SLUČAJ 'DIJEGO FALĆINELI': Ili 'Kako je pobeda nad Liverpulom Zvezdu dovela na rub propasti?'

Crvena zvezda je porazom od Omonije došla u situaciju da je samo jedan loš dan može u vodu da baci bukvalno sve ono što je ostalo za Vladanom Milojevićem i poništi sve uspehe iz prethodne tri sezone. U ovom tekstu pokušaćemo da odgovorimo na pitanje koje muči sve navijače crveno-belih - kako?

Krenimo od prvog dela naslovai najnovije akvizicije Crvene zvezde, Dijega Falćinelija. 

Italijan je u Zvezdu stigao 11. septembra, pet dana pred utakmicu koja je imala sve preduslove da nosi prefiks "meč sezone", i to iz više razloga, ali najviše onog finansijske prirode - siguran plasman u Ligu Evrope doveo bi Zvezdu u poziciju da se dodatno pojača pred dvomeč sa Olimpijakosom, što bi sa sobom povuklo gotovo izvesnu odbranu šampionske titule, a ni potencijalno ispadanje od Olimpijakosa ne bi bilo toliko strašno jer bi Zvezda bila u poziciji da se sa rivalima koji su ipak približnijeg kvaliteta bori za plasman u nokaut-fazu.

Tu informaciju znali su čelnici Crvene zvezde još od kad je UEFA objavila kalendar izmenjenog kvalifikacionog ciklusa. I umesto da sve to, pogotovo nakon poraza u polufinalu Kupa od Partizana, bude signal da tim bude kreiran što je brže moguće, doneta je odluka da se - čeka.  Postojala je priča o Andersonu iz Familikaa, zatim je tu bio i sada već čuveni Makeda, ali potpisa nije bilo, a vreme je prolazilo, i prolazilo...  Prvo kolo preskočeno je relativno rutinski, mada je nedostajalo još nekoliko golova u mreži Evrope kako bi moglo da se kaže da je sve potaman. 

Stigla je Tirana, neubedljiva partija u Albaniji i pogodak koji je Tomane postigao za prolaz dalje kao da su najavili potop protiv Omonije. A onda odlazak na Kipar i serija u najmanju ruku neshvatljivih odluka. Prva među njima je bila odluka da Tomane, koji je zbog te utakmice i ostao u redovima Zvezde, uopšte ne otputuje sa ekipom. Umesto toga, Portugalac je istog dana predstavljen u Samsunu. Druga je odluka da na mestu napadača utakmicu započne Aleksa Vukanović, iako je od početka sezone u drugom planu. A treća - pružanje šanse Dušanu Jovančiću i to na mestu Mirka Ivanića, u tim momentima najboljeg igrača Zvezde? 

Zašto nije u sastavu bilo Srđana Spiridonovića, zašto Ivanića, ukoliko je baš bilo neophodno, nije zamenio mladi Veljko Nikolić? 

Da li bi sve to imalo uticaja na bolji rezultat, veliko je pitanje, ali je iz ove perspektive utisak da Zvezda, koliko god to bizarno zvučalo, nije želela da prođe dalje?! Kažemo bizarno jer naravno da je Zvezda želela da prođe u narednu rundu, ali pojedina kadrovska rešenja, poput izbora Vukanovića ili Jovančića, su u najmanju ruku čudna. Ali ni ona kao takva ne bi imala prevelikog uticaja da nije bilo onoga o čemu smo već pisali - očajnog i neozbiljnog pristupa dovođenju igrača čija uloga bi trebalo da bude pretvaranje šansi u golove. 

Da ne bude zabune, ova utakmica ne znači apsolutno ništa i, gledajući njegove partije iz prošlosti, ne bi bilo iznenađenje ukoliko bi Falćineli postao jedan od najboljih napadača koje je Zvezda imala u svojim redovima u poslednjih par godina. Problem je momenat u kom je on došao, jer za vreme koje je proveo u Zvezdi, Falćineli nije stigao ni da se čestito upozna sa svim saigračima, o bilo kakvom uigravanju da ne pričamo...

Sve to nas vraća na dan kada je Zvezda slavila protiv Liverpula.  Koliko god čudno zvučalo, upravo od tog trenutka Zvezdina "kola" su krenula nizbrdo. 

Crveno-beli su u ovaj meč ušli kao autsajderi, ali uz simpatije čitave fudbalske Evrope, a onda se dogodio Pavkov, i narednih nekoliko dana njegovo ime je ubedljivo držalo prvo mesto kada su u pitanju pretrage na Transfermartku, ali i na Tviteru. Prosto, čitavu Evropu je zanimalo ko je momak koji je dva puta majstorski savladao Alisona i kreirao najveću senzaciju te sezone? Umesto da je ta pobeda predstavljala motiv crveno-belima i podstrek da se daljim pametnim potezima dodatno osnaže, usledila je blago rečeno sapunica sa transferom u Kinu koji se potom izjalovio, praćena možda i najgorim prelaznim rokom u čitavoj istoriji kluba, gde je ozloglašni Žander, ako zanemarimo Matea Garsiju, ispao još i najbolja investicija, s obzirom na to da je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu nad Kopenhagenom. 

Previše lutanja, previše grešaka, previše promašaja koji su lako mogli da budu izbegnuti. Posledica - Crvena zvezda mora da strepi. Ne samo za ovu sezonu, već i za naredne, jer bi potencijalni neuspeh u plej-of rundi bio ravan sportskoj katastrofi koja bi mogla da znači i propast kluba iz "Ljutice Bogdana", s obzirom na to da bi klub ostao bez nekoliko miliona evra. 

Ali ni to nije najgore od svega. Ispadanje od Omonije nije tragedija samo po sebi, pogotovo u sstemu kada odlučuje jedna utakmica, loš dan se desi i mnogo kvalitetnijim i bogatijim klubovima. Problem sa kojim se Zvezda suočava je mnogo dublji - kako je klub uopšte dospeo u situaciju da mu, nakon tri sezone u evrokupovima i nekoliko fantastičnih rezultata, poput pobeda nad Liverpulom, Olimpijakosom... preti kolaps ukoliko se loš dan iz kog god razloga ponovi i protiv Ararata ili Celja? 

Iako to zahteva mnogo dublju analizu i stotine i stotine podpitanja, ovako na prvu loptu se čini da je odgovor u dobroj meri povezan sa situacijom oko dovođenja napadača - brdo nelogičnih odluka na štetu Zvezde i reakcija tek kada je postalo jasno da ovako dalje ne može. 

Pred Zvezdom se nalazi možda i najvažnija nedelja u novijoj istoriji kluba. Pred Dejanom Stankovićem se nalazi bez dileme najteži ispit u trenerskoj karijeri. I na upravi kluba, i na igračima i na samom Stankoviću je da dokažu da je ono protiv Omonije bio zaista tek slab dan. Ukoliko, pak, otrežnjenje sa Kipra ne posluži kao signal za paljenje crvene lampice i alarma u "Ljutice Bogdana", onda se čini da je pitanje momenta kada će kola krenuti nizbrdo toliko silovito da ih je nemoguće zaustaviti. Ukoliko već nisu...

SKINI APLIKACIJU