ZVEZDINA MAŠINERIJA I DIRIGENT ZVANI MISTER: Zvezda ima naperspektivnijeg trenera Evrope, da li ima i strpljenja?

Malo čudno zvuči, ali poraz Crvene zvezde u Nemačkoj i remi sa Javorom pokazali su da crveno-beli na svojoj klupi imaju trenera koji bi, ukoliko bude strpljenja, ubrzo mogao da dođe u situaciju da nadmaši svog prethodnika, Vladana Milojevića.

Razloga je više - od rezultata, preko igre do same činjenice da je na klupu Zvezde seo u možda i najdelikatijem trenutku u novijoj istoriji crveno-belih. Upravo od to je ujedno i prvi deo na koji ćemo se osvrnuti.

Neki treneri su tokom godina postali sinonim za klubove na čijim klupama sede, i nakon njihovog odlaska sledila bi kriza koja bi trajala nekoliko godina - najmanje. Najbolji primeri su Mančester Junajted i Arsenal, koji se još nisu oporavili od odlazaka Aleksa Fergusona i Arsena Vengera, a u sličnoj situaciji bio je i Real Madrid, mada su u "kraljevskom klubu" nakon Đulena Lopetegija i eksperimenta sa Santjagom Solarijem "progutali žabu" i vratili Zinedina Zidana, svesni da je Zizu ubedljivo najbolja opcija, čak i u situacijama kada ne ide, jer strateg poput njega ne trpi neuspeh. Primera ima još, poput Čikago Bulsa i Los Anđeles Lejkersa, recimo, gde je timu iz "grada anđela" bilo potrebno deset godina da dođu do prve titule po odlasku Fila Džeksona, dok "post" Bulsa od odlaska Džeksona iz ekipe traje već 22 godine, i nema indicija da bi uskoro mogao da se završi). A podjednako interesantno je ono što se dešava u Nju Ingland Petriotsima, koji gotovo ne mogu da se sastave ove sezone nakon odlaska jednog dela dvojca "Bil Beličik - Tom Brejdi" u Tampa Bej. Beličikov Nju Ingland nakon sedam odigranih kola ima dve pobede i četiri poraza, dok Tampa sa Brejdijem grabi ga plej ofu sa 5-2.

Možda još bolji primer stiže nam iz drugog člana crveno-bele porodice, košarkaške ekipe. Nakon odlaska Dejana Radonjića, Zvezdu su predvodili Dušan Alimpijević, Milenko Topić, Milan Tomić, Dragan Šakota, pre nego što je na Mali Kalemegdan stigao Saša Obradović a Zvezdina igra poprilima obrise sastava koji melje sve pred sobom (iako je još uvek rano za zaključke).

Stanković je na klupu Crvene zvezde seo nakon Vladana Milojevića, po mnogo čemu najboljeg trenera kog je klub imao od 1991. godine, i to kao takozvani "ruki". Nije prva polusezona izgledala preterano dobro, mada su crveno-beli uspeli da osvoje titulu, a onda je sam početak sezone 2020/21 doneo nekoliko zaista sjajnih mečeva. Tako je Zvezda vezala deset pobeda u Superligi, dok je u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope imala tu nesreću da samo prvu utakmicu odigra na svom terenu (Evropa sa Gibraltara), a zatim, paradoskalno, kao nosilac tri puta gostuje (Tirana, Omonija (Liga šampiona), Ararat (Liga Evrope)). No, i taj "test" Stankovićeva ekipa je preskočila bez poraza. Doduše, uz povremeno "štucanje" (poput susreta u Tirani), ali na kraju će "Ljutice Bogdana" četvrtu godinu za redom videti grupnu fazu evropskog fudbala. 

U poređenju sa mnogo većim trenerskim imenima, Stanković je, čini se, uspeo da uspešno prebrodi taj prelazni period i da crveno-bele prilagodi svojim zamislima, što nas dovodi do drugog aspekta - igra.

Kao što je navedeno gore, na momente isplivaju određeni problemi u igri Zvezde, evidentno je da se ekipa nalazi u blagom padu forme najviše zbog zgusnutog rasporeda (u samo sedam dana odigrne su tri teške utakmice - Partizan u Humskoj, Hofenhajm u Nemačkoj i Javor na Marakani), ali postoji mnogo više pozitivnih nego negativnih aspekata nastupa ekipe koju predvodi legenda Intera i Lacija. Na primer, svaka od ove tri utakmice mogla je da ode u sasvim drugom smeru da je Zvezda pre svega bila kompletna (na derbiju i u Nemačkoj nedostajali Kanga i Ivanić, veliki broj rovitih igrača uticao na sastav za Javor). Falćineli i Gobeljić su propustili dobre šanse protiv Partizana, Hofenhajm je dobar deo drugog poluvremena bio sabijen u svoj kazneni prostor, dok je protiv Javora Ivanić promašio penal i sjajnu šansu, a ništa više sreće/koncentracije nisu imali ni Gobeljić, Pavkov, Eraković... Jednostavno, Stankovićeva ekipa nijednog momenta nije bila potčinjena. Nedostajao je gol, da, ali su Stankovićevi igrači stvarali šanse čak i kad igra nije bila preterano lepa za oko.

Treća stavka jeste bez dileme i najvažnija - rezultati. A šta nam oni govore? 

U Superligi, Zvezda je odigrala do sada 12 mečeva. Na tih 12 mečeva postigla je 35 golova, primila samo četiri (od čega jedan od Partizana), i na svih 12 mečeva domaće lige crveno-beli su bili dominantni. Što se utakmica u Evropi tiče, Evropa je prošla sa "petardom", u Tirani Zvezda se mučila, na Kipru je propustila svoje prilike da u 90 minuta reši pitanje plasmana dalje, dok je protiv Ararata većim delom susreta izgledala sjajno, ako izuzmemo primljen gol. Stigao je Hofenhajm, gde je uprkos porazu Stanković pokazao sposobnost da igru Zvezde prilagodi rivalu, pa su domaći tokom većeg toka utakmice bili gotovo bezopasni - presudila su dva pada koncentracije i jedna diskutabilna sudijska odluka.

Kada se sve sabere, jasno je da Stankovićeva zvezda nije savršena, ali retko ko je mogao da očekuje da to i bude slučaj. No, takođe je nemoguće zanemariti zaista odlične rezultate, uz pitanja koja se sama nameću - koliki je zapravo konačan potencijal ove ekipe crveno-belih, koliki je limit Dejana Stankovića kao trenera, s obzirom na to da je iza njega blago rečeno sjajnih prvih deset meseci, ali i da li u Crvenoj zvezdi postoji sluh i želja da istrpe "kikseve" - ukoliko, naravno, poraz od Hofenhajma i remi sa Partizanom mogu da budu podvedeni pod kategoriju kikseva?

Ono što je nepobitna činjenica jeste da početak, uprkos svim trzavicama poput remija sa Javorom itekako obećava. Da li će on dobiti kvalitetan nastavak je više na upravi crveno-belih, jer je Stanković pokazao da poseduje sve ono što je neophodno jednom treneru da sa uspehom predvodi klub sa Marakane. 

(Izvor: Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU