Tako je Rajko Dujmić govorio za 'Glas Javnosti': Kako  su mu podmetnuli drogu I kako je telio krave komšijama

Smrt legendarnog muzičara Rajka Dujmića je potresla region i mnogima naterala suze na oči. Dujmić je svojevremeno za Glas javnosti pričao o svojoj karijeri, problemima sa drogom i mnogim neobičnim detaljima iz svog života. Ko je bio Rajko Dujmić možda najbolje pokazuje intervju iz 2003.godine na koji vas podsećamo u originalnom izdanju.

Dok se većina pita kako li će na Evroviziji proći naš predstavnik, neki će se i setiti pesme "Rok mi bejbi" koju je pevala grupa "Riva", jedini pobednik bivše Jugoslavije na ovom festivalu. Kompozitor ove pesme je Rajko Dujmić. Grupa "Novi fosili", čiji je on član i po čijim pesmama najveći broj ljudi prepoznaje Dujmića u staroj Jugoslaviji, prodala je više od 22 miliona nosača zvuka - to je taman toliko da svaki stanovnik bivše nam domovine ima po jedan.

Ovaj kompozitor i producent krajem prošle godine bio je žrtva hrvatskih medija koji su u decembru bili preplavljeni pričama da je uhapšen zbog grama kokaina koji je policija, navodno, našla kod njega. Ni objašnjenja da se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i da je bio žrtva klasične nameštaljke, kako je tog dana sedeo u kafiću u koji je ušla policija i u stalku za novine našla drogu, nisu zvučala istinito. Tek, igrom slučaja, kaže, našao se na životnoj prekretnici i u prilici da konačno shvati ko su mu prijatelji.

Priznao krivicu

- Tog 22. decembra, posle teškog dana, sedeo sam za šankom u svom omiljenom kafiću, pošto sam u "Kroacija rekordsu" imao promociju sa Vladimirom Kočišom Zecom. Bilo je veče, mrak, sedeo sam i pio kafu, kada su došla tri policajca. Nisu se legitimisali. Nisu ni mene legitimisali. Pronašli su neku kesicu među novinama nedaleko od mene, na metar i po. Odveli su me u stanicu bez lisica. Malo kasnije, zvali su i moju suprugu Snežanu i objasnili joj gde se nalazim i zbog čega. Ona je rekla: "Nemojte me zavitlavati" i spustila slušalicu. Kasnije je došla po njega.

- Isprva nisam hteo da potpišem izjavu da je droga moja. Kada su mi rekli da ako ne uradim tako, po zakonu krivica pada na vlasnika lokala i šankera, a oni su mladi ljudi koje poznajem - potpisao sam izjavu da je narkotik moj. Obećali su mi da to neće stići do novina dok ne dođe pred sud. Međutim, u jedan sat po ponoći na svim naslovnim strana svih novina u Hrvatskoj bila je ta informacija - priča Rajko Dujmić kako se sve dogodilo. Uzrok svemu je, veruje, spor koji vodi sa hrvatskom "Arenom".

- To je proces koji ću dobiti 100 posto. Godinu dana ranije pisali su da sam u Austriji na lečenju od droge. Zbog takvih tekstova sam izgubio i neke sponzore, otkazani su mi neki poslovi, doživeo sam predinfarktno stanje. Istina je da sam u trenutku dok su oni tvrdili da sam navodno na lečenju u inostranstvu bio u Gorskom Kotaru. Pozvao sam 14 redakcija. Došli su ljudi u Kotar, zatekli me kako cepam drva. Nisam baš izgledao reprezentativno, onako malko podgojen. Prva pomisao bila mi je "pa, gde ste videli ovako debelog nakomana". Zato verujem da je u pozadini ovog slučaja ideja da se dokaže kako se ipak drogiram - objašnjava kompozitor svoje nevolje. Imanje na kome su ga novinari posetili, kako bi se uverili da nije na lečenju, Dujmić je kupio pokojnoj majci koja je bolovala od angine pektoris i astme. Nalazi se na 1.900 metara visine, a Rajko je tamo naučio sve što farmer mora da zna, pa i da oteli kravu.

