MANGUP VEKA! Ono što je Mesi danas, to je bio NAŠ ŠEKI! Beograd mu se klanjao, imao je svoj semafor, snimio je i FILM, a ovo se posebno PAMTI!
Autor: (Glas javnosti)
Kao retko ko pre i posle njega Dragoslav Šekularac Šeki (1937- 2019) je sa loptom umeo sve ili baš sve što su voleli gledaoci da vide, jer kad je on posle 11 godina u Zvezdinom dresu otišao u nemački Karslrue, poseta na utakmicama se odmah smanjila za nekoliko hiljada stalnih gledalaca.
Filmski maštovit i poseban, lucidni kralj driblinga koga je svetsko proklamovani kralj fudbal, Pele, posle jednog meča pitao da li je “siguran” da nije rođen u Brazilu?! Tada je Pele i izjavio da se uverio da samo dva čoveka na svetu driblaju protivnike u ritmu sambe i da su zato najveći - on i Šekularac! Veći kompliment u fudbalskom svetu, koliko se zna, još nije izmišljen.
Šeki je prvotimac Zvezde postao sa 17 godina a reprezentativac Jugoslavije već godinu dana kasnije. Odmah se videlo da je posle Rajka Mitića rođena druga Zvezdina zvezda, neko zbog koga će se u kolonama dolaziti na stadion. Verovali su mu da igra za njih, da će njegovi driblinzi toga dana biti neponovljivi a sledeći put su opet neka nova čudesa sa loptom.
Iako najveća fudbalska zvezda svoga vremena Šekularac nije u igri mislio samo na svoje čarobne driblinge već je kao igrač itekako bio posvećen timu, pa su njegove asistencije u tandemu sa Zvezdinim golgeterom Borom Kostićem ispisale najlepše stranice istorije crveno - belih. Šeki će za Zvezdu odigrati 375 utakmica i dati 119 golova, ali će osvojiti i pet šampionskih titula i jedan nacionalni Kup.
U plavom državnom dresu odigraće 41 meč uz impresivne rezultate jer će tada Jugosdlavija biti ćetvrta na Svetskom prvenstvu 1962. godine u Čileu a on nezvanično najbolji igrač sveta. Zvanično će gospoda stručnjaci tu titulu dodeliti Brazilcu Garinči, perjanici tadašnjeg svetskog prvaka. Italijanski šampion Juvenstus je ponudio Zvezdi tada nezamislivih 600.000 dolara da obuče njihov dres ali su naši drugovi političari to sprečili uz obrazloženje da je “Šeki neohodan našem fudbalu i radnom narodu”.
Šeki je uvek bio u cenrtu pažnje, glumio je i popularnom filmu, njegova slava bila je nepojmiljiva za tadašnje vreme lišeno senzacionalističkih medija, a on je posle pričao da mu pare nikad nisu bile u glavi, već da je samo voleo da provoza prestižnu “vespu” i svrati do popularnog restorana „Madera" i da ga tamo svi vide! Takav je bio i dok je igrao u Južnoj Americi i na ostalim kontinentima, igračka atrakcija, neponovljivi dribler i magnet za publiku.
Ni posle aktivnog igranja nije mogao bez svoje Zvezde, pa će i kao trener osvojiti duplu krunu. A taj šampionski tim, koji on selektira i uigrao, u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postaće šampion Evrope i sveta!
Sve to, a priču o Šekiju nismo ni počeli…
Njegovi šeretski podvizi su toliko postale urbane legende da se vremenom zaboravilo da su to bili baš njegovi autorski “radovi”, jer je on zaista svoje ludorije autentično živeo, a neke bogami i ozbiljno planirao da bi u nastupu bile izvedene do glumačke perfekcije.
Ima tako ona priča o semaforu kod “Beograđanke”, mada još iz vremena kad ta zgradurina još nije ni postojala ali pomenuti trepatajući saobraćajni simbol pored tog mesta jeste. Tad se to zvalo samo “kod Londona”, po kafani preko puta. Neki Beograđani i danas tako kažu.
E sad, treba samo malo pustiti mašti na volju da se zamisli vreme kad je srpska metropola imala samo nekoliko semafora i to u strogom centru grada. Po pravilu, pored tadašnjeg čuda saobraćajne tehnike obično je stajao i po jedan snažni, mrkoliki i po nepisanom pravilu brkati policajac, koji je tu bio za svaki slučaj. U stvari, bio je za zlu ne trebalo, jer se u to vreme najviše verovalo ljudskom faktoru, a podrazumevalo se i da je nepodmitljiv na novac, ali na Šekijev šarm teško.
