Повољан исход референдума у Македонији и наставак дијалога о споразуму Београд-Приштина спољнополитички приоритети ЕУ

За Европску унију (ЕУ) су повољан исход референдума у Македонији и наставак дијалога о споразуму Београд-Приштина спољнополитички приоритети и висока представница ЕУ Федерика Могерини улаже напоре да се дијалог очува, иако засад нема назнака кад би могао бити обновљен.

То су агенцији Бета рекли добро обавештени извори у Савету министара ЕУ и Европском савету, који су нагласили да је Федерика Могерини и на састанку у УН с високим званичницима са Западног Балкана предочила да су кључ за стабилност региона сарадња и наставак дијалога Београд-Приштина.

Јер ако би Београд и Приштина престали да раде на компромисном решењу, целокупна регионална ситуација би се само погоршала, а ЕУ свакако жели да регион политички, економски и безбедносно стабилизује и учврсти га на путу ка чланству у Унији.  

Став ЕУ би се могао свести на оно што је поручио известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, а то је да се две стране договоре, да то не угрози регионалну стабилност, да буде у складу с медјународним правом, као и да то подржи ЕУ и одобри Савет безбедности УН, с тим што се свакако има на уму и став Вашингтона да и САД то подржавају и да ће размотрити договор.  

Многи у ЕУ примећују и да досад није било опипљивих предлога или целовитијих "нацрта" за споразум Београд-Приштина, већ само начелних замисли које засад нису изашле у јавност.  

Јасно је да засад у дијалогу не може да се очекује неки већи "пробој, заокрет", а оцена институција и влада ЕУ је да постоји велика неизвесност у вези с његовим наставком.  

Како је речено, нарочито су према дијалогу велике разлике и размимоилажења међу политичким снагама косовских Албанаца.  

Премијер Рамуш Харадинај и још неки кључни носиоци власти у Приштини, као и опозициона странка Самоопредељење су против споразума с Београдом, укључујући предлог за "разграничење", што је схваћено и као промена граница, а велики су отпори према стварању Заједнице српских општина(ЗСО), иако је тај договор у склопу Споразума из Брисела подржао и парламент у Приштини.  

То, мисле кругови ЕУ, подржава председник Хашим Тачи, али је његов преговарачки положај озбиљно доведен у питање и јер није добио подршку у косовској скупштини.  

Изјаве Тачија и председника Србије Александра Вучића о могућем "разграничењу" су у ЕУ протумачили и као "преправке граница-територија", уз питања да ли то значи и "размену становништва".  

Али, кажу извори у ЕУ, "разграничење" је ипак и даље недовољно јасан појам - шта све може подразумевати, те зато највећи отпор долази од Немачке која тумачи да је намера да се мењају границе.  

Јер Вучић је махом говорио о "разграничењу између Срба и Албанаца", а Тачи о "преправкама граница", уз отварање питања и око области на подручју Прешева у Србији.  

Има и других чланица ЕУ, речено је, које су подозриве према прекрајању границе због могућности да то послужи као образац за сличне промене другде на Балкану.  

Пред недељни референдум у Македонији има опаски да би његов повољан исход не само почео њене преговоре о чланству с ЕУ и представљао крупан корак ка њеном чланству у НАТО, што снажно подржавају и политичке снаге албанских житеља Македоније, те падају у воду ризици од стварања "Велике Албаније", делом и зато јер је већ у НАТО-у Црна Гора која такође има албанског живља.  

Немачка канцеларка Ангела Меркел је приликом недавног сусрета с челницима Босне и Херцеговине ставила до знања да је против мењања граница, а и сам председник Вучић је поновио да је Србија гарант Дејтонског споразума и целовитости БиХ.  

Званичници у Бриселу такође кажу да је недавна Вучићева изјава на северу Косова да је "Милошевић био велики државник и имао добре намере", изазвала велики немир међу косовским Албанцима, а међу многим чланицама ЕУ велику недоумицу "шта то уопште значи" и то је врло неповољно оцењено, иако је Вучић накнадно објашњавао да је желео да нагласи "дисконтинуитет с Милошевићевом политиком".

Глас јавности / Бета / од 29.09.2018.

SKINI APLIKACIJU