PRŠTALO NA KALENIĆ PIJACI! Kosovo udarilo na Nevesinje pa se branilo na periferiji Beograda

Beograđani su vrlo živo i stresno pratili sva događanja u vreme Balkanskih ratova 1912 – 1913. godine. Iako udaljen od fronta i vojnih akcija Beograd je živeo za svoje ratnike, skupljao dobrovoljce, brinulo se o ranjeniima, odavala se počast žrtvama i cela prestonica, uz ostale naše gradove, bila je u vanrednom stanju.

Kada je u jesen 1912. izbio rat sa Turskom, a onda i sledeće godine protiv Bugarske, škole su zatvorene i uglavnom pretvorene u bolnice i prihvatne centre, a đaci raspušteni do daljnjeg. Videći da odrasli, itekako, imaju preča posla mlađarija je onda nesmetano od jutra do mraka mogla da pika fudbal, gde god ugledaju zgodno poljanče. Najbolji među njima brzo su se izdvojili i počeli ne samo da maštaju da osnuju neki fudbalski klub, što je tada bilo vrlo popularno.

Krajem 1912. godine, grupa fudbalskih zaljubljenika sa Crvenog krsta osnovala je, očigledno nošena patriotskim porivom, klub pod nazivom Kosovo. Uz nekoliko neizbežnih talentovanih školaraca oko fubdalskog kluba Kosovo okupili su se i neki viđeniji momci sa beogradskih igrališta, koji su stanovali na Crvenom krstu i okolini. Hroničari beleže da su za Kosovo nastupali i kasnije poznati igrači: Radenko Mitrović, Mihajlo Janjić, Sreten Žujović, Ljuba Šambaher, Duško Stanišić, pa još jedan kome se beleži samo nadimak Mile Pop i “još neki odlični”. Pamti se i da je taj Mitrović kasnije igrao i za slavni BSK, sa kojim će osvojiti i nacionalnu šampionsku titulu.

NE PROPUSTITE

ŽENSKI MOŠA! CELA KNEZ MIHAILOVA SE OKRETALA ZA NJOM! Brutalno je proturala muškarcima loptu KROZ NOGE i zbog toga završila karijeru

U to nestabilno vreme mogli su jedino da igraju prijateljske utakmice, ali se pamti da su im utakmice bilo vrlo posećene i da su pobeđivali sa ubedljivom razlikom, što im je još više podizalo popularnost. Teško je iz današnjeg ugla odrediti tačnu lokaciju njihovog igrališta, jer su izveštači pisali “kod vodovoda”, ali i obavezno dodavali da je bilo dupke puno, što znači, realno, više stotina navijača i posmatrača.

U to isto vreme, avionski gledano nekoliko stotina metara dalje, otprilike kod današnje Kalenić pijace, stasavao je još jedan lokalni “fudbalski gigant” nazvan Nevesinje. Nemoguće je danas tačno utvrditi šta je moglo inspirisati kumove da svog fudbalskog mezimca nazivu Nevesenje, sem možda, opet, kao asocijaciju na slavni ustanak u Hercegovini istorijski poznat kao Nevesinjska puška, koji je bio jedan od simbola otpora osmanlijskoj vlasti, protiv koje se, inače, tada ratovalo. Pouzdano se, ipak, zna da su fudbaleri Nevesinja trenirali i igrali na ograđenoj poljani gde je danas najpoznatija beogradska pijaca Kalenić, tada znano kao Kalenića guvno, inače zadužbina velikog dobrotvora Vlajka Kalenića, koji je skoro celo svoje bogato nasleđe zaveštao svom Beogradu.

NE PROPUSTITE

NISU GA DŽABE ZVALI TOPOVSKO ĐULE: Jednog golmana je ONESVESTIO! Bežali od njega dok im ne obeća da ih neće UBITI!

Pamti se još da je Kosovo, bez izuzetaka i remija, pobeđivalo na Crvenom Krstu, a Nevesinje na Kalenića gumnu. Tek vihor Velikog rata pomeo je i Kosovo i Nevesinje, da se ovi drugi više nikada ni ne obnove. Prema izveštajima iz požutelih dokumentacija saznajemo da je nekoliko igrača Kosova sa Crvenog krsta igralo za naše izbegličke timove u savezničkim zemljama, da bi retki od njih i posle Velkog rata nastavili svoje fudbalske karijere.

Elem, tek deceniju kasnije od najvećeg svetskog rata do tada, obnovljen je rad fudbalskog kluba Kosovo. Takmičio se u takozvanom Četvrtom razredu, znači rangu takmičenja, pa je u prvenstvu 1929/30 osvojio deveto mesto. A onda se tek dešava nešto još čudnije sa klubom sa Crvenog krsta, jer odmah nakon Svetskog prvenstva 1930. godine u Montevideu, menjaju ime u - Urugvaj! Prava je šteta što se tadašnja štampa, a živih svedoka nesumnjivo nema, nije bavila fenomenom, da se jedan klub nesporno patriotskog naziva Kosovo, iznenada nazove po zemlji domaćinu prvenstva, mada i svetskom šampionu, koji je pod itekako spornim momentima u polufinalu izbacio našu Jugoslaviju, sastavljenu od fudbalera iz Srbije, tačnije uglavnom iz dva najveća beogradska kluba. Prkos, inat, pomodarstvo ili šta već, ali svakako neobična odluka uprave fudbalskog mezimca sa Crvenog krsta, koja im ipak nije pomogla da, iste sezone, ne stave trajni katanac na svoje postojanje.

Nastaviće se…

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU