SRBIN KOJI JE POSTAO ABORIDŽIN: Živi sa pustinjskim psima, a knjige su mu prevedene na sve jezike sveta!

Srećan Božić iz Aranđelovca u Srbiji stigao je na australijsko tlo pre više od 60 godina i za to vreme postaće jedan od najpoznatijih australijskih pisaca pod pseudonimom B. Vongar. Neobična priča o borcu za prava australijskih domorodaca i nesuđenog kandidatu za Nobelovu nagradu za književnost nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Danas ovaj 90-godišnjak i dalje živi sa čoporom australijskih divljih pasa dingova na svom šumskom imanju nedaleko od Melburna. U Srbiji je poslednji put bio početkom 80-ih godina prošlog veka ali i dalje govori srpski sa šumadijskim akcentom. Bio je prvi belac koji je sa Aboridžinima živeo više od 10 godina.

Pre odlaska na peti kontinent, Sreten se, kao novinar, kratko obreo u Francuskoj gde je sarađivao sa Žan Pol Satrom i Simon de Bovovar, a kada je stigao u Australiju fizikalisao je na građevini. 

“Niko mi nije rekao da je Sveti Petar crn”

Prema njegovim rečima, jednog dana je krenuo australijskom pustinjom na kamili I u bizarnoj situaciji je ostao bez hrane i vode. Od sigurne smrti su ga spasili Aboridžini, a kad ih je ugledao nakon što su ga probudili iznemoglog na vrelom australijskom suncu rekao je čuvenu rečenicu: Niko mi nije rekao da je Sveti Petar crn.

Tako je počelo neobično i višedecenijsko orođavanje jednog Srbina sa australijskim domorocima. Aboridžini iz pustinje Tanami su ga prozvali „glasnikom iz drugog sveta“, a on je odlučio da poromeni ime u B. Vongar kada se oženio jednom od Aboridžinki sa kojom je kasnije dobio dvoje dece.

Sreten Božić je život posvetio borbi za prava Aboridžina - pisao je o jednom jedinom narodu na svetu koji je uspeo da preživi dve nuklerne probe. Prvi je na svetu postavio pitanje “nuklearnog holokausta” kojim su uništena mesta na kojima su Aboridžini pre nuklearnih proba živeli hiljadama godina. Knjige koje je pisao prodate su u milionima primeraka i prevedene na 15-ak jezika.Đumala, njegova supruga, umrla je zajedno sa njihovo dvoje dece od radioaktivnosti preostale u rudnicima uranijuma što je Vongar opisao u svojoj autobiografiji “Dingova jazbina”. U braku sa njom napisao je i svoju čuvenu knjigu “Put za Bralgu” u kojoj govori o strahotama kroz koje je prošao aboridžinski narod koji je pre dolaska belaca imao istoriju dugu 60.000 godina.

Nesuđeni dobitnik Nobelove nagrade

Godine 1997. Vongar je dobio nagradu “Emeritus” što je najveća nagarada Literarnog fonda Australisjkog saveta, za nemerljiv doprinos književnosti Australije. Nagradu je dobio za roman Raki u kome se opisuje sudbina čoveka koji se vraća u rodnu Srbiju zajedno sa svojim aboridžinskim detetom. Dete koje taj čovek spasava od progona u Australiji postaje svedok rata i patnji Srba. Dete, kada poraste, odlučuje da se vrati u Australiju i da potraži svoje korone, na tlu zemlje gde se I dalje odvijaju nuklearne probe koje ubijaju njegov narod.

Iako bi, po nepisanom pravilu, dobitnik takve nagrade trebalo da bude automatski i australijski kandidat za Nobelovu nagradu, to se nije desilo.
BONUS VIDEO: Ceo svet se zaluteo novim fenomenom...

SKINI APLIKACIJU