Jokić ponovo ispisao istoriju: Neverovatna sezona iza njega
Autor: Glas javnosti
Centar Denvera prvi igrač koji se našao među najbolja tri strelca, dodavača i „skakača”, a tu je i po osvojenim loptama. – Kako su tu prošli Rasel, Čemberlen, Bird, Medžik, Džordan…
Kada je Bil Rasel proglašen za najboljeg igrača ligaškog dela NBA sezone 1957/58, zauzeo je 17. mesto na listi strelaca (prosek 16,6 poena), 14. među asistentima (2,9) i prvo u skokovima (22,7); Karim Abdul-Džabar je u svojoj najboljoj sezoni (1971/72), bio prvi strelac (34,8), 17. u asistencijama (4,6) i treći u skokovima (16,6); Majkl Džordan je u svojoj poslednjoj sezoni u Čikagu (MVP 1997/98) bio najbolji strelac lige (28,7), 59. u asistencijama (3,5), 78. „skakač” (5,8)…
Nikola Jokić je u ligaškom delu sezone, koji se upravo završio, ušao u istoriju kao prvi košarkaš plasiran među najboljom trojicom u sve tri najvažnije kategorije, a povrh toga ostvario je to i u osvojenim loptama. Treći je strelac lige (29,8) i na drugom mestu u asistencijama (10,3), skokovima (12,8) i osvojenim loptama (1,8). A mnogi američki stručnjaci smatraju da Šaj Gildžes-Aleksander zaslužuje naziv najboljeg igrača sezone (MVP), kao prvi strelac (32,7), 14. u asistencijama (6,4) i 77. u skokovima (5). Svakako, ovo priznanje nije samo puki skup ovih brojeva…
Čemberlen nije bio MVP
foto: Printscreen / X
sa prosekom od 50,4 poena
Da bi bilo jasnije koliko je ovaj Jokićev podvig neverovatan, navešćemo podatak da je moćni Vilt Čemberlen jedini pre njega uspeo da se nađe među prvoplasirana četiri igrača u tri glavne kategorije. U sezoni 1967/68, bio je četvrti strelac (24,3 poena), drugi u asistencijama (8,6), prvi u skokovima (23,8). U sezoni pre te imao je sličan učinak: peti strelac (24,1), treći asistent (7,8), prvi „skakač” (24,2); a u sezoni 1965/66, završio je na čelu dve liste – poeni (33,5) i skokovi (24,6), a u jednoj se našao na sedmoj poziciji – asistencije (5,2).
U čitavoj istoriji NBA, još samo jedan igrač uspeo je u istoj sezoni da se u sve tri ove statistike probije među prvih deset. To je današnji Jokićev saigrač Rasel Vestbruk, u sezoni 2016/17: prvi u poenima (31,6), treći u asistencijama (10,4), deseti u skokovima (10,7). Samo tri igrača zabeležila su sezonski tripl-dabl (dvocifren prosek poena, asistencija i skokova): Oskar Robertson (1961/62), Vestbruk četiri puta (kao igrač Oklahome: 2016/17, 2017/18, 2018/19; Vašington 2020/21) i Jokić u ovoj sezoni.
Ma koliko NBA bila velika i bolja od ostalih, često nije dosledna u merilima za proglašavanje najboljeg igrača, bez obzira na to što se način glasanja menjao (do 1980. glasali su igrači, a posle su tu ulogu preuzeli mediji).
Podsetimo, pored ostalog na glasanje iz 1961/62, kada je legenda Bostona Bil Rasel odneo pobedu sa prosekom od 18,9 poena (16. strelac), 4,5 asistencija (11) i 23,6 skokova (2), ispred svog najvećeg rivala Vilta Čemberlena koji je odigrao verovatno najimpresivniju sezonu u istoriji košarke – bez premca u poenima (50,4, najviši prosek ikada) i skokovima (25,7), na 30. mestu u asistencijama. Ovoj dvojici gorostasa prkosio je plejmejker Oskar Robertson koji je tada, po nekima, takođe zakinut za naziv MVP-a, pošto je zabeležio prvi sezonski tripl-dabl u istoriji lige: 30,8 poena (5. mesto), 11,4 asistencije (1) i 12,5 skokova (9).
Čemberlen je nekoliko puta istovremeno bio prvi u poenima i skokovima, a njegov naslednik u Lejkersima, Džabar, uspeo je da u jednoj sezoni (1970/71) spoji jedno prvo mesto (strelac, prosek 31,7) i treće (skok, 16,6) ali u asistencijama nije mogao bolje od 17. pozicije (4,6).
Primer čuvenog krila Filadelfije, Džulijusa Irvinga, svedoči da MVP može da se postane (1980/81) i sa više nego skromnim plasmanima: sedmi strelac (24,6), 25. u skokovima (8), 34. u asistencijama (4,4). U toj sezoni Mozes Meloun bio je drugi strelac lige (27,8), ubedljivo prvi u skokovima (14,8), ali tek 164. u asistencijama (1,8).
U 80-im godinama, kada se rasplamsalo rivalstvo između Lejkersa i Bostona, Leri Bird i Medžik Džonson su u sedam uzastopnih sezona (1983/4-1989/90) po tri puta podigli MVP trofej. Bird je svoj prvenac osvojio kao sedmi strelac lige (24,2), 11. asistent (10,1) i 13 „skakač” (6,6), dok je Džonson tri godine kasnije bio najbolji asistent (12,2), deseti strelac (23,9) i 58. „skakač”
foto: Printscreen / X
Džordan u vrhu samo kao strelac
Najbolji košarkaš svih vremena, Majkl Džordan, petostruki MVP, nikada nije uspeo da u sve tri kategorije bude ispod 60. mesta. Sezonu 1991/92. završio je kao prvi strelac (30,1), 25. asistent (6,1) i 60. u skokovima (6,4).
Čarls Barkli je do MVP titule (1992/93) stigao sa dve šeste pozicije (poeni – prosek 25,6; skokovi – 12,2) i jednog 33. mesta (asistencije – 5,1). Hakim Oladžuvon je 1993/94. bio treći strelac (27,3), četvrti u skoku (11,9) i 67. u asistencijama (3,6), a u narednoj sezoni to priznanje pripalo je jednom drugom čuvenom centru, Dejvidu Robinsonu, koji je bio treći strelac (27,6), deveti u skoku (10,8) i tek 90. u asistencijama (2,9).
Jedan od najsnažnijih centara svih vremena Šakil O’ Nil u dve kategorije našao se u vodećoj trojci (1999/00): prvi strelac (29,7), treći u skoku (13,6) i 55. u asistencijama (3,8). Plejmejker Alan Ajverson je i sa jednim 165. mestom (skokovi, 3,8) postao MVP (2000/01) kao najbolji strelac (31,1) i 37. asistent (4,6). Još je neverovatnije kako je do te nagrade, ispred O’Nila, stigao Stiv Neš u sezoni 2004/05, kada je bio prvi asistent (11,5) 63. strelac (15,5) i tek 194. u skokovima (3,3).
Dirk Novicki kao prvi Evropljanin sa MVP titulom (2006/07) ni u čemu nije uspeo da se plasira među deset najboljih. Završio je na 14. mestu liste strelaca (24,6), bio je 23 „skakač” i 74. asistent (3,4). Kobe Brajant je 2007/08, bio drugi strelac (28,3), 28. asistent (5,4) i 58 „skakač”, a Lebron Džejms je do ovog priznanja samo jednom stigao kada je imao dve kategorije u „top 6” (2009/10): drugi strelac (29,7), šesti asistent (8,6), 47. u skoku (7,3).
Stefon Kari je takođe (MVP 2014/15) kao strelac i asistent bio među prvih šest (to mesto zauzeo i kao strelac – 23,8; i kao asistent – 7,7) a u skokovima se našao tek na 124. poziciji (4,3). Dogodine je odbranio ovu titulu kao prvi u istoriji (i do danas jedini) koji je dobio maksimalan broj glasova.
Sa pojavom Janisa Adetokunba dve kategorije (poeni, skokovi) uvek su bile u samom vrhu, ali to nisu mogle da prate asistencije. U dve uzastopne sezone u kojima je osvojio trofej za najboljeg igrača (2018-20) bio je među prvih šest u poenima i skokovima, ali nikad bolje od 21. mesta u asistencijama.
A onda je došao Nikola Jokić, verovatno najsvestraniji igrač u istoriji košarke. Kod njega su sve tri kolone uravnotežene i vrhu liste. Kod prve dve od tri MVP titule (2021, 2022) u sve tri statistike našao se među 11 najboljih, a sezoni 2022/23. do te titule došao je kao 12. strelac (26,4), treći asistent (9) i četvrti „skakač” (12,4).
Glas Javnosti/ P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
