Pre tačno 41 godinu veliki rivali igrali su na Poljudu kada je utakmica prekinuta kako bi se saopštila informacija o smrti doživotnog predsednika zemlje.
Vest je emotivno primljena od strane svih na stadionu, a scene sa utakmice obišle su svet.
- Ko kaže da nije plakao za Titom taj laže! Uostalom, postoje TV snimci, fotografije... Od istorije se ne može pobeći, niti ima razloga za nečim takvim. Moj brat Zoran je pao na kolena, ja sam ronio suze, oko srca me steglo. Uz rame su mi stajali i fudbaleri Crvene zvezde: Pižon, Šestić, Đurovski, Borovnica, Ljukovčan...I njima je bilo teško - ispričao je svojevremeno Zlatko Vujović nekadašnji igrač Zvezde, a tada Hajduka.
Akter susreta bio je i legendarni Vladimir Petrović Pižon koji se prisetio tog trenutka.
- Može danas svako da priča šta hoće, ali mi smo ga tada zaista voleli. Osećao sam tugu jer sam odrastao uz Tita. Istina, bio sam odrastao, imao sam tada 25 godina, bio sam popularan, igrao sam fudbal, ali nepojmljivo mi je bilo da možemo da nastavimo da živimo bez njega. Tačno se sećam, stajao sam pored sudije i Zlatka Vujovića. Desna ruka mi je bila na srcu. Sve je bilo spontano tog dana. Kao i pesma celog Poljuda 'Druže Tito mi ti se kunemo'. Te scene su u isto vreme bile i dirljive i prekrasne. Ne mogu da shvatim da to danas neko poriče - izjavio je Pižon.
Legendarni fudbaler Dušan Savić takođe je prisustvovao meču, ali njega vest o smrti tadašnjeg predsednika državanije toliko potresla. .
- U jednom trenutku prišao mi je jedan prijatelj iz Saveza i rekao 'umro je'! Nasmejao sam se i pitao kada, jer sam znao na koga misli. Odgovorio mi je ' u februaru, ali sada su javili'. Nasmejao sam se, jer smo se često šalili na sličan način. Ako znate da su sve dnevne novine u državi mesecima na naslovnicama imale izveštaje lekarskog konzilijuma, onda je jasno da se očekivalo da svaki dan stigne vest da je Tito umro. Ne znam jesu li klubovi, odnosno uprave klubova imale neke dodatne informacije, ali nas igrače sve to nije puno zanimalo. Nismo se petljali u politiku, zanimao nas je samo fudbal. Pogotovo nas iz Zvezde koji smo želeli u Splitu da srušimo Hajduk i uzmemo titulu na način da smo pobedili sve klubove 'velike četvorke'. Ipak, čak i ja koji sam bio ljut što ne igram, osetio sam nešto čudno u vazduhu.Bilo je puno ljudi koji su plakali jer su ga iskreno voleli, ali bilo je i onih koji su ronili suze po partijskoj dužnosti. Takvih bednih likova je oduvek bilo i biće i na celoj kugli zemaljskoj. Zabrinutost je bila legitimna jer je sudbina cele države od 1945. do 1980. zavisila o raspoloženju i zdravlju jednog čoveka kojeg odjednom više nema. Ne treba danas nikome zamerati što je plakao za Titom, bilo iz straha ili iz ljubavi. Takvo je bilo vreme", prisetio se Savić prošle godine za Indeks.
(Glas javnosti)