Zlatan Ibrahimović je jedan od najživopisnijih likov au svetu fudbala više od dve decenije. Igrač kojeg obožavate ili ga mrzite nikada nije ni pokušavao da sakrije svoju nadmenost, iako se često činilo da je to deo njegovog imidža.
Vodio je žestoke duele sa brojnim rivalima tokom karijere, a neki su uključivali i žestoke startove.
Ipak, jedan se posebno izdvojio, a sam Ibrahimović je o tome pisao u svojoj autobiografiji.
On je tokom boravka u Italiji vodio žestoke duele sa Markom Materacijem, a o dve njihove utakmice detaljno je pisao u svojoj drugoj autobigrafskoj knjizi „Adrenalina“.
Materaci je tokom karijere bio poznat kao prljav igrač, a mnogi ga najviše pamte kao čoveka koji je uspeo da isprovocira Zinendina Zidana da ga udari glavom u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine.
Sa Ibrahimovićem je rivalstvo preraslo u pravi rat, a Šveđanin nije imao visoko mišljenje o svom rivalu.
„Marko Materaci je ulazio u duele tako da vas povredi. Bez obzira na razloge meča, imao je ličnu strategiju kako učiniti protivnika nervoznim. Kad neko nije dovoljno dobar u igri, pribegava svim sredstvima da se pokaže. To je bio njegov stil“.
A priča o Zlatanovoj osveti počinje 2005. godine dok je nosio dres Juventusa kada je u meču sa Interom doživeo povredu, a detalje objašnjava u knjizi.
„Materaci je uspevao dobro da me udari, uleteo je sa dve noge, kao makazama. Morao sam otići do klupe da me doktor oporavi. Šepao sam. Fabio Kapelo je želeo zameni, ali sam mu rekao da mogu da nastavim.
Vratio sam se samo da potražim Materacija. U tom trenutku fudbal više nije bio relevantan, za mene je igra već gotova. Ali nisam mogao hodati od bolova, Kapelo je to primetio i izveo me. Tada je počelo čekanje“, napisao je Ibrahimović.
Koliko ga je ovaj start Materacija razbesneo, pokazao je time što je čekao priliku pet godina da se osveti.
Ovoga puta je te 2010. godine protiv Materacija igrao u dresu Milana i sreli su se u gradskom derbiju.
„Vraćam se u Milano, ovaj put je vreme da igram u dresu „rosonera“. Dolazi sedmica derbija, prvi u sezoni.
Na početku drugog poluvremena, je došao trenutak koji sam čekao pet godina.
Lopta je bila na pola puta između Materacija i mene. Znao sam da će uleteti da me povredi. Ali on nije znao da mu želim učiniti još gore stvari, jer je moj bes sve više rastao.
Uklizao je sa obe noge, skočio sam da izbegnem udarac, podigao sam kolena i, dok je on klizao ispod mene, udario sam ga po glavi. Čuo sam zvuk pucketanja i njegov vrisak od bola: ‘Aaaah…’.
Mogao sam se kotrljati po tlu, pretvarati se da sam i ja pretrpeo štetu prilikom sudara. Umesto toga mirno sam ustao i otišao. Ležao je dole, a onda su ga odvelu u bolnicu na preglede. Znamo sam da sam ga dobro udario, u slepoočnicu.
Dejan Stanković, koji mi je prijatelj, došao je da me pita: Zašto si to napravio, Zlatane?, a ja sam mu odgovorio: ‘Zato što sam čekao pet godina. Zaboravi Dejane. Odlazi’.
Sledeći dan morao sam na aerodrom Linet kako bi putovao, kada su svi počeli d am govore ‘Eno ga Materazzi’. Odgovario sam tada: ‘Dobro. Hajde da vidimo šta hoće.’
Ustao sam sa stolice. Možda me je gledao. „Pokaži mi kakav si čovek, Matrix“, govorim u sebi. Umesto toga provukao se kraj mene ne rekavši ništa.
Nisam tražio poštovanje od Materacija, uzeo sam ga. To je moj način.“
Posebno je zanimljivo to što su između ta dva starta Ibahimović i Materaci bili saigrači tri godine u Interu, pa je verovatno i zbog toga šveđanin čekao na svoju osvetu.