KAD BALERINA UŠTOPUJE MESIJA! Čitao ga kao gatara sa dlana, BSK nije imao jačeg od njega, Moše i Tirketa!
Autor: (Glas javnosti)
Jedno od zlatnih fudbalskih pravila glasi da nema velikog igrača koji se nije rodio na velikoj utakmici, a najveći među njima to potvrde i u nekoliko narednih, da se tako i overe.
Baš takav bljesak igračine u najavi ostvario je i Milorad Mikica Arsenijević (1906- 1987), član čuvene generacije beogradskih fudbalera iz Montevidea 1930. godine.
NE PROPUSTITE
Još kao mlad igrač, nepotpunih 19 godina, Mikica Arsenijević dobija šansu u šampionu BSK-u. Ubrzo i prvi međunarodni meč protiv tada slavnog Slovana iz Bratislave, tada naših fudbalskih učitelja. Pronicljivi trener rešava da bar prvo poluvreme mladi Arsenijević dobrim trčanjem izmori njihovu glavnu zvezdu Ekla, krilo svetskog renomea. Po sistemu, šta zna dete šta je trista kila, podigne pa nosi! I Mikica "nosio u džepu" slavnog Ekla celu utakmicu, ovaj se nije video, pa ga trener menjao na kraju da ga spasi bruke.
Posle ovog čuda sa Eklom, urzo stiže poziv mladom Mikici poziv i za reprezentaciju Jugoslavije za meč sa Mađarskom u Budimpešti, tada ozbiljne fudbalske sile. Dan pre utakmice selektor patriotski priprema Arsenijevića da će sutra imati "vojnički zadatak u nemogućoj misiji" da kako zna i ume zaustavi najbolje levo krilo na svetu, Mađara Orta. Auuu, pomisli hrabri Mikica, ajde bre Ekla, ali Orta, to baš nije moguće...
E sad, kako sreća neumitno prati hrabre i velike, to se nije izneverilo ni ovoga puta. Mikica Arsenijević je bio odličan student, izuzetno vredan i posvećen i na terenu i sa knjigom, a hobi su mu bili strani jezici, za koje je imao i poseban dar pa je nemački govorio kao srpski, parlao francuski bez greške, a odlično govorio mađarski, ruski i rumunski. Sad već pogađate...
Mađarima je Ort bio kao danas Barselonu Mesi, pa su sve lopte išle ka njemu, kroz različite uigrane kombinacije, za koje su oni imali i posebne najave i nazive. U prvom poluvremenu Mikica je totalno uštopovao velikog Orta, pa su saigrači sve više i glasnije na mađarskom komentarisali kako da razigraju svoju zvezdu. A Mikica ih čita "ko gatara sa dlana", šta god zamisle on im pokupi loptu ko deci na poljančetu!
Kraj utakmice, naši slave neočekivano povoljan rezultat, a Mikica prilazi Ortu i saigračima da im na perfektnim mađarskom zahvali na fer i korektnoj utakmici! Njihove zaleđene face tadašnji novinski izveštač se dosta pomučio da opiše!
Elem, Milorad Mikica Arsenijević će vremenom, posle ovih specijalnih uloga i zadataka, postati preteča modernog krilnog halfa, kakvih do tada nije bilo. Stamen i nižeg rasta, ne baš kao glumac Radojičić u serijalu o Montevideu, izuzetno brz i pokretan, neumorno je špartao terenom uz visoko razrađenu tehniku. Na sve to izuzetno elegantnih pokreta, pa će ga štampa i navijači prozvati Balerina.
Bio je udarna igla, uz Mošu Marjanovića i Tirnanića, šampionskog BSK-a sa kojima će osvojiti titule prvaka države 1931., 1933., 1935. i 1936. godine.
Na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu 1930. godine bio je uzdanica time, a njegovu pravednost i srčanost pokazuje i momenat kada je za gušu uhvatio urugvajskig policajca koji je bezobrazno iz gol-auta vratio loptu da domaći daju gol. Sudija je spasio policija iz Mikičinih ruku ali i priznao gol Urugvaju!?! Tada je san o finalu Mundijala otišao u nepovrat...
Nakon igračkih dana Mikica Arsenijević je pet godina bio selektor naše fudbalske reprezentacije, a smatraju ga i tvorcem slavnog olimpijskog tima iz 1952. godine. Znate onu pesmicu: Beara, Stanković, Crnković...Mitić, Bobek...
Pored impresivne fudbalske Milorad Mikica Arsenijević je izgradio i veliku univerzitetsku karijeru, kao redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Kapa dole, pred fudbalskom i ljudskom gromadom, Mikicom Balerinom Arsenijevićem.
Nastaviće se...
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
