Ovaj Prokupčanin je poznat na celom Balkanu jer iza njega stoji 42 takmičenja na kojima je imao trijumfe, pa je tako višestruki državni šampion u svim federacijama, drugi na Balkanu, treći u Evropi i peti na svetu kako u bodibildingu tako i u benč presu. Dušan je sportom počeo da se bavi još kao dečak na nagovor svog oca i u početku je trenirao karate. Kako navodi, tu borilačku veštinu nije ni malo voleo, da bi samoinicijativno prešao na boks koji mu je tada bio veoma interesantan. Boks je trenirao dve godine i planirao da se takmiči u tom sportu, međutim desila mu se povreda oka sa 15 godina i biva prinuđen da prekine sa boksom zbog raznih operacija oka koje su usledile.
Tvrdi da su ti dani bili najgori u njegovom životu, čak i ne voli puno da priča o tome, ali nam je priznao da se tada prvi put kao jako mlad susreo sa srušenim snovima o sportu. Dugo nakon toga nije sebe video u sportu, da bi novembra 2008. godine ipak počeo da odlazi u teretanu. Brzo je zavoleo bodibilding i već u aprilu 2010. imao svoje prvo takmičenje.
- Uvek sam voleo individualne sportove, jer za sve pobede sam sam zaslužan, a takođe za sve greške i poraze mogu samo samog sebe da krivim, a bodibilding je takav da jedino težak rad, odricanje i vera u samog sebe od v vas pravi šampiona. Nikada nisam imao trenera, već sam sve učio na sebi i smatram da je upravo u tome moja prednost sada. Bodibilding je jedan od najskupljih sportova i sa najviše odricanja, gde takmičar mora biti pre svega psihički jak da bi pripreme doveo do kraja. - priča on.
Iza sebe ima 42 takmičenja i 39 osvojenih medalja, od kojih su 22 zlatne medalje, 9 srebrnih medalja, 8 bronzanih medalja. Pošto je za bodibilding veoma bitna pravilna ishrana, Dušan se tokom priprema striktno drži svog jelovnika sa velikim unosom proteina i masti, a malim unosom ugljenih hidrata. Međutim, van sezona takmičenja voli da se opusti i jede instiktivno šta mu se jede u datom trenutku. Kada nije sezona takmičenja trenira četri puta nedeljno, a kada su pripreme u toku kaže da trenira i po tri puta dnevno i to šest dana u nedelji. Tada više nema vremena za noćne izlaske ili bilo kakvo gubljenje vremena, već mora da bude jako posvećen pripremama.
Ozbiljno shvata svoju karijeru i voli da kaže da sve što počne da radi, radi da bi bio najbolji, odnosno broj jedan. Uzor mu je Arnold Švarceneger i posmatra njegov život kao pravac u kom voli da se i njegova karijera kreće u budućnosti i tako nikada nije u nedoumici sta želi od života. Kaže da je za uspeh potrebno imati jasnu viziju šta želite od sebe. Savićeva želja je da osvoji Balkansko, Evropsko i Svetsko prvenstvo u bodibildingu i benč presu a voleo bi i da obori nacionalni rekord u benč presu. Naglašava da sve njegove pobede i medalje ništa ne bi značile bez titule čoveka koja se ne prodaje za zlato i da trebamo da pazimo kako koračamo na putu do vrha i u kakvu ličnost izrastamo, da treba da nam bude cilj da postanemo ljudi pre svega pa tek onda šampioni. Smatra da čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.
- Iako spadam u ekstreme ovog sporta kroz osuđivanje mene samoga puno se stvari da zaključiti. Prvo se suočiš sa onima da ja tako jedem i uzimam redovno bio bi 3 puta bolji. Prođe vreme ostane samo ona da ja uzimam toliko. Prođe još vremena, stignu prvi sportski rezultati i pitanje da li ti sada dosta? Čekanja na prvi poraz da bi konačno odahnuli... Ismevanje tvoje discipline svaki trenutak kada se okreneš, od istih onih koji bi sve to istu sekundu kada bi se moglo kupiti novcem. Uz prve prave sportske rezultate i oni najkivniji su uz vas govoreći znao sam ja. Do prvog pada naravno. Pa priče o narušenom zdravlju, fizičkim problemima uzrokovanim svim tim što sam radio – priča Dušan i dodaje:
- Činjenice su sledeće, još uvek fizički dominiraš, ne nazire se kraj, nekome motivacija, nekome trn u oku, ali kako god bilo tvoj pristup životu funkcioniše, prosek je daleko iza tebe... Ostaje im da te mrze ili da te cene, nema sredine, kako god bilo moraju respektovati...“- dodaje ovaj bodibilder.
Poslednjih meseci u karijeri ga je mnogo omeo opaki protivnik koji hara svetom, korona virus. Dušan navodi svoje iskustvo i priča o problemima koje ima zbog cele situacije sa pandemijom:
- Uprkos upali pluća i gubljenju čula mirisa i raznih bolova kako glave, tako i kičme sve je manje više isto kao obican sezonski virus. Nakon dva meseca pauze počeo sam pripreme za velika svetska takmičenja, na mene Covid 19 nije ostavio posledice u vidu umaranja ili sličnog, hvala Bogu. Nakon preležane korone doktori savetuju isključivo mirovanje tri meseca. jer svaki napor povećava opasnost za zgrušavanje krvi... Obavezno je da se pije aspirin svakog dana po jedna tableta sva tri meseca, a kad se vratimo treninzima da to bude lagano i postepeno. Na sport korona loše utiče. jer se takmičenja otkazuju, i to sportiste jako remeti, jer je nemoguće natempirati takmičarsku formu“ – priznaje Savić, te zaključuje da se treninzi odvijaju kao i pre korone samo sa maskama na licu, koje vam kod jakih treninga smetaju da uzmete dovoljnu količinu vazduha.
(Glas javnosti/Viktorija Samardžić)
5 sati