Iako mnogi sadašnji ljubitelji Formule 1 nisu imali priliku da ga vide tomom vožnje Lauda je pobedio u 25 trka.
A 16 takvih trijumfa, uz brojne druge visoke plasmane, doneli su mu F1-titule 1975, 1977. i 1984. Zanimljivo je da su samo petorica vozača nadmašila taj broj trofeja, a rekorder je Mihael Šumaher, sa sedam.
Ipak, nemili događaj iz 1976. na stazi Nirburgring, ostaće svima u pamćenju.
Kao aktuelni šampion, ali i pobednik pet trka u novoj sezoni, u kojoj je u dve bio drugi, stigao je na Veliku nagradu Nemačke. Pri brzini od 225 kilometara na sat, sa klizave staze je izleteo. Bolid se okrenuo, prošao kroz zaštitnu ogradu, ona mu je zbacila kacigu s glave, a potom se desio sudar za drugom ogradom, odbitak pravo na stazu, gde ga je nekoliko drugih bolida udarilo. Rezervoar za gorivo je bio pokidan. Varnice su upalile požar.
I Lauda i njegovo vozilo bili su u plamenu čitav minut, sve dok tri druga vozača nisu uspela da ga izvuku iz buktinje.
Pomogli su mu svi, ali i oni su mislili da je njihova pomoć stigla prekasno.
Niki Lauda je imao strašne opekotine lica. Dela glave. Šaka. Imao je potres mozga, polomljenu ključnu kost, još nekoliko fraktura. Desno uvo skoro spaljeno. U bolnicu je stigao u komi. Smatralo se da je daleko bliži smrti nego životu.
Posle serije operacija, a bile su neophodne jer je izgubio deo uveta, kosu sa desne strane glave, obrve i trepavice na oba oka, rešio je da se vrati. Samo je stavio kapu da sačuva ostatak sveta od njegovih užasnih ožiljaka i počeo odmah da pravi planove da se vrati.
I, četrdeset dana posle užasne nesreće, seo je ponovo u svoj bolid. I to baš u Monci.
Ne samo da je vozio, bio je četvrti. Kada je skidao opremu po završetku trke, zaštitne tkanine na glavi bile su krvave. Kapuljaču i nije mogao da odvoji od zavoja, morao je da ih pokida oboje odjednom.
-Tada sam govorio da sam strah (od vožnje i novog udesa) pobedio brzo i bezbolno. To je bila laž. Ali, tada mi je delovalo glupo da izigravam slabića pred konkurencijom. Tad, u Monci... Tad me je strah preplavljivao- napisao je Lauda u autobiografiji "Do pakla i nazad".
Sledeće sezone je Lauda bio prvak, a sedam godina kasnije, uz dvogodišnju "penziju", vratio se i ponovo postao šampion Formule 1.
(Glas javnosti)