SUĐENJE DECENIJE: Blater i Platini će morati da "peru obraz"

Bivši predsednik FIFA Sep Blater i nekadašnji predsednik UEFA Mišel Platini, u sredu će se pojaviti pred švajcarskim sudom zbog optužbi za korupciju, koje su prouzrokovale njihov pad sa fudbalske scene.

Švajcarski tužioci ih optužuju da su protivpravno organizovali da FIFA plati Platiniju dva miliona švajcarskih franaka (2,08 miliona dolara) 2011. godine i to je slučaj koji se "vuče" do današnjeg dana.

Skandal je okončao vladavinu Sepa Blatera svetskim fudbalom, koja je trajala 17 godina, a upropastila je i njegove planove da ga Platini nasledi na funkciji predsednika FIFA. Slučaj koji se vodi protiv Blatera i Platinija samo je jedna od 25 istraga koju državni tužilac Švajcarske vodi zbog korupcije u fudbalu.

- Ovaj slučaj se odnosi na događaj iz 2011. godine. Reč je o administrativnoj stvari, isplata novca koja se dugovala. Stvar je deklarisana kao isplata zarade i odobrena je od svih relevantnih organa FIFA - izjavio je Blater.

- Ulazim u ovaj slučaj sa mirnoćom i samopouzdanjem. Ubeđen sam da će pravda biti zadovoljena posle godina divljih laži i optužbi sa kojima sam se suočavao. Dokazaćemo pred sudom da sam delao iskreno, da mi je FIFA dugovala isplatu zarade i da je sve urađeno perfektno legalno - istakao je Platini. 

Etički komitet FIFA smanjio je prvobitne kazne Blateru i Platiniju sa osam na šest godina zabrane rada u fudbalu.

Samo jedan u moru skandala

Bivši predsednik Evropske kuće fudbala (UEFA) Mišel Platini uhapšen je 2019. u Nanteru pod sumnjom da je prodao glas pri glasanju za domaćina Mundijala 2022. godine. A dodela Svetskog prvenstva Kataru od 2009. godine izaziva ozbiljne skandale u svetu fudbala. 

Franucska policija je uhapsila Platinija zbog korupcije u Svetskoj kući fudbala (FIFA), ali i Francuskoj, što je kasnije dovelo do neočekivanog i senzacionalnog dodeljivanja planetarne smotre zemlji koja nije poznata po fudbalu, ali jeste po nafti i velikom bogatstvu. A gde ima novca, očigledno ima i fudbala.

Sve počinje februara 2009. godine, kada su šanse Katara za dobijanje ove smotre bile ravne čudu, ali to se kroz godine promenilo. Naravno, zahvaljujući novcu. Do tog momenta se 11 država prijavilo za organizovanje najvećeg fudbalskog prvenstva, ali su Indonezija i Meksiko otpisani na prvoj stepenici jer nisu imali garantno pismo vlada među dokumentacijom. To je izbor svelo na Katar, SAD, Južnu Koreju, Japan i Australiju, pa je konkurencija bila baš, baš oštra.

Došlo je na red glasanje i sve je bilo sumnjivo prilikom prvog podizanja kartica. Bilo je 22 glasača, pa matematika kaže - ako njih 12 glasa za Katar nema potrebe dalje glasati većina je odmah odlučila. Nije bilo tako, ali su dobili ravno 50 odsto glasova (11). Australija je tu dobila tek jedan, pa je eliminisana, a glasanje ponovljeno. Redom su ispadali Japan, pa Južna Koreja i na kraju SAD kada je Katar slavio sa 14:8.

Platini se samo dve nedelje pre objave rezultata (novembar 2010. godine) sastao sa u predsedničkoj palati sa Nikolasom Sarkozijem, tadašnjim prvim čovekom Francuske, katarskim emirom i dva predstavnika katarske vlade. To je objavio "Le Mond" nakon čega je Platini rekao da nije imao nameru da glasa za Katar, ali da mu je tada postalo jasno da se od njega to očekuje.

Osam meseci nakon ručka su katarski milioni ušli u Pari Sen Žermen koji je kupljen za 76 miliona dolara od strane "Katar sporta". Posle je Sarkozi postao član Upravnog odbora grupacije "Akor hotel", a on je sada sponzor Parižana kojima daje 50 miliona godišnje.

Zanimljivo da je Katar krenuo u izgradnju stadiona i pre nego što je bio poznat domaćin Mundijala. Kako su javljali svetski mediji radnici su radili po 16 sati, bili su to nehumani uslovi u kojoj su radili i na po 50 stepeni celzijusa. Katar je unajmio jeftinu radnu snagu iz Azije, a "Gardijan" je pre pet godina izvestio da je ova država postala "otvoreni zatvor za radnike" jer su im oduzeti pasoši, pa ne smeju da napuste zemlju.