Elem, tih godina je Šekularac bio idol nacije, ali i gradska faca bez premca, pri tom i neutoljivo gladan da fascinira dežurnu lepoticu sa kojom bi te večeri izlazio. A otimale su se, jer je pokazivanje s njim u društvu, pojedinačno ili grupno, bilo što bi danas rekli vrh vrhova. I tada je centar Beograda bio od Slavije do Kalemegdana, ali samo kroz glavnu ulicu, naravno zvanu Maršala Tita, i ništa posebno gore i dole. To sa ’’krugom dvojke’’ je izmišljeno posle, da se digne cena kvadrata za novokomponovane face.
E, sad na tako značajno mesto, kao što je bio “viđeni semafor kod Londona”, na čije crveno svetlo je jedino i eventualno mogla da prođe kolona vozila sa predsednikom Titom i svitom, bio je izgleda neviđen izazov i za samog Šekija. Morao je, izgleda, da mu doaka i mesecima je, kažu, planirao i kako da to uradi.
Urbana legenda tvrdi, ali baš i ne objašnjava detaljno šta je to Šeki ranije šapnuo dežurnom policijskom brkajliji da ovaj uveče oko osam sati uradi ono što će već uraditi, ostaje trajno nerazjašnjeno. Ali svakako, uveče oko osam, kad je šetača bilo najviše, Šeki je sa devojkom stigao ispred pešačkog prelaza i čuvenog semafora. I tada je, na čudo neviđeno, policajac stao ispred pešačkog prelaza i zaustavio vozila kad im se upravo upalilo zeleno za prolaz i glasno rekao:
- Izvolite druže Šeki, pređite sa drugaricom na drugu stranu !
Naravno, Šeki i momentalno zajapurena devojka hitro pređoše na drugu stranu ulice. Iza i ispred njih ostadoše desetine zgranutih očevidaca ovog do tada “neviđenog incidenta”, u centru Beograda. Od tog dana Beograđani su to mesto su zvali - Kod Šekijevog semafora!
Koliko je Šeki bio neverovatan lik vidi se i kroz anegdotu kad je reprezentacija šezdesetih godina putovala avionom u Japan, a on opelješio pokeraškim veštinama sve koji su mu izlazili na crtu. Jedino mu je tada, prema priči, koliko toliko parirao, partizanovac Zvezdan Čebinac, koji će posle biti i Šekijev saigrač u Zvezdi. E, taj Čebinac je imao i jednu urođenu manu, koja baš i nije bila pogodna za poker. Maltene fatalnu. Naime, Čebinac je prilično mucao kad se uzbudi, što iskusnom pokerašu može da bude dobar signal, da ili ima mnogo jake karte ili baš blefira na veliko.
I desi se da dobro zakuvaju jednu partiju koja je mogla da reši konačnog pobednika, pa krenuše da licitiraju.
NE PROPUSTITE
- Tri puta !- uzviknu Šeki u želji da triplira ulog, što je samo podgrejalo atmosferu.
- Dddee...ddeeee...,- pokuša Čebinac da uzvikne da on podiže ulog čak devet puta, ali mu to očigleno zbog mucanja i uzbuđenja nikako nije polazilo za rukom.
- Žao mi je, isteklo ti vreme ! - u sekundi odvali Šeki, pokupi novac sa stola i poče da meša karte za novu ruku. Zavlada opšti smeh kod ostalih fudbalera koji su kibicovali partiju, pa i sam Čebinac se valjao od smeha, na ovakvu Šekijevu domišljatost, da pobedi u deljenju gde je očigledno imao realno male šanse za to. Samo je lakonski, uz sleganje ramenima, objasnio Čebincu:
- Pa, druže moj, prođe mi život dok čekam da se ti odlučiš !
I posle Zvezde i Beograda, Šeki je otišao u daleku Kolumbiju, u Bogotu. Urbana legenda o Šekiju, dalje kaže, da se i tamo kao i na ostalim kontinentima gde je igrao ponašao isto. Neponovljivi Šeki, fudbalski čarobnjak i mangup veka.
KRAJ
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
