predmet istraživanja psihologa. Možda nešto shvatimo, možda nešto naučimo, a ako primenimo samo pet posto, svima će nam biti bolje.



Ovaj drugi set finala… Medvedev ga lomi, lomi, lomi, pretvorio se Rus u armirani beton, u jednom trenutku se iz desetog reda tribina – gde smo bili – činilo da Đoković bukvalno igra sa zidićem u školskom, a zidiću se ne može napraviti viner.

Mučio se Novak i fizički sredinom drugog seta – malo je posustajao posle dužih razmena, istezao se, primao udarce, savijao se i činilo se da će se slomiti. Ali – nije. Kažu mi neke kolege da je imao sreće. Jeste, svakako, zato je ovakve setove ponovio mali milion puta u karijeri. Puca glava od naprezanja od samog gledanja, a on je tu, prima udarce i čeka trenutak koji preokreće, trenutak koji lomi.

Sat je prošlo od meč lopte, i dalje mi je to u glavi – kako, zaboga, čoveče, to radiš? Kad sam već novinar, što da i ne pitam baš tako…



„Onako najiskrenije ću ti odgovoriti šta mislim da je posredi – Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima fizički i materijalno više ne osećam noge, ne osećam snagu, vrti mi se tlo pod nogama, nebo iznad glave… U tim trenucima, sa verom koju imam, nadam se da će se dogoditi božanska intervencija. Možda mi nećete verovati, ali to mi se mnogo puta desilo – da sam i sebe iznenadio kako je moguće da sam izdržao sve“, rekao je Đoković i dodao:

„Ako veruješ da će ti Bog i viša sila pomoći, a ja u to izuzetno verujem i ozbiljno shvatam… Mislim da je božansko bilo prisutno danas. U tim momentima samo se po intuiciji igra – trideset puta kad prebacimo, više ne vidim jasno lopticu, sve mi se muti pred očima… Teško je to opisati nekome ko ne vidi iz mog ugla i nije u mojoj koži, dođeš do krajnje istrpljenosti. Možda i najteži set u životu“.

Stigao je Rus i do set lopte, imao skoro pa čistu situaciju, ali na pasingu nije odabrao praznu paralelu, već dijagonalu.



"Pritisnuo sam ga, dominirao sam“, govorio je Medvedev sa osmehom neverice na konferenciji za medije. Tamo je Đoković čekao i spasao se, i ima poetike u tome što je Novak najvažniji poen na meču dobio baš na mreži.

I ta cela priča sa mrežom je dokaz konstantne evolucije čoveka kojem su voleji bili najslabiji deo igre, a koji su mu sad već bili ozbiljan adut u nekoliko mečeva sa najvećim ulogom. Sećate li se onih voleja iz petog seta finala sa Timom u Melburnu 2020. godine? Oni su bili bljesak, a sada je Đokovićeva igra na mreži sijala sve vreme, bila edbergovski adut – na kraju, osvojenih 37 od 44 poena na necu.

Ključan je bio i slajs servis sa djus strane. Medvedev će se posle vajkati da je trebalo da promeni poziciju na riternu i da priđe, ali čak i kada bi uzvratio onako kako treba, Novak je gepardski kupio i teške lopte, uključiv i nestvarni poluvolej za spasenu brejk loptu na 3:4 u drugom setu.

U najavi meča govorili smo da će biti važno da Novak postigne kontrolisanu agresivnost – da ne povlači prerano obarač, kao što je činio Alkaraz, ali i da bira trenutke kada da pritisne.

„Dok ne padne u nesvest“, tako je rekao Goran Ivanišević, ilustrujući tako Đokovićevu odlučnost da istraje u tim razmenama po svaku cenu. Na kraju, Novak je zamalo izgubio borbu u najdužim poenima (28-26 za Medvedeva u poenima dužim od devet udaraca), ali je dobio bitku u najkraćim (63-50 u poenima 0-4 udarca) i srednjim (29-18 u poenima 5-8 udaraca).

Na konferenciji – spokojan i srećan Novak, istovremeno opušteniji i svesniji uspeha nego što bi bio pre nekoliko godina, spreman da se do kraja sladi titulom i da uživa u njoj. I to je iskustvo. Tradicionalno fotografisanje sa peharom i prvakom, a onda su Novak i tim radili i sklekove na terenu stadiona Artur Eš – svako po 24, razume se.



Prazni se soba za novinare, sedim i nešto razmišljam… Nađite mi čoveka koji vas osnovano može nazvati nerazumnim ako tvrdite sledeće – Đoković je najveći sportista svih vremena. Ne teniser, sportista. I ne planira da stane.

„Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa na sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, zahvalan sam na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava“.

I nama je, care, i nama je.

TENISKI BOG NOVAK ĐOKOVIĆ POKORIO AMERIKU: Nole pobedio Medvedeva u finalu US Opena i osvojio 24. grend slem titulu (VIDEO, FOTO)

Glas javnosti/Sport klub

SKINI APLIKACIJU