Telio krave komšijama

- Naučio sam kako se to radi da bih pomogao komšijama, tamo uglavnom žive starci. To košta 150 evra. Ne naplaćujem. Kad to rade veterinari, dolaze obučeni u belo, sa plastičnim rukavicama. Ja ne radim tako, skinem se do pola, dobro se operem, imam sav pribor. Naučio sam dobro taj zanat, umem čak i da otelim kravu koja donosi dvojke na svet, što je veoma komplikovano - objašnjava Dujmić. Do incidenta s kokainom mladi su u njemu, kako kaže, videli uzor, a cela situacija naterala ga je i da promeni neke navike.

- Klinci iz komšiluka su me sačekivali da im dam autogram, kupovali su ploče "Novih fosila". Voleo sam i da se vozim tramvajem da osetim kao dišu ljudi do čijih emocija pokušavam da doprem, sada na ulici moram da trpim "te" poglede. Ne stvaram ja muziku rukom ili mozgom, već je to onaj 21 gram koji "ispari" kad nastupi zadnji čas. Duša piše muziku - veruje autor.

- Sve to nanelo je mnogo bola i mojoj supruzi Snežani koja je doživela neku vrstu nervnog sloma. Izgubila je volju za životom, nema apetit... Snežana je žena kakvu bi 99,9 odsto muškaraca volelo da ima pored sebe - kaže. Iako su u naslovima njegovih pesama mnoga ženska imena "Sanja", "Tonka", "Ana" i druge, većina poštovalaca njegove muzike složila bi se da je "Milena" najlepša.

- "Milena" je nastala jedne neobične noći. Od ponoći do jutra sedeo sam i razgovarao sa devojkom koja se tako zvala. Ona je bila socijalna radnica u Negotinu na Vardaru. Makedonka je, bila je moja generacija. Rekao sam joj: "Milena, završićeš u pesmi". Nije mi verovala: "Ma, ajde ti to kažeš svakoj - samo da je smotaš". Rekoh: "Mi ćemo se sad razići, a ti ćeš videti da ja nikad ne lažem". Nakon dve i po godine bili smo na turneji koja se zvala "Milena, ganeracijo" i sreli smo se u sportskoj dvorani u Negotinu. Došao je redar i rekao da me traži žena sa dvoje dece i mužem i kaže da me poznaje i da me treba. Rekao sam da ih puste, i ušla je "moja" Milena sa dva prekrasna sina. Rasplakala se, rekavši da ne veruje da je tako nešto moguće, nismo se takli, a kamoli poljubili, a završila je u pesmi. Rekao sam da se čovek drži za reč, a vo za rogove.

Počeo je koncert, a ja sam se dogovorio sa majstorima rasvete da četiri svetlosna topa budu pripravna. U pravom trenutku rekao sam da mi je radost i čast da predstavim ženu zbog koje je nastala pesma po kojoj se zove cela turneja i zamolio za aplauz. Pogasila su se sva svetla, upalila su se ta četiri topa, obasjala dva plava dečka. To je bila takva lomnjava da živ čovek može da se reinkarnira 800 puta pre nego što doživi jednu takvu radost. Jedan časopis iz Zagreba je čak otišao u Makedoniju i našli su je. Ona je potvrdila sve ovo. Milena je crnokosa, ali su dečaci plavi kao njen muž. I danas je lepa, ima nešto onog šarma Mirej Matje, taj je tip žene. Naravno, godine su učinile svoje kao što svakom dobrom vinu daju. Dujmića inspiriše samo ljubav. Ne nalazi on pesme, već one nalaze njega - bilo u snu ili na javi.

Moju muziku piše duša: Ne komponujem rukom ili mozgom, već je za to odgovoran onaj 21 gram koji "ispari" kad nastupi zadnji čas

SKINI APLIKACIJU