ANALIZA 164. VEČITOG DERBIJA: Devedeset minuta koji su odraz fudbalskog nivoa zemlje i njene perspektive
Autor: Glas javnosti
Iza nas je još jedan večiti derbi koji, ukoliko isključimo lična osećanja i fokusiramo se na ono što bi trebalo da bude kvalitetan fudbal, pripada već sada arhivi za zaborav.
Ceo ambijent uoči meča sada već tradicionalno bio je dosta zategnut. Umesto diskusija ko će imati više vica u igri, viđena je tipična nefudbalska atmosfera i postavljalo se pitanje da li će sudije nekog oštetiti. Nema ničeg spornog ukoliko iskreno konstatujemo da suđenje u Srbiji nije na zavidnom nivou decenijama unazad i da se u vazduhu često oseća bočni vetar koji ne dolazi iz sprinta fudbalera, već iz struktura koji sa fudbalom nemaju ničeg zajedničkog osim što ih spaja interes.
Samo značenje derbija momentalno asocira na nešto najkvalitetnije što bi jedna zemlja u fudbalu trebala da ima. Derbi meč je fenomen koji oslikava ukupnu sliku nivoa fudbala u jednoj državi i to u devedeset minuta igre koja ogoli sve anomalije ili opravda taj epitet Sinoćnji meč ga nije opravdao i ukoliko je to naš odraz, trebalo da se zapitamo da li smo uopšte gledali derbi meč koji bi trebao da "puca" od lepršavosti, borbe, znanja...Od fudbala.
No, vratimo se onome što se odvijalo na terenu, ako je tako nešto uopšte i vredno preterane analize. Oba trenera ušla su meč dosta ziheraški sa dva defanzivna vezna igrača kojima je u opisu posla destrkucija igre. Partizan je u prvom poluvremenu bio konkretniji od Crvene zvezde i stvorio niz poluprilika, ali i ušima navijača crno-belih odzvanjaće samo ona Holenderova prečka koja je sačuvala izabranike Dejana Stanković od scenarija koji je mogao da ode u sasvim drugom pravcu budući da je Partizan bio u naletu u prvom delu i na odmor je trebalo da ode dodatno motivisan.
Neki će zameriti treneru crno-belih Aleksandru Stanojeviću na tome što među starterima nije bilo trojice navalnih igrača koji svojom brzinom i kreativnim karakteristima mogu da naprave dar mar u odbrani protvnika. Radi se o Sumi, Lazaru Markoviću i Filipu Stevanoviću. I verovatno da u tome ne greše. Međutim, veliko je pitanje da li bi se Stanojevićevoj postavci pisali hvalospevi da je neka šansa realizovana, jer nema sumnje da trener Partizana zna kako se pobeđuje najveći rival i treba mu čestitati na hrabrosti da ga napadne sa mladim Nemanjom Jovićem koji je na momente pokazao zašto predsavlja zalog za budućnost u svakom smislu. Činilo se da je u završnici akcija više prisutan bio defanzivni vezista Aleksandar Šćekić kojem to uopšte nije primarni zadatak, osim što eventualno može da ugrozi protivnika u skoku ili udarcem sa distance. Glavni utisak je da Stanojević pogrešio u proceni što u igru nije uvrstio mladog, ali dovoljno hitrog, lucidnog i iskusnog za velike mečeve Filipa Stevanovića i i Sejdbu Sumu koji je verovatno morao da bude starter, pošto se sa Lazarom Markovićem nije dobilo apsolutno ništa, osim utiska da nije ni približno isti onaj igrač iz perioda kada su ga ugledali reflektori Humske pod kojima pravio čarolije. Stanojević je bio dosta nervozan i više fokusiran na sporedne faktore. Na njegovu dušu može da ide to što Partizan u drugom poluvremenu nije izgledao kao u prvom, jer nije uspeo da probudi svoje pulene iz letargije koji su na kraju kažnjeni za takav pristup.
NE PROPUSTITE
S druge strane emotivnom Dejanu Stankoviću ova pobeda, osim što je praktično zagarantovala titulu koja će krunisati čitavu sezonu uz hrabru igru u Milanu u borbi za osminu finala Lige Evrope kada je Crvena Zvezda možda i nezasluženo ispala, može biti prekretnica karijere s obzirom da na derbiju trener postaje upravo to – trener. Ipak, Zvezdina pobeda svakako nije plod genijalne Stankovićeve taktike što se moglo primetiti odluci da najiistureniji bude Ben kojem to nije prirodna pozicija čime je ekipa ostala uskraćena za prodore po boku i kreativna rešenja. Zvezdina pobeda više je plod individualnog kvaliteta Mirka Ivanića koji nekim zaobilaznim putem izrasta u igrača ozbiljnog formata i prava je šteta što ga je neko usput “ispustio” i danas Dragan Stojković Piksi nema bar u rotaciji tako zahvalnog i inteligetnog igrača. Svakako da je Dejan Stanković na dobrom putu čemu ide u prilog i raspitivanje Sampdorije za njegove usluge.
Suma sumarum uprave oba kluba već sada mogu napraviti presek stanja i krojiti planove za budućnost. Partizan je u nezavidnijem položaju, a dodatni problem predstavlja nacionalni i klupski koeficijent na UEFA rang listi sa kojim crno-beli u perspektivi neće moći tako lako da računaju na važne evropske utakmice koje služe kao izlog kojim se puni klupska kasa. S druge strane Crvena Zvezda nastavlja utabanom stazom iz ere Vladana Milojevića, ali ostaje otvoreno pitanje za upravu zašto se dovode skupa inostrana pojačanja koji osim što ne prave razliku, indirektno ugrožavaju budućnost kluba koji je krenuo u jednom evropskom smeru, barem rezultatski, ali utisak je da taj smer zapravo ne postoji, jer iza njega čini se ne stoji sistemska politika, već improvizacija.